Из драматичних дешавања протекле недеље произилази то да су трогодишње ривалство између САД и Русије и прокси рат НАТО-а у Украјини део кризе пажљиво испланиране од стране англо-америчког савеза, у складу са погубном агендом неоконзервативних либерала привржених глобализму, укорењених у вашингтонском и лондонском естаблишменту, са јасним циљем да нанесу стратешки пораз Русији.

За мање од месец дана од повратка у Овалну собу, председник Доналд Трамп је кроз серију смелих потеза почео да демонтира Гвоздену завесу која се спустила на Централну Европу. Његов утицај већ је јасно видљив пошто су комуникациони канали са Москвом широм отворени, што потврђује и телефонски разговор новог државног секретара САД Марка Рубија са његовим руским колегом Сергејем Лавровим у суботу и њихов договор о састанку на нивоу делегација у Саудијској Арабији следеће недеље.

Трамповa администрација ће омогућити наставак нормалног дипломатског рада, као и разматрање превременог враћања дипломатских објеката који су једнострано заплењени од стране Обамине и Бајденове администрације у безобзирним актима бесциљне злоћудности и охолости (који успут крше и Бечке споразуме). Нема сумње да ће Русија реципрочно одговорити.

Најважнији закључак из саопштења Москве и Вашингтона о телефонском разговору Рубија и Лаврова јесте узајамни договор двојице лидера – Трампа и Путина – да се настави са америчко-руским интеракцијама на различитим нивоима, с циљем побољшања билатералних односа, као и разговора „о кључним међународним питањима, укључујући ситуацију у Украјини, дешавања у Палестини и ширем Блиском истоку и друге регионалне теме.“

Долазак „лојалиста“

Осим тога, тим који је именовала Бела кућа, а који поред Рубија чине и саветник за националну безбедност САД Мајк Волц и председников изасланик за Блиски исток (који се бави и украјинским питањем) Стив Виткоф, састаће се са руским тимом предвођеним Сергејом Лавровим већ ове недеље. Посебно је занимљиво укључивање старог Трамповог пријатеља, Стива Виткофа, агресивног преговарача „фокусираног на резултат“. Он је прошле недеље допутовао у Москву у самосталну посету, која није најављена медијима и која је, по свему судећи, била продуктивна.

Јасно је да је Трамп извукао поуке из свог првог мандата, одлучан да га овога пута не омете „вашингтонска мочвара“. Ту на сцену ступа Виткоф.

Трампов приступ и политички стил су фасцинантни. Чим је успео да постави тим истомишљеника, „лојалиста“, на чело Министарства правде, Пентагона, Трезора и других кључних институција, Трамп је почео да пребацује у вишу брзину – и, што је посебно важно – да обнавља ауторитет државног тужиоца и националних обавештајних служби како би радили у корист његове агенде.

Изазов са којим се Трамп суочава је огроман, с обзиром на повезаност Демократске странке и дубоке државе, као и на „злоћудни потенцијал“ главних медијских кућа

Дакле, у коначници, небитно је што његова администрација обилује произраелским фигурама или што у њој има неколико људи са „тврдокорним“ ставовима према Кини. Јер, Трамп је тај који ће доносити кључне одлуке, а ту су политички заокрети и изненађења свакако могући.

Већ ово је довољно да изазове несаницу код израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, коме је Трамп ставио до знања своју намеру да побољша односе с Ираном. По мом мишљењу, Трамп можда и неће спровести у дело своју драматичну најаву о „преузимању“ Газе.

Образац који се појављује у односима с Русијом је тај да Трамп прво самостално комуницира с Путином и затим преноси одлуке државном секретаријату и другим агенцијама да их спроведу. Такође, механизам самита се поново успоставља као „локомотива“ односа великих сила. Већ се говори о могућим самитима Трампа с Путином у Саудијској Арабији, као и са кинеским председником Сијем Ђинпингом. Трамп ће вероватно у једном моменту покушати да постигне некакав договор са Сијем.

Ова врста приступа захтева смањење улоге и утицаја дубоке државе која је гушила Трампову председничку функцију током периода 2016-2020. Изазов са којим се Трамп суочава је огроман, с обзиром на повезаност Демократске странке и дубоке државе, као и на „злоћудни потенцијал“ главних медијских кућа које су углавном под њиховом контролом, непријатељски настројене према Трампу.

Очигледан пример за то имали смо ове недеље. Наиме, Wall Street Journal је намерно изврнуо одређене изјаве потпредседника Венса, како би покварио атмосферу у раној фази америчко-руског дијалога. Према њиховој причи, Венс је наводно изјавио да би САД могле користити економски и војни притисак против Русије, те да опција слања америчких војника у Украјину „остаје на разматрању“ у случају да Москва одбије да реши конфликт у доброј вери. Москва је одмах затражила појашњење, а сам Венс је морао да изда деманти како би појаснио шта је рекао.

Амерички потпредседник је тако написао на „Икс-у“: „Чињеница да је WSJ изврнуо моје речи на овакав начин је потпуно апсурдна, али не изненађује с обзиром на то да су они годинама „гурали“ све више америчких синова и кћери у непотребне војне мисије у иностранству.“

Чишћење „мочваре“

Трамп је више пута исказао неповерење према америчким обавештајним агенцијама. Према подацима CNN-а, сви запослени (приближно 22.000 људи) у ЦИА су добили писма у којима им се нуде две опције: да наставе службу без гаранција задржавања радног места у будућности или да напусте службу по сопственом захтеву у оквиру програма одложеног отпуста, уз задржавање плате и додатних погодности до краја септембра.

Занимљиво је да је у овим писмима уграђен код који прати прослеђивање писма од стране примаоца, што представља гаранцију против цурења информација. Таква пракса се користила при отпуштању запослених из Твитера након његове аквизиције од стране милијардера Илона Маска, који се сада сматра једним од најближих Трампових саветника и предводи квази-министарство за ефикасност владе, чији је задатак смањење обима савезне владе.

Такође, и распуштање USAID-а (који је традиционално функционисао као „Б тим“ ЦИА-е за промоцију обојених револуција и смену режима по свету) може се разматрати у овом контексту. Према Владимиру Васиљеву, главном истраживачу на Институту за САД и Канаду Руске академије наука, који пажљиво проучава ову тему, Трамп је прогласио рат Централној обавештајној агенцији (ЦИА), коју окривљује за свој изборни пораз 2020. године.

Васиљев процењује да се до сада борба против „дубоке државе“ у иностраном и домаћем обавештајном сектору одвијала стабилно, али ће „убрзати“ са потврђивањем намештења бивше конгресменке Тулси Габард за место шефа Националних обавештајних служби и Кеша Патела за место директора FBI.

С друге стране, у Њу Делхију се шушка, у круговима у којима доминирају следбеници некадашње Бајденове администрације, да ће се дубока држава ипак последња смејати и да Трампу можда неће бити дозвољено да заврши свој четворогодишњи мандат. По мом мишљењу, то су њихови пусти снови.

Трампову упорност не треба потцењивати. Нити ресурсе и алате који су му на располагању да наруши ситуацију унутар Демократске странке, која је традиционално обезбеђивала „политичку покривалицу“ за дубоку државу.

Трамп је више пута исказао неповерење према америчким обавештајним агенцијама

У Трамповим провокативним потезима постоји један занимљив маневар где он, уз помоћ Илона Маска и Стива Бенона, узбуркава политичку ситуацију у Европи, укључујући Немачку и Британију које чине основу евроатлантизма на континенту, и тако спречава удруживање либерално-глобалистичких кликa унутар трансатлантског система.

Пател је наговестио да постоји довољно компромитујућих доказа о злоупотреби власти да се осуди целокупна стара гарда, све до самог Бајдена. Трамп је сигурно свестан колико је предузимање овог корака важно како би се спречио демократски контранапад. Савезне судије у државама којима управљају демократе отворено доводе у питање Трампове методе. Нема потребе наглашавати да ће Трампова способност да стару гарду (под ”старом гардом” аутор мисли на политичаре естаблишмента; прим. НС) увуче у мрежу дуготрајних правних поступака бити прекретница.

Последња анкета показује да Трамп има подршку од 77 одсто грађана за чишћење „мочваре“. Медијски ефекат овог крсташког похода ће имати велики значај за Трампову способност да истраје на спровођењу свог домаћег и спољнополитичког програма.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: AP/ Evan Vucci