Трамп једном реченицом оголио каубојштину: Може и нови ајатолах ако је за Америку – добар момак

© Sputnik / РИА Новости /

Организујући пуч против премијера Мохамеда Мосадега још 1953. године, америчке и британске безбедносно-обавештајне службе смениле су легално изабраног политичког лидера у Ирану. То је интервенционистичка пракса од које САД никада нису одустале. Трамп је само испалио огољену, бруталну формулацију циља израелско-америчке војне кампање против Ирана.

Ово за Спутњик, коментаришући изјаве америчког председника Доналда Трампа да мора да буде лично укључен у избор новог врховног вође Ирана , каже оријенталиста и некадашњи дипломата проф. др Дарко Танасковић :

„У суштини, иако недипломатски скандалозна, и ова, као и неке друге сличне и повремено контрадикторне Трампове изјаве, у суштини је корисна. Она разјашњава ствари у вези са којима се можда код неких и даље одржавала илузија постојања принципијелних разлога за овакво каубојско и силеџијско понашање САД“.

После убиства ајатолаха Алија Хамнеија , амерички председник жели лично да се укључи у избор новог лидера Ирана. Он је оценио да је његов син Моџтаба Хамнеи, који се помиње као главни наследник, неприхватљив за Вашингтон.

„Желимо некога ко ће донети хармонију и мир Ирану “ рекао је Трамп и подсетио да је био укључен и у именовање Делси Родригез у Венецуели.

Упитан како ће ова изјава бити схваћена у Исламској Републици Ирану, Танасковић каже да је врховни верски лидер за Иранце нешто много више и светије од политичког предводника:

„ Америкацима Трамповог менталитета то је потпуно неважно , иако су са том чињеницом свакако упознати. Да није тако, не би хладно ликвидирали ајатолаха Хаменеија и не би председник Трамп његовог могућег наследника Моџтабу унапред „отписао“ као неподобног. Премда је ригидни начин организовања и сповођења власти у земљи, уз стално погоршавања животног стандарда, за многе Иранце садашњи религијски утемељени режим учинио мрским, ипак је за већину народа увредљиво и неприхватљиво да страни „неверници“ пресудно утичу на то ко ће управљати државом“, истиче Танасковић.

Он додаје да ће се такво расположење у догледно време, а у зависности од тока догађаја, сигурно снажно испољити , премда, каже, није јасно предвидљиво када и како ће се политички артикулисати.

Танасковић објашњава да врховног верског вођу бира Скупштина експерата, ајатолаха и других високих шиитских духовних ауторитета, која има 88 чланова.

Упитан шта заправо Америка жели мешањем у избор вође који је много више и светије од политичког предводника, да ли је то у коначници укидање саме Исламске Републике и увођење потпуно другачијег система, по старом рецепту „увођења демократије“ у земљи која је војно нападнута, Танасковић каже:

„Мислим да Америкацима не би сметало да на челу Ирана буде врховни верски поглавар, под условом да је „кооперативан“ и да испуњава њихове захтеве. Уосталом, из праксе је познато са каквим је све недемократским и проблематичним властодршцима Вашингтон прагматично спреман да сарађује, ако су, са његовог становишта, у датом тренутку „добри момци“.

Наш саговорник додаје да Израел у овом погледу има нешто другачије ставове и сматра да исламски режим, као такав, у Ирану треба бесповратно оборити:

„Нетанјаху је навео Доналда Трампа и САД на авантуру без преседана и у овом тренутку није јасно како ће успети да се из ње „победнички“ извуку . Највише ће, наравно, пострадати Иранци, али не само они. Има назнака да се, упркос ратоборним изјавама и упоредо са интензивирањем војних дејстава, на свим странама већ почело грозничаво трагање за излазном стратегијом . Јер, Иран није ни Венецуела ни Еквадор“, закључује Дарко Танасковић.