Вјероватноћа да би присуство турских војника у Ираку могло да се претвори у отворени сукоб двије земаље веома је мала.
Пријетње Багдада да ће ово питање поднијети на разматрање Савјету безбједности УН ако Анкара одбије да повуче своје одреде, представља само комешање које треба да створи утисак да је Ирак јединствена држава, сматрају стручњаци.
Према подацима ирачке владе, 4. децембра турски тенковски батаљон ушао је у ирачку провинцију Нинава под изговором да треба да припрема борце курдских народних одреда који се боре против терориста. Министарства иностраних послова и одбране Ирака присуство турске војске на територији те земље су окарактерисала као “непријатељску акцију“ која није била усаглашена с властима.
Данас истиче рок који је ирачки премијер Хајдер ел Абади дао Турској да повуче своју војску, а уколико се то не догоди, Ирак ће се обратити Савјету безбједности УН. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу је нагласио да Анкара у овом тренутку не намјерава да повлачи војску с територије Ирака, али да ће престати да шаље нове војнике.
Могућности централне владе Ирака према турској војсци су веома ограничене јер се оне налазе на територији ирачког Курдистана, сматра оријенталиста Сергеј Демиденко.
“Премијер Ирака може да каже шта год жели, али је проблем у томе што ове територије контролишу Курди и она Ираку фактички не припада. Стање је такво од 2003. године, односно од уласка САД у Ирак“, наводи Демиденко.
Према његовом мишљењу, ултиматум који је Багдад дао Анкари има циљ да прије свега створи слику о јединственој држави која фактички више не постоји, а громогласне изјаве ирачке стране “нису ништа више од комешања“. Експерт је увјерен да могуће обраћање Багдада Савјету безбједности УН тешко да може да има било какве перспективе.
Виши научни сарадник у Руској академији наука Виктор Надејин Рајевски такође сматра да су кључна страна у садашњој ситуацији на сјеверу Ирака управо Курди. “Ситуација је сложена јер Турци тврде да су позвани, док Ирачани тврде да их нису позвали. Сматрам да ће кључни моменат бити када иза Турака стану Курди“, навео је експерт.
Он је подсјетио да су Анкара и власти ирачког Курдистана у посљедње вријеме у прилично топлим односима. “Они су Турску и прије овога штитили, на примјер, када су саопштили да управо њихова нафта иде у Турску, иако је руска авијација пратила маршруте испорука од терориста“, рекао је овај стручњак.
“Курди ће, највероватније, саопштити да је била ријеч о позиву аутономне републике Курдистан“, сматра Надејин Рајевски.
Према његовим ријечима, Багдад нема посебно велике могућности да одговори војно. “Јасна је ствар да ирачка армија неће ићи у сукоб и да не може то да учини. Од ДАЕШ-а је она већ изгубила“, закључио је Надејин Рајевски.