У Путиновој петој инаугурацији било је нечега – суптилно империјалног

СВИ СУ на Путиновој инаугурацији главну пажњу посветили њеном завршном делу – молебану благодарења који је служао патријарх Кирил.

Руски либерали, који ништа не разумеју, али о свему имају своје једино исправно мишљење, одмах су повикали: „Узбуна! Аларм! Узбуна! Рајх се искристализовао, Путин је помазан за цара!

Монархисти су почели да убеђују да би било добро заменити реч „председник“ речју „владар“, уз оцену да би у том случају и само помазање заиста било близу.

Мора се признати да је у том молебану, тачније – у његовом показивању целој земљи, заиста било нечег суптилно империјалног…

Сматрам да је веома коректно да шеф државе по ступању на дужност добија упутства за владање од духовника. Тво је, уосталом, јасно садржано у руском законодавству у које је уграђен приоритет духовног над материјалним.

Ево још једног малог, али важног тренутка са инаугурације.

Командант Кремља поздравио је Путина речима: „Друже председниче“.

У Оружаним снагама Русије, хвала Богу, сачувано је обраћање са „друже“ и „друже врховни команданте“ и звучи обично.

Али ово „Друже председниче“…

Пре тога је било „Уважени Владимир Владимирович“, а једном чак и „Уважени Дмитриј Анатољевич“.

Опет се појавило нешто неухватљиво царско.

Две империје се спајају у једно.