30.11.2022. - 10:34
© Sputnik / Виталий Тимкив
Тројни гасни савез Русије, Казахстана и Узбекистана прошириће извозне правце и утицати на повећање продаје руског гаса. Три земље имају шансу и да искористе јединствени совјетски систем за транспорт гаса и велике могућности за проширење међусобне сарадње, укључујући и питања испорука и прераде гаса, кажу експерти.
Један од праваца могла би да буде и Кина.
Коментаришући
најаве о могућем стварању тројног гасног савеза, који су на састанку у Кремљу разматрали председници Казахстана и Русије Касим-Жомар Токајев и Владимир Путин, експерт Марат Баширов каже за Спутњик да се овде ради о стварању нових гасних мрежа и могуће магистралног гасовода, који би био пандан гасоводу
„Снага Сибира“, док стручњак за енергетику Јуриј Риков сматра да је тај пројекат посвећен изградњи гасовода који би руски гас допремао до Индијског океана и то преко Авганистана до Пакистана и даље, могуће и у Индију.
„Ово је далекосежан пројекат. Индија је растуће тржиште, што ствара добру перспективу за даље испоруке руског гаса. Главне територије кроз које ће гасовод пролазити су Казахстан и Узбекистан. Сада је неопходно, пре свега, да се наше три земље међусобно договоре о правилима транзита, о сарадњи и тако даље“, оценио је Риков.
Званично је саопштено да је циљ овог савеза координација акција приликом транспорта руског гас по територији Казахстана и Узбекистана, а у том циљу неопходно је организовати детаљне преговоре са учешћем експерата из три земље како би се пронашло рационално решење датог питања у складу са интересима свих земаља.
Реч је о могућим заједничким пројектима, који се тичу развоја инфраструктуре за транспорт гаса, а могуће и о неким заједничким улагањима у гасификацију, каже руски експерт Алексеј Белогорјев.
„Узбекистан се суочава са падом дугорочне производње уз повећање домаће тражње и због тога су му потребна улагања у производњу гаса. Истовремено, он може бити заинтересован за дугорочне гаранције у испорукама руског гаса иако, поред руског, има могућност да увози гас из Туркменистана“, каже руски експерт.
Казахстан је заинтересован за учешће руских компанија у гасификацији домаћег тржишта, јер степен гасификације у тој земљи је изузетно неуједначен. У суштини, гас је доступан само у најразвијенијим јужним регионима и у западним регионима земље, где се обавља главна производња гаса, док централно-источни региони углавном још нису гасификовани. И овде постоји могућност за снабдевање гасом из увоза. Руски гас може бити допремљен у северне регионе Казахстана, на североисток и то ће бити јефтиније од снабдевања казахстанским гасом са запада земље, објаснио је експерт.
„Поред тога, Русија и Казахстан имају дугогодишње искуство сарадње у преради казахстанског гаса у Русији, у фабрици за прераду гаса у Оренбургу. У јуну ове године потписан је уговор о проширењу капацитета прераде на 11 милијарди кубних метара годишње и овај пројекат се може назвати кључним у оквиру гасне сарадње Русије и Казахстана. Он је такав био и такав ће бити и наредних година“ каже Белогорјев.
Каква је корист за Русију
Русија, поред инвестиционих интереса, могла би да има интерес у коришћењу тзв. система Централноазијског центра тј. тог система гасовода, који је постојао у совјетско време, шездесетих и седамдесетих година. Он има четири главне крака, од којих три иду у један коридор, односно, преко Казахстана, Узбекистана и Туркменистана, додаје Белогорјев.
„Русија би теоретски могла да испоручује гас преко Туркменистана и Авганистана, земаља јужне Азије тј. Пакистана и Индије aко се изгради
гасовод ТАПИ, који су својевремено покренули
Туркменистан, Авганистан, Пакистан и Индија и ако се он за дупло повећа. Садашњи пројекат износи око 32 милијарди кубних метара годишње и предвиђен је само за туркменски гас, али теоретски Русија би томе могла да се придружи. У сваком случају, такво интересовање постоји“, каже експерт.
Осим тога, додаје Белогорјев, могуће је учешће Русије у испоруци гаса Кини преко Казахстана, иако је за то потребно проширење пропусних капацитета…
Гас је постао „велика политика“
Руски експерт Дмитриј Адамов оцењује да ће за реализацију овог пројекта бити потребно неколико година:
„Aко до тога дође, ако не буде политичких тешкоћа, револуција и немира, као што је било, на пример, у Казахстану у јануару ове године, онда се главне ствари могу урадити за неколико година, односно за две до пет година, што за индустрију транспорта гаса и није дуг период. Ипак, све је још нејасно… Веома тешко говорити о тајмингу, јер је сваки пројекат јединствена прича. То јест, ту могу да испливају разне непредвидиве ствари, а гас је увек политика, а сада је то велика политика. Очигледно је да сада гас одређује целокупну светску политику уопште, иако не би требало, али то се ипак дешава“.
Адамов оцењује да је одлука о стварању тројног савеза повезана са санкцијама Запада и тешком ситуацијом у енергетском сектору, те да су западне санкције деловале као катализатор и убрзале процес стварања гасног савеза, док Риков истиче да форимирање савеза не треба посматрати као као алтернативу „Севернoм току“, гасоводу који иде од Русије до Немачке по дну Балтичког мора, а који је оштећен у терористичком нападу.
„Ово није алтернатива, ово је други правац за продају нашег гаса. Принуђени смо да тражимо различите правце. Пре свега, одређен је правац ка Кини, где је ‘Снага Сибира-2’ перспективна. Гасно чвориште кроз Турску је други правац, а овај гасовод би био трећи правац“, каже Риков.
Белогорјев истиче да овај гасни савез није усмерен ни против кога.
„Ово је уједињење, које има за циљ побољшање координације између земаља које имају јединствен систем за транспорт гаса који је остао од Совјетског Савеза и, уопште, низ заједничких интереса. Дакле, ту нема дубоке политичке позадине. Пројекат је економски и пројекат је, понављам, више оквирна структура која подразумева управо економске пројекте. Односно, не треба је доживљавати као некакво ново политичко обједињење, јер то није“.
Белогорјев истовремено истиче и да „не треба заборавити да до 2025. године треба да буде формирано
заједничко тржиште гаса Евроазијске економске уније, које укључује Русију и Казахстан“.
