Трампов проблем: Зима америчког незадовољства

Getty © Stock foto/peterspiro

На питање шта уколико Врховни суд пресуди да су његове тарифе неуставне, председник САД Доналд Трамп је признао: „Били бисмо беспомоћни, што би можда довело до пропасти наше нације“.

Међуизбори у САД 2026. године почели су тријумфом демократа у три главне трке – у Њујорку, Њу Џерзију и Вирџинији – а победио је и предлог за прерасподелу изборних јединица у Калифорнији.

Калифорнијска прерасподела изборних јединица могла би демократама да донесе још пет места у Представничком дому.

Изгледи су нестабилни и на нивоу Трампове базе: присталице покрета Учинимо Америку поново великом (MAГA) су се повукле – или су остале код куће, или су гласале за демократе, примећује бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук за сајт „Фондација стратешке културе“.

То су изузетно лоше вести за Трампа.

У корену разочарања присталица MAГA покрета је, пре свега, „подељена економија“. Након убиства Чарлија Кирка, ту је и све већи јаз између присталица MAГA и богатих израелских донатора.

„Трампова идентификација са Нетанјахуом и Израелом показала се као губитничко питање на изборима. Трамп, међутим, наставља да делује и говори као ревносни циониста“, додаје Крук.

А то је, за разлику од „мира у Украјини“, линија од које он не може да одступи. Али, изгледа да не може ни да се повуче из Украјине.

Златно доба Америке се неће вратити

Амерички међуизбори имају паралеле са последњим британским општим изборима, на којима је владајућа странка потпуно дискредитована. Британско бирачко тело је желело да јој зада снажан шамар, тврди бивши британски обавештајац, што су и учинили.

Прави проблем у Британији је што бирачи не воле ни алтернативне странке. Међутим, да би „послали поруку“, додаје Крук, морали су да гласају за неког. Лабуристичка странка је освојила убедљиву већину, али не и мандат. Нови премијер и његова странка, како се испоставило, подједнако су омражени као и његов претходник.

Да ли ће се нешто слично догодити и у САД? Трампова једноставна и лака решења нису се показала као решења за империју која посрће. Оно што је Трамп најавио као „Дан ослобођења“ – санкције, санкције, и опет санкције – показало се као мач са две оштрице. За почетак, инфлација, која се уопште не смирује, што је резултирао кризом каква није виђена деценијама.

Златно доба Америке, ако је икада и било златно, неће се вратити, каже Крук, и додаје:

„Када штампа тврди да су демократе ‘помеле’ своје противнике у САД, то одражава исту двоструку мржњу која је очигледна и у Европи“.

Другим речима, за Америку нема брзих решења, као што је очекивао Трамп. Почев од спољног дуга САД, који је, према званичним подацима, премашио 37 билиона долара и наставља да вртоглаво расте.

Крст смрти

И то није све. Кључна структурна промена, подвлачи Крук, која шири анксиозност због надолазећих друштвених немира, представља једноставан графикон, који приказује растуће цене акција на америчкој берзи, који се пресеца са оштро силазном путањом отварања нових радних места. Ово се назива „крстом смрти“. Овај графикон објашњава много тога што се крије иза исхода западних избора.

Другим речима: постоји дубока криза, која погађа све, осим горњих 10 одсто домаћинстава, који су власници 87 одсто свих акција на берзи. То, додаје бивши британски дипломата, објашњава еуфорију која је захватила америчку берзу, за коју нису важни фундаментални фактори ни реални подаци; важан је само мем дана и како се њиме тргује.

С друге стране је огромна већина осиромашених Американаца. Чак и уобичајене основне намирнице, примећује Крук, остају непродате на полицама супермаркета.

Управо то је, према извештају „Фајненшел тајмса“,  натерало Трампа да позове „Голдман сакс“ да отпусти свог главног економисту због неколико оштрих речи о његовим трговинским царинама.

Надолазећи амерички цунами

Има ли Трамп још неког кеца у рукаву? Има. Тај кец се зове вештачка интелигенција. Трамп се кладио на доминацију САД у овој области:

„Ако погледате за неколико година, видећете бројке какве никада нисте видели. Градимо неке од највећих зграда икада изграђених било где у свету: зграде вештачке интелигенције“.

Четири велике америчке компаније саопштиле су да следеће године планирају да инвестирају 420 милијарди долара у пројекте вештачке интелигенције.

Ипак, недавна студија МИТ-а открива да 95 одсто компанија које су инвестирале у алате вештачке интелигенције није видело никакав повраћај и закључује да данашња вештачка интелигенција „не разуме окружење“, већ само упоређује обрасце унутар њих.

Али, и то је за Трампа двосекли мач: „кум вештачке интелигенције“ Џефри Хинтон је недавно изјавио да је будућност вештачке инетлигенције замена људског рада:

„Мислим да се велике компаније кладе на то да ће то изазвати масовну замену радних места вештачком интелигенцијом и да ту лежи велики новац. Да бисте зарадили, мораћете да замените људски рад“. А то само додатно еродира Трампову МАГА бирачку базу.

Било како било, изгледи по Трампа су прилично суморни. Како предвиђа бивши британски обавештајац, без обзира да ли је у питању погрешна процена америчких гиганта у овој области – која би могла да изазове пад тржишта – или амерички гиганти исправно предвиђају надолазећи цунами замене радних места, ово ће имати огромне политичке импликације.

Међутим, извршни директор компаније „Нвидија“ изјавио је за „Фајненшел тајмс“ да ће Кина ускоро престићи САД у области вештачке интелигенције. Зашто би неко плаћао за оно што Кинези нуде боље и по много нижим ценама?

Неће бити повратка на старо

Суштина је у томе да не постоји само једна америчка економија, већ две сасвим одвојене економије: једну представља финансијализовани „рог изобиља“, другу стално лишавање за претежну већину.

„Рог изобиља“ је већ пресушио, или само што није. Али, како примећује Крук:

„Запад је превише инвестирао у модел ‘рога изобиља’ да би то могао променити у кратком року. То би значило окретање дубоких ‘архитектонских структура’ наопачке“.

Велико питање је да ли Трамп може да се рекалибрише.

Ако не, суочиће се са гомилом проблема, попут истраге Представничког дома или чак импичментом. Наравно, и са САД које улазе у још дубља политичка и економска превирања.

Трампове могућности су у томе ограничене: неће му бити дозвољено да се повуче из архитектуре спољне политике „дубоке државе“, коју финансирају (израелски) донатори, и прибегавања америчкој војној сили сваки пут када неки од актера одбије да се повинује примату долара.

Једно је сигурно: уколико Трамп следеће године буде поражен на  међуизборима, неће бити повратка на неолибералне моделе из последњих 40 година.

Трампов „поредак“ је по својој природи нестабилан, што значи пролазан. Суочен са очигледним падом Запада, закључује Крук, Трамп „херојски“ плива против плиме и покушава да оживи златно доба Америке.

Што је, само по себи, немогуће, јер је фундаментална равнотежа на Западу нарушена.

Како је учио грчки филозоф Хераклит Мрачни: нико није двапут ушао у исту воду. Неће бити повратка на старо, па ни у америчко „златно доба“.