У СЕНЦИ ВИРУСА: Коронавирус – лажно оправдање за економску кризу

фото: Depositphotos / Olly18

Корона вирус, колапс берзи и пад цена нафте, утицао је да амерички Систем федералних резерви донесе одлуку да ускоро упумпа око један и по трилион долара у економију САД, како не би дозволио да она склизне у рецесију и доведе до нове светске економске кризе, пишу медији.

Руски експерти истичу да се ми већ налазимо у економској кризи коју корона вирус није изазвао, али је послужио као оправдање, јер ју је покрио својом сенком.

Василиј Колташов, шеф Центра за политичко-економска истраживања истиче да је економска криза већ присутна и да је оно што се сада дешава на тржиштима само нови талас кризе са којом смо се сусрели 2008. године, током првог таласа, и 2016. године када је светска економија преживела други талас. Према његовим речима, могућу кризу који амерички економисти „предвиђају“, је нешто што су сви очекивали.

Коронавирус – лажно оправдање

„САД се сада налазе пред великим изазовом. Тачније, ако је цена нафте пала, онда и америчке хартије од вредности могу наставити да падају. Затварање берзи на минимум, не значи да је то крај овог процеса, јер ће САД или ослабити долар и поново напумпати финансијске структуре огромном новчаном масом или ће берзе падати, а балони пуцати јер немају основа у реалној економији. У реалној економији, како у светској, тако и у америчкој, није све добро, а вирус само покрива све то својом сенком“, рекао је експерт.

Колташов истиче да су се спекуланти још од јесени 2018. године припремали за ову ситуацију, како би зарадили на паду тржишта, цена нафте, као и валутних тржишта земаља у развоју. Доналд Трамп је, према његовим речима, још 2016. године говорио да ће светска економија доживети колапс,а америчка берза распрснути као велики финансијски балон.  С обзиром на то да је овај процес дуго одлаган, Трамп је почео да говори да су у ствари ти финансијски балони, позитивна реакција тржишта и резултат његових управљачких решења. Ипак сада је постало јасно да се ради о финансијским балонима, који су дуго расли, па чак и у време кризе, сматра експерт.

„Све земље у светској економији преживљавају кризу. САД и земље еврозоне, готово да нису осетиле кризу од 2013. до 2016. године. То је била криза која је тешко погодила Бразил, Русију, Кину и велики број економија мањег обима. Ова криза сада ће више погодити западне земље него робне економије и великим обимом извоза сировина, индустријских и пољопривредних производа.“

Експерт ипак додаје да ће и ове земље погодити смањење потражње у САД.  Смањење потражње у самим САД може бити велико, јер ће се они трудити да спасу финансијски сектор, заборављајући на домаћинства, како се то обично ради у Америци.

Амерички експерти, са друге стране, говоре тек о постојању балона на европском тржишту некретнина и на америчком тржишту акција, који могу да се распрсну у сваком тренутку. Они сматрају да би управо корона вирус могао да буде покретач ове кризе која би могла бити гора од оне из 2008. године.

Колапс берзе и успоравање светске економије изазвали су реакције америчког Система федералних резерви и Европске централне банке, које се труде да обезбеде ликвидност берзи како би се смирила паника, а овакве иницијативе већ значе да криза постоји, сматрају експерти.

Кризе ипак нема?

Михаил Бељајев, економски експерт, истиче да нема простора за овако негативне прогнозе и да међу економистима постоји шала да је најлакше предвидети кризу јер она увек дође. Према његовим речима, ситуација у свету је алармантна, а овоме доприноси и читава ситуација са корона вирусом.

„Када је реч о индикаторима берзе, они су пали, што је лош показатељ, али треба имати у виду да они показују ситуацију у вези са хартијама од вредности. То не утиче на оне аспекте који су повезани са реалном економијом, с реалном деловањем предузећа. Ово је само реакција папира и емоционална реакција на могући негативан развој догађаја“, рекао је екпсерт

Према његовим речима, кризу из 2008. године није могуће упоредити са тренутном ситуацијом, јер се тада узрок кризе налазио у хипотекарним и кредитним балонима и у америчком финансијском сектору. Овде је ситуација на берзи последице страха од корона вируса и успоравања светске економије.  Корона вирус утиче на реални сектор, али се ситуација у Кини поправља, иако стопа раста неће бити висока, она постоји.

„Аналитичари смањују стопе раста, али не говоре да ће оне бити негативне. У Америци, економија је, колико је год критиковали и колико год се она одржавала на ивици колапса и кризе, стабилна, бележи деценије позитивног развоја и по инерцији наставља даље. Америчка економије првенствено због своје величине не може одједном да пропадне. Такође она није подвргнута спољним шоковима да би пропала. Унутар америчке економије још увек не постоје никакви знакови кризе“, рекао је експерт.

Амерички стручњаци истичу да се оваква ситуација на берзи није догодила ни за време Велике депресије. Федерална резервна банка Њујорка објавила повећање обима куповине хартија у оквиру месечног и тромесечног РЕПО пословања до 500 милијарди долара у марту, након чега су индекси готово двоструко успорили свој пад, али већ после неколико часова, берзе су опет почеле да падају, а на затварању Њујоршке берзе, индекс Дау Џонсон је изгубио 9,33 одсто своје вредности.

Многи амерички економисти сматрају да без обзира на све мере Система федералних резерви, ефекти не могу бити дугорочни, те се очекује да у току лета дође до рецесије и економског пада који може да успори америчку економију. Ипак у овом тренутку је најреалнија прогноза коју је Блумберг објавио да постоји 53 одсто шанси да у САД дође до рецесију у периоду од наредних годину дана.

Међу руским експертима су мишљења подељена око тога да ли се свет већ налази у економској кризи или је очекује, али једно је сигурно, она увек дође.

rs.sputniknews.com, Лена Милојевић
?>