У оптицају „корејски модел“ поделе Украјине – где ће бити „38. паралела“?

Aутор: Геворг МИРЗАЈАН

КОЛЕКТИВНИ Запад наставља да производи лажи типа „Русија моли за преговоре“.

У овом смислу се истакао и Алексеј Данилов, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине. Говорио је о „корејском моделу“ који Москва сада наводно нуди Западу.

То би била варијанта са разграничењем страна по некој природној линији (на Корејском полуострву се радило о 38. паралели). Са замрзавањем стања које би било  трајно.

Иронија ситуације је да би такозвани корејски модел у будућности могао бити прилично одржив. Штавише, према неким стручњацима, то је основна формула за закључивање коначног споразума о Украјини, која подразумева да Москва приморава Запад да то прихвати.

„Корејски модел“ значио би поделу Украјине на два дела, формализовану одговарајућим споразумом.

После слома кијевског режима (а то је неопходан услов за дубоко продирање руске војске у Западну Украјину) у игру ће ући Пољаци који сада активно припремају окупациони контингент.

Западноукрајинска држава Ивано-Франкивск и Лавов, како ту територију назива заменик шефа запорошке администрације Владимир Рогов – ако би ушла у састав Русије – постала би озбиљан терет. Због присуства јаких антируских осећања тамо. А ово није време Стаљина, када се НКВД није цифрао са бандеровским терористима.

Специјална операција ће се највероватније завршити „корејским моделом“ – поделом Украјине између Русије и Запада. Међутим, Запад напросто није спреман за то јер се и даље нада да ће сломити Москву, а Русија – пре пристанка на „корејски модел“ мора продемонстрирати да других опција неће бити.

Другим речима, Русија мора нанети низ озбиљних пораза кијевском режиму – а ослобођење Соледара је први мали корак на овом путу.

За проходност „корејског модела“ мора се обезбедити пожељна конфигурација на терену.

Сам модел не подразумева и не може да подразумева предају додатних територија Русији – за Запад би то било право понижење.

Подразумева само споразумно фиксирање стања на терену, што значи да пре његовог закључења Москва мора да дође до условне „38. паралеле“.

Питање је, наравно, шта је за Москву „38-ма паралела“?

Минимум: све руске земље и градови.

„Корејски модел“ подразумева закључивање писаног споразума, а Русија не може да потпише ниједан документ који подразумева предају руских територија непријатељу, чак ни на привременој основи.

То је забрањено Уставом Русије.

Друго, границе остатка Украјине треба померити на максималну удаљеност од Москве (како би се максимизирало време лета ракета) – сада је од Черниговске области до главног града Руске Федерације мање од 500 километара.

Треће, Русија треба да добије територијални излаз у Придњестровље. У супротном, одмах након примирја, та територија са неколико стотина хиљада руских држављана, стиснутих између Украјине и Румуније, биће жртва војних провокација, па ће Москва морати да прекине примирје ипробије се кроз Украјину да би спасла своје грађане (пошто би продор кроз Румунију активирао члан 5. НАТО и ризик нуклеарног рата.

Чини се зато да би „38. паралела“ требало да буде Дњепар. Тим пре што о томе говоре присталице „корејског модела“. Наводе да би Русији требало да припадне лева обала реке, а Украјини десна. Међутим, та граница није сасвим релевантна.

Истина је да украјинску територију удаљава од Москве за око 200 километара, али и руски град Херсон (са значајним делом руске Херсонске области), и Николајев са Одесом (који су део копненог коридора ка Придњестровљу) налазе се на десној обали Дњепра.

Руске трупе не могу једноставно прећи Дњепар у Херсонској области и ослободити побројане руске градове. Такво форсирање је бременито великим губицима.

Много је лакше прећи на десну обалу из Запорожја или код Дњепропетровска (након њиховог ослобођења), а затим се кретати овом десном обалом до Одесе. Уз успутно ослобађање Кривог Рога, можда и Кировограда и низа других територија на десној обали.

Ништа од тога Украјини, наравно, нико неће вратити.

Зато још нису утврђени тачни услови „корејског модела“. Као ни време када ће њему почети озбиљни преговори.

Подсетимо, примирје у Кореји договорено је тек након што су се стекла два услова.

Први је био: зараћене стране више нису могле да напредују и помириле су се са чињеницом да нема алтернативе званичној одели Кореје. (Стога је сада задатак Москве да убеди, тачније да натера САД и Европу да прихвате „корејски модел“.

Питање је колико ће трајати само „убеђивање“?

Очигледно се неће радити о недељама. Чак ни о месецима. Ми ћемо то, у сваком случају, дочекати. Али, да ли ће дочекати Украјина?