Трампова визија Европе по Илону Маску: Подршка суверенистима уместо „европским слабићима“

Изјаве Илона Маска о подршци немачком АфД-у, мада још неформалне, откривају стање духа у будућој Трамповој администрацији али ће сарадња са европским суверенистима зависити и од неоконзервативаца у Трамповом тиму, сматра др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.

Илон Маск, амерички милијардер и будући шеф комисије за смањење савезне владе у администрацији новоизабраног председника Сједињених Држава Доналда Трампа, отворено је подржао десничарску Алтернативу за Немачку.

Маскова визија Немачке

„Само АфД може спасити Немачку“, написао је Маск на Иксу, а потом и поделио снимак у ком немачка десничарка Наоми Зајбт критикује лидера конзервативне Хришћанско-демократске уније Фридриха Мерца, предводника трке за канцелара и хвали аргентинског популистичког председника Хавијера Милеја.

Осврт на дешавања у Немачкој Маск је заокружио објавом у којој критикује одлазећег немачког канцелара Олафа Шолца после напада аутомобилом на божићном вашару у Магдебургу, у којем је погинуло најмање пет особа, а повређено више од 200 људи.
„Шолц одмах треба да поднесе оставку. Некомпетентна будала“, поручио је власник „Тесле“.

Немачка на путу без повратка

У овом тренутку Илон Маск још увек није функционер америчке администрације и тек је номинован за Трамповог човека за смањење федералне бирократије и кресање енормних дефицита федералног буџета, каже Трифковић за Спутњик.
Маск са формалне стране још увек има право да каже шта год да мисли и хоће, али његова изјава може да се протумачи и као одраз одређеног стања духа и одређених симпатија унутар Трамповог табора, додаје Трифковић.

„С друге стране, томе не треба придавати превелику тежину. Јер у Трамповом прелазном тиму за питања спољне политике и националне безбедности имамо такође и традиционалне неоконзерватице као што је сенатор Марко Рубио. Или генерал Кит Келог који предодређен за изасланика за Русију и Украјину и који би несумњиво радије да се сачува јединство евроатлантске заједнице. Али оно што јесте индикативно јесте то да Маск сагледава чињеницу коју и Трамп дели са њим, али није у прилици да то отворено каже. А то је да је Немачка у овом тренутку на дугом путу без повратка.“
Статистике су неумољиве и показују да је Немачка имала пад бруто-националног производа од неких четири до пет одсто од избијања украјинске кризе, уз политичку нестабилност која је довела до коначног изгласавања неповерења Шолцовој влади, подсећа Трифковић.
Трампово виђење „европских слабића“

Осим тога, у Немачкој видимо и дивљање мигрантских спавача, инфилтрираних исламиста какво смо видели у Магдебургу, где је страдало петоро а повређено преко 200 људи, додаје Трифковић.

„Дакле, у Трамповом инстинкту рекао бих да је ближи Маску и његовом виђењу Шолца и не само њега, него и читаве плејаде европских политичара као слабића без визије и храбрости. Али истовремено и да ће бити много притисака од стране тих неоконзервативаца које је именовао у свој тим. Понављам, то су сенатор Марко Рубио, предодређена амбасадорка у УН Елис Стефаник, саветник за националну безбедност Мајкл Волц, директор за контратероризам Себастијан Горка. То су људи који не виде АфД као свог природног партнера, већ напротив.“
Они ће тежити очувању естаблишментских веза и очувању НАТО без обзира на чињеницу да део Трамповог тима жели да пребаци фокус америчке пажње на Далеки исток, додаје Трифковић.

Десница по мери Трампа

Према Трифковићу, за Трампа пожељна европска десница залагала би се за заустављање мигрантске инвазије и очувању традиционалних културних модела и националних идентитета.

„Дакле, формула је врло једноставна која је, наравно, сатанизована од стране либералног естаблишмента на обе стране Атлантика. Другим речима, да земље припадају старим народима који их настањују. Американци, првенствено европског порекла који су изградили Сједињене Државе таквим какве јесу, имају право да заштите своју јужну границу на Рио Гранде и у пустињама Њу Мексика, Аризоне и Калифорније од мигрантске инвазије. За разлику од либерала који верују да су концепти националног идентитета и припадништва превазиђени и да су то, у ствари, измишљене заједнице. Као што се изразио бивши Клинтонов саветник за националну безбедност Строб Талбот.“

Зато су природни савезници Трампа у Европи АфД, Марин Лепен у Француској, Најџел Фараж за ког је Илон Маск најавио помоћ од неких сто милиона фунти, и у Холандији Герт Вилдерс, додаје Трифковић. Стожер који већ деценијама има власт је Виктор Орбан у Будимпешти, а потенцијални савезници су можда у новој коалиционој влади у Аустрији и у Фицовој Словачкој, сматра Трифковић.

„Веома је значајно да је у овом тренутку Пољска у канџама пробриселске олигархије Доналда Туска што је својеврсна аномалија, јер би Пољска требало да буде природни савезник европских суверениста. Али она то није зато што Пољаци већи значај дају прихватању атлантистичке опције из разлога русофобије и геополитичких амбиција Пољске на истоку Европе, него очувању културних модела и аутентичног идентитета код куће“, закључио је Трифковић.