ТРАМП или БАЈДЕН – изборни дан у САД: Ко побјеђује у овом сукобу цивилизација и кога већински подржавају Срби?

О свему томе, али и о осталом, разговарали смо са писцем и колумнистом Марком Танасковићем и универзитетским професором из Сент Луиса и грађанином Сједињених Држава Сергејем Ђурановићем, чланом НВО „Не дамо Црну Гору“

Данас се одржавају дуго ишчекивани и, за многе аналитичаре, судбоносни избори за предсједника САД-а.

Изборна кампања за првог човјека Сједињених Држава остварила је огроман одјек у свјетској јавности. Примјера ради, посљедње сучељавања актуелног предсједника САД Доналда Трампа и кандидата Демократа Џоа Бајдена уживо је пратило нешто више од 55 милиона људи, док је гледаност прве дебате била чак и већа, за читавих 7 милиона гледалаца.

За многе је ријеч о одсудној борби између два различита погледа на свијет, која ће умногоме опредијелити судбину човјечанства у блиској будућности.

Упркос стратешким мимоилажењима по многим питањима, оба кандидата су, кроз цијелу кампању, пружила и велику забаву за гледаоце. 

Каква су очекивања од предстојећих избора? Шта ће одлучити побједу и која су то питања која највише интересују просјечног Американца? Да ли би евентуална побједа кандидата Демократа Џоа Бајдена подразумијевала, нужно, и промјену односа према државама Западног Балкана? Да ли ће се евентуалне промјене у Бијелој кући одразити у односу према Црној Гори и, надасве, главној геополитичкој теми на овим просторима – питању независности тзв. Косова? Да ли идући предсједник може повратити уздрмани статус планетарног хегемона или је мултиполарни поредак неизбјежна будућност човјечанства, имајући у виду да су убрзани економски раст Кине и повратак Руске Федерације на највишу политичку сцену у свијету умногоме довели у питање неприкосновеност САД-а на геополитичком плану? О свему томе, али и о осталом, разговарали смо са писцем и колумнистом Марком Танасковићем и универзитетским професором из Сент Луиса и грађанином Сједињених Држава Сергејем Ђурановићем, чланом НВО „Не дамо Црну Гору“.

Сукоб цивилизација. Ко побјеђује?

Марко Танасковић, у изјави за ИН4С, рекао је да су предстојећи амерички избори вјероватно најзначајнији од краја Другог свјетског рата, како за САД тако и за остатак планете, јер се и Америка и свијет, истиче Танасковић, након пандемије корона вируса, налазе на великој прекретници, а кандидати Трамп и Бајден заступају дијаметрално опречне политике у готово свим најважнијим питањима.

„То нису само политичке и идеолошке, већ и цивилизацијске и, може се чак рећи, метафизичке разлике. Однос према корона вирусу и мерама за његово сузбијање, опорезивању и величини федералне администрације, војним интервенцијама изван САД, мигрантској кризи и отвореним границама, као и заштити животне средине неке су од главних тема које ће опредељивати бираче у Америци да повере свој глас једном или другом кандидату“, рекао је Танасковић.

Он сматра да се Трамп током свог мандата наметнуо као гласноговорник и заштитник интереса конзервативне, радничке и руралне Америке која жели више послова у индустријском сектору и мање бирократије и ограничења основних слобода загарантованих Уставом, док је Бајден кандидат либералних, урбаних елита које желе, наглашава Танасковић, да преобликују Америку и читав свијет према диктатима политичке коректности и прогресивистичке идеологије.

„Због институције електорског колеџа и начина на који се бира амерички председник, јасно је да ће се коначни исход одлучивати у такозваним колебљивим државама (swing states) где ниједна странка нема јасну предност, као што су Аризона, Џорџија, Флорида. Мичиген, Минесота, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин. Без обзира што су агенције за истраживање јавног мњења прогласиле Бајдена за фаворита (на сличан начин на који су пре четири године већ унапред “крунисали” Хилари Клинтон), Трампов евидентан раст подршке у колебљивим државама, као и скандалозна афера са лаптопом Бајденовог сина Хантера, коју су мејнстрим медији покушали да заташкају, али и генерално далеко већи ентузијазам међу Трамповим присталицама, говоре ми да је његов реизбор врло вероватан, али је исто тако вероватно да ће демократе оспоравати Трампову победу и да би бројање гласова (нарочито оних који су пристигли поштом) могло да се отегне данима и недељама. Није искључено ни да на крају мора да пресуђује Врховни суд САД (где однедавно конзервативци имају убедљиву већину), али и да дође до сукоба и нереда на америчким улицама док се буду очекивали коначни резултати. Недавна најава Ненси Пелоси, шефице Представничког дома из редова демократа, да ће, без обзира на резултате гласања у уторак, Џозеф Бајден бити заклет као председник 20. јануара свакако упућују на то да демократе имају некакав тајни план“, поручио је Танасковић.

Међутим, за разлику од Танасковића, Ђурановић сматра да је Џо Бајден, ипак, ближи побједи, јер, за разлику од претходне  изборне трке између Доналда Трампа и Хилари Клинтон – гдје је проценат подршке варирао током, малтене, цијеле кампање, овога пута Бајден биљежи континуирану предност.

„Скоро све агенције за испитивање јавног мњења дају предност Бајдену, неке од њих са 10.5% у разлици. Моја очекивања су да за разлику од претходног пута када је Трамп био мање-више у егалу са Хилари Клинтон до последњег дана избора, овај пут кандидат Демократа побјеђује„, нагласио је Ђурановић.

Као и обично, просјечног Американца највише интересују, додаје Ђурановић, могућност запослења као и стање привреде услијед глобалне пандемије узроковане Сарс-Цов2 вирусом.

„Уз то највише пажње, такође, привлачи пореска политика, као и здравствена и социјална заштита. Побједу ће на крају одлучити гласачи у такозваним колебљивим државама у којима у већини Бајден тренутно води између 1.6% (Сјеверна Каролина) до скоро 9% (Мичиген). Трамп има 0.1% више гласова по анкетама у Ајови и 1.5% више у Охају“, прокоментарисао је Сергеј Ђурановић за ИН4С.

САД више нису свјетски хегемон

Последња изјава званичног Пекинга, према којој је врховни стратешки циљ снажење кинеске армије до нивоа да за седам година сустигну по снази са војну силу Сједињених Држава, свакако је најава онога што су многи аналитичари и предвиђали, а то је галопирајући паралелни раст кинеске армије и економије.

Упркос изборном резултату, сматра Танасковић, позиција хегемона за САД је изгубљена, с тим што би било какви сукоби и оспоравање изборних резултата само додатно ослабили америчку позицију у свијету и додатно пољуљали већ доста дискутабилну лидерску позицију САД.

„Јасно је да, у светлу јачања Кине као глобалног такмаца број 1, али и консолидовања Руске Федерације у улози светске суперсиле која све чешће и све одлучније делује изван зоне свог непосредног комшилука, нема више повратка на униполарни светски поредак какав је постојао крајем прошлог и почетком овог века. Америка стагнира економски, технолошки и војно, али пре свега на харизматском и вредносном плану, па већ дуже време није у позицији да намеће своју вољу као што је био случај за време Клинтонових, Бушових и Обаме, а најбоља потврда те тезе јесте неуспех већине војних интервенција и обојених револуција које су покушали да спроведу током последњих неколико година, од Сирије преко Венецуеле до Белорусије недавно“, истакао је Танасковић.

С друге стране, Ђурановић цијени да ће економски развој ове двије силе пресудно опредијелити лидерску позицију у међународним односима.

„Мислим да је мултиполарни поредак у будућности неизбјежан, а колики ће утицај имати САД у будућности не зависи само од предсједника САД-а већ и од економије“, закључио је он.

Срби огромном већином уз Трампа, Бајден – расистички лидер

Американци српског поријекла већински подржавају актуелног предсједника САД. Неки од њих оформили су и организацију „Српски Американци за Трампа 2020“, поставши тако званичан дио коалиције у кампањи за поновни избор Доналда Трампа.

У саопштењу које је пренио Српски радио Чикаго речено је да се Американци српског порјекла никада раније на овом нивоу нису организовали како би подржали неког кандидата, посебно предсједничког кандидата. Штавише, како су нагласили, ово је први пут да су као заједница званично препознати у председничкој кампањи.

У случају побједе Џозефа Бајдена, истиче Танасковић, могли би да очекујемо промјену политике у правцу повратка на антисрпске постулате из 90-их који сваку кризу у региону тумаче искључиво у кључу великосрпског хегемонизма као агресора и недужних жртава са супротне стране.

„Не само што је Бајден сам по себи ноторни србофоб са дугом историјом расистичких и увредљивих изјава о нашем народу, већ је основано претпоставити да ће му Стејт Департмент и спољну политику водити проверени клинтонистички кадрови попут Саманте Пауер, Ентонија Блинкена и Мишел Флорној који се истичу не само по предрасудама према Србима, већ и по изразитом непријатељству према Русији. Ако Бајден победи, можемо очекивати огроман притисак на Србију, у том случају координисан са Ангелом Меркел и Европском унијом, како би коначно и формално признала Косово, док би се такође појачала међународна кампања за корекције дејтонског споразума и реинтерграцију Републике Српске у Изетбеговићеву унитарну Босну и Херцеговину“, изјавио је Танасковић.

За разлику од Ђурановића који сматра да питање Косова* није посебно атрактивно за америчку администрацију, те да евентуални избор Бајдена неће узроковати промјену односа према државама Западног Балкана, па тако и Црне Горе, чији ће економски и демократски развој бити подупријет у наредном периоду, Танасковић је додао да није немогуће да би Бајденов долазак на власт могао да значи сламку спаса за Мила Ђукановића и ДПС у Црној Гори, јер би, како је рекао, оживио антисрпске стереотипе из деведесетих на којима бивша одлазећа црногорска власт заснива своју политику, али и појачао пронатовску, антиправославну и антируску агенду у Бијелој кући.

„Због свега побројаног није тешко закључити зашто се сви непријатељи српства, од Албанаца преко Бошњака до Хрвата, надају и навијају за Бајденову победу, док је такође очигледно зашто су се Срби у Америци, захваљујући Олги Раваси и Обраду Кесићу, преко амбасадора Ричарда Гренела повезали са Трамповом кампањом како би пружили организовану и координисану подршку наше дијаспоре актуелном председник САД и његовим напорима да обезбеди још четири године у Белој кући“, закључио је Марко Танасковић у разговору за наш портал.