Када је Анкара брутално казнила медије за викенд и видела да Запад није реаговао, председник Ердоган је схватио да има подршку Запада да подигне улог у избегличкој кризи.
Помало је чудно што су власти Анкаре само три дана пре самита између лидера Европске уније и Турске о избегличкој кризи спровеле одважан напад на демократска права, констатује руски “РТ”.
Насилно преузимање опозиционе новинске агенције Заман од стране полиције представља најауторитарнији потез који је до сада спровела владајућа партија АК, председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Политичари турске опозиције су директан напад на независне медије означили као Ердоганов преврат.
Међутим, Запад уопште није реаговао на ово показивање моћи и није уопште пренео вест да је турска влада заузела агенцију Заман. Вашингтон и Европска унија су само упутиле изјаве „забринутости“ и ургирале на Анкару да поштује „слободу говора“ и „европске вредности“.
Ердоган је у протеклих пар месеци хапсио новинаре и гасио медијске изворе који критикују власт. Власт Анкаре је под његовом аутократском владавином похапсила на хиљаде грађана који су „увредили“ председника путем друштвених медија.
Најгоре што је Ердоган наредио јесте крвави талас репресије против етничких Курда на југоистоку државе. Поред тога што је турска војска усмртила бројне Курде на југоистоку, она је и гранатирала курдске положаје у Сирији преко границе.
Није тачно да лидери ЕУ не виде шта Ердоган ради. У новембру се појавио извештај ЕУ у ком се наводи да Ердоган све више сузбија људска права. Међутим, он и даље наставља са својом аутократском владавином.
Сасвим је очигледно да је Турска спровела напад на независне медије као тест реаговања ЕУ и Вашингтона.
Другим речима, Ердоган је знао да ће Запад ћутати јер ЕУ није у позицији да поставља услове Турској због избегличке кризе. Стога је турски премијер Ахмед Давутоглу послат у Брисел да извуче нове концесије.
Турски премијер је у последњем тренутку пре самита у Бриселу дошао до неких „нових идеја“. Једна од њих је да Анкара сада намерава да тражи 6,6 милијарди долара од ЕУ уместо 3,3 милијарде долара колико је тражила пре 4 месеца.
Давутоглу је отворено рекао у Бриселу: „Будућност Европе је у питању. Очекујемо нову еру у односима између Турске и ЕУ“.
Крајњи резултат преговора у Бриселу је да ће Турска добити 6,6 милијарди долара за смештање сиријских избеглица на својој територији.
Анкара је такође издејствовала обећање да ће турски држављани моћи да путују без виза од јуна ове године, што је вероватно највећа награда коју је Турска добила од Брисела.
У теорији, ЕУ је сада поштеђена катастрофалног сценарија у ком би још на хиљаде избеглица долазило сваког дана из Турске преко Грчке у Европу.
Неконтролисана миграција је у протеклој години угрозила постојање Европске уније, а државе чланице се јавно препуцавају око затварања граница и квоте избеглица које треба да приме.
Оно што Анкара нуди заузврат је сарадња у систематском враћању избеглица у Турску, што значи да ће Европа ипак да реши проблем једног дела избеглица.
Војни савез НАТО такође намерава да допринесе том циљу, а генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је потврдио да је савез повећао поморско присуство у Егејском мору како би спречио долазак нових чамаца са избеглицама.
Лидери ЕУ се очајнички труде да зауставе доток миграната, а ово је тренутни исход тога. Немачка канцеларка Ангела Меркел је под огромним притиском због праћења политике „отворених врата“.
Дакле, најновији споразум између ЕУ и Турске је блокирао пут избеглица у Европу, иако постоје озбиљне етичке и правне импликације поводом тако драстичних мера. Према закону ЕУ, све избеглице имају право да траже азил. Међутим, сада је једина гаранција да ће сваки чамац пресретнут у Егејском мору бити враћен у Турску од стране ратних бродова НАТО-а.
Иронија у свему овоме је што су лидери НАТО-а прошле недеље оптужили Русију да даје оружје сиријским избеглицама због политичких циљева који имају везе са потчињавањем Европске уније.
Међутим, очигледно је да је Турска та која ће искористити избеглице као оружје јер већ илегално шаље оружје и залихе побуњеницима у Сирији. То је једини разлог зашто је скоро 3 милиона сиријских избеглица завршило у Турској и зашто је Европа дестабилизована неконтролисаним дотоком избеглица.
Као што је сиријски председник Башар ел Асад недавно рекао, европска избегличка криза би се брзо разрешила уколико би се окончао рат у његовој држави. То је могуће само ако европске силе покушају да зауставе Турску и Саудијску Арабију и спрече да ове државе и даље шаљу оружје и плаћенике у Сирију.
Уместо тога, ЕУ даје Ердогановом режиму 6,6 милијарди долара истовремено брутализујући људска права и осигуравајући да је проблем само одложен до даљњег.