
© fakti.rs
НУНО Лоуреиро (47), директор Центра за физику плазме и фузију Масачусетског технолошког института (МИТ), убијен је из ватреног оружја у својој кући у предграђу Бостона.
Према наводима полиције, научник је пронађен са прострелним ранама. Полиција трага за нападачем. Мотив напада још није утврђен.
Овај догађај је толико необичан да се португалски министар спољних послова (убијени научник је био Португалац и радио је у Сједињеним Државама као гостујући професор на МИТ-у од 2016. године) Паоло Рангел обратио парламенту земље.
Нуно Лоуреиро је био физичар плазме. Португал има свој Институт за физику плазме и фузију, одакле је намамљен у Сједињене Државе.
Одрастао је у централном Португалу, а од детињства је сањао да постане научник и сматран је генијем. Редовно је добијао награде и био је на листи 400 најперспективнијих младих физичара.
Последњу награду му је уручио бивши председник Џо Бајден.
Центар за плазму и истраживања у области фузије је главни истраживачки комплекс у области енергије чисте фузије. Лабораторија развија технологије затварања плазме и одрживу производњу енергије.
Истраживање које је водио Лоуреиро допринело је разумевању процеса који би могли учинити комерцијалне фузионе реакторе одрживим.
Грубо говорећи, фузиони реактор би требало да опонаша процесе који се одвијају на Сунцу, што би потенцијално могло да обезбеди практично неисцрпан извор енергије.
Технологија магнетног затварања плазме (као што је „токамак“) је још увек експериментална. Постоје само три реактора у свету који су је мање или више успешно користили (Русија, Кина и Француска).
Проблем лежи управо у технологијама затварања плазме, у које је Лоуреиро био укључен, као и у разним металуршким тешкоћама.
Трка и конкуренција у области фузије су жестоке, јер би технологије стабилизације плазме могле да уведу нову еру не само у енергетици већ и у истраживању дубоког свемира и ратовањима.
„Термонуклеарна енергија ће променити ток људске историје. Вођење истраживачког центра који ће играти кључну улогу у тим променам за мене је и част и узбуђење“, рекаоо је Лоуреиро.
Његова истраживања су се фокусирала на динамику магнетизоване плазме, њену турбуленцију и магнетно везивање. То је кључно подручје за напредак у контролисаној термонуклеарној фузији.
Да се убиство научника таквог значаја догодило, на пример, у Ирану, „шпијунски траг“ би се појавио готово одмах. Лоуреирова истраживања, наравно, нису директно повезана са војском, али имају стратешки – а самим тим и војни – значај у најширем смислу те речи. Можда чак и у смислу развоја оружја заснованог на новим физичким принципима.
Нико од комшија није препознао нападача, чак нити приметио нападаче. Бостонски Бруклин је типично америчко, просперитетно, богато предграђе малих кућа са белим оградама. Тамо нема надзорних камера, по дефиницији, осим приватних, а дигитални подаци се наводно обрађују.
Бруклин се сматра насељем са значајном јеврејском популацијом. Зато су, многи, укључујући и руководство МИТ-а, пожурили су да повежу Луреировo убиство са порастом антисемитизма током јеврејског празника Хануке.