То је Европа! Павелић се враћа у Кијев на велика врата: Украјинци га дочекују – „за дом спремни“

Једна од највећих украјинских књижара објавила је мемоаре Анте Павелића у улици која носи назив по Степану Бандери.

А сусрет Адолфа Хитлера и Павелића одиграо се баш у украјинском граду Виници. Овакво повампирење и „преливање“ усташтва и нацизма више и не изненађује, а Запад од њега више не окреће главу, нити затвара бар једно око, већ га подржава.
„Борба за хрватску независност у двадесетом веку била је дуга и крвава. Између продирања Срба, територијалне претензије Италијана, покушаја да се Хрвати прогласе Мађарима и „мелтинг потом“ Југославије, Хрвати су се нашли у ситуацији да се боре против свих. Национална воља против страних интереса, сталожена храброст против непријатељских насртаја“.
Овако су геноцидна Независна Држава Хрватска и њен поглавник и отац усташа Анте Павелић представљени у књизи Павелићевих мемоара симболично названих „За дом спремни!“, које је једна од највећих украјинских књижара управо објавила.

Књига не спомиње усташку „маштовитост“ коју су Павелићеви „јунаци“ имали прилику да искажу над стотинама хиљада српских жртава, али и над Ромима и Јеврејима, над женама, децом, бебама, већ говори о детињству, политичком успону, емиграцији и „дугој борби у међуратној Европи“ Анте Павелића. Усташе, по украјинској издавачкој кући „Книгарна Е“, нису биле злочинци и крвници, од чијег су се садизма ограђивали чак и немачки нацисти, већ је то био „организован националистички покрет који је умео да оружјем одговори на изазове свог времена“

Лако штиво и јефтина белетристика

Историчар Милош Ковић прича за Спутњик како се мемоари Анте Павелића у Хрватској продају на киосцима и како су доступни на сваком „ћошку“. Продају се у наставцима. Када је реч о украјинском преводу, Ковић напомиње да је ради контекста читаве приче, битно „вратити“ се у 1941. годину. Тек тада постаје разумљива „братска“ повезаност хрватских усташа које су се бориле против Руса под Стаљинградом и украјинских нациста попут СС дивизије „Галиција“. Борили су се против Срба и Руса у име „уједињене Европе“.
У том усташком дискурсу, као и у дискурску украјинских нациста, врло је присутна идеја уједињене Европе, као и код самог Хитлера, а може се рећи да је та врста идеолошке симбиозе обновљена и данас. То није никакво чудо, с обзиром на улогу коју су имале обавештајне институције Запада, пре свега англосаксонске МИ6 и Ција, у спасавању нациста, како самог Анте Павелића, тако и неких од најзначајнијих украјинских нациста и сарадника окупатора, рекао је Ковић за Спутњик.
Ови нацисти су Западу били потребни за „сутрашњи“ сукоб са комунистима који је дошао, али су им и након Хладног рата били потребни, поготово после пропасти комунистичког блока, сматра наш саговорник. Усташе су такође „претекле“ и појавиле се са распадом Југославије.
У време разбијања Југославије, ми видимо да се идеја усташтва вратила, а догађало се чак и то да су је промовисали потомци људи који су заиста били усташе за време Другог светског рата, учествовали у борбама. Исто то се још више може рећи за украјински случај. Цела СС дивизија „Галиција“ спасена је од пораза и пребачена у Канаду, а неки од потомака тих украјинских нациста су људи који седе у влади и директно учествују у процесу доношења спољнополитичких војних одлука Канаде.

Овде се не ради о случајности, већ о једном дугом континуитету, а комотно би се могло рећи и то да су хрватске усташе и украјински нацисти „у срцу“ уједињене Европе, закључује Ковић.