Тјери Боде је холандски политичар и лидер парламентарне странке Форум за демократију. Његова књига „Ковид завера” постала је једна од најпродаванијих у тој земљи. У медијима је представљен као контроверзна фигура, па многи холандски медији избегавају да раде интервјуе са њим. Ми смо искористили прилику да то урадимо када је био у Будимпешти, где је учествовао на конференцији За Европу нација коју је мађарска партија Наша отаџбина крајем августа организовала у националном парламенту.
***
Тјери, хвала што учествујете у нашој емисији. Разне околности довеле су до тога да смо ограничени са временом на 20-ак минута, као што знате, али мислим да ћемо направити добар интервју. Шта нам можете рећи о себи? Шта би јавност у Србији требало да зна о вама, осим чињенице да сте написали књигу о COVID-19? Ко сте Ви, шта ваша политичка странка заговара?
– Хвала вам пуно што сте ме позвали. Велики сам поштовалац српског народа. Био сам ваш гост неколико пута и мислим да сам био једини изабрани политичар током пандемије који се отворено противио сваком елементу COVID-19 политике: од закључавања и социјалне дистанце, до ношења маски и вакцинација.
Био сам на путу да постанем члан холандске владе. Имамо коалициони систем, моја странка је победила на изборима за Сенат годину дана раније и један стари, славни холандски политичар попио је чашу вина са мном и рекао ми: „Можеш добити коју год желиш позицију”. Тако је то било.
Дакле, био сам део екипе, а онда је наступио COVID-19 и озбиљно сам размишљао шта то значи, која је стопа смртности, какав ће бити одговор у медицинском и социјалном смислу, и тако даље. И дошао сам до закључка да су све мере биле потпуно ирационалне, смешне и нису имале никаквог смисла. И просто сам то рекао. Тада сам се суочио – што је можда најважније у мојој књизи – са дубоком државом. Сусрео сам силе иза кулиса моћи, праве силе које стоје иза тога. Демонизовали су ме, изопштили ме, већ три године нисам дао ниједан интервју на холандској телевизији, холандском радију, холандским новинама. Потпуно су ме изопштили из свега. И многи људи у мојој странци покушали су да ме уклоне са позиције, покушали су да отму странку и промене наш став према COVID-19.
И ово се дешава кад год истакнете праву агенду – скривену иза сцене. Политика је само сцена, то је позориште, али иза тога се налазе прави моћници и ако их изазовете, ако радите против онога што заиста желе – моја судбина је оно што чека свакога ко то уради. И о томе сам желео да пишем. Зато мислим да је ово много више од приче о тамо неком Холанђанину. Зато сам овде, разговараћу са српском публиком, тренутно смо у Будимпешти, где разговарам с мађарском публиком.
Књига је објављена и у САД. Ово је права завера иза масовне емиграције, рата у Украјини… COVID-19 је био само проба. Показао нам је шта се заиста дешава, на шта заиста циљају.
Дакле, ако сам вас добро разумео, постоји сличност у начину на који се гурају агенде о којима говорите: COVID-19 завера, како сте назвали своју књигу, рат у Украјини и климатске промене јесу агенде које се јавности намећу употребом метода страха и манипулације, како би се просечан човек навео на пожељно понашање. Како мислите да успевају у томе? Постоји ли нека врста медијске тајне коју изнова и изнова користе? Шта ви мислите?
– Мислим да то раде, да користе сличне тактике. На пример, изазивање страха. Али не постоји одређени извор или коментар који се изнова употребљава. Не постоји мејл или телефонски позив који каже: „Морате урадити ово или оно”.
Али ако нема координације, шта је онда дубока држава?
– Ево овако: ја на енглеском језику користим врло прост наслов, „COVID завера”, али су у питању заправо биле завере. Множина. Имали смо заверу у фармацеутском свету, у медијима, у банкарском сектору, у политици, очигледно, и другде. Али није донета једна одлука која се после спроводила одозго надоле, као у некаквој војној организацији, нити је у питању потпуна случајност. Ово је нешто између. Неко је то упоредио с јатом птица. Видите, птице се крећу по небу као да имају централну координацију.
Па и имају природну координацију.
– Тако је, природну. И то је то. Политичари, с друге стране, имају јако добро развијену социјалну антену. Осећају шта треба да кажу и како да размишљају да би задовољили моћнике изнад њих. И чим постанете премијер, или постанете блиски власти, суочавате се са – и о томе пишем у књизи јер сам томе лично сведочио – спознајом да сте тек на пола пута ка врху. Ви сте на половини, права моћ је изнад вас.
Организовали сте познати перформанс с бубама у холандском парламенту који се тицао теме Великог ресета, Клауса Шваба и Светског економског форума. Шта нам можете рећи о томе? То је заиста интересантна тема јер је природно да је повезујемо са неком врстом завере. Неки богати људи се састају једном годишње на одређеном месту, одлучујући нашу судбину, покушавајћи да нам наметну дигитални новац, да нам одредешта једемо, да нам наметну порез за карбонски отисак.. С тим у вези, шта мислите, како ће нам будућност изгледати за десет година?
– Мислим да је општи тренд у западном свету да сви постанемо део матрице контролисаног друштва и живота. Наш живот ће бити контролисан у смислу да ће свако наше плаћање бити надзирано од стране владе путем ЦБДЦ (дигитална валута Централне банке), све што једемо биће под контролом владе – због вештачког меса и контроле над пољопривредним сектором – који управо преузимају.
Шта год да радимо у пословном смислу, где год да путујемо и шта год да читамо, биће дигитализовано, што значи да ће бити контролисано путем интернета – који ће бити подложан све већој цензури. Тако да мислим да постајемо све више контролисани од стране једне огромне административне државе која сматра да треба да се брине о нама, да ми нисмо способни, да обични људи нису способни да самостално живе свој живот и самостално доносе одлуке.
Мој осећај је да је општи тренд међу члановима глобалног картела (глобалне дубоке државе) да би све што има везе с нама – до најситнијег детаља – требало да контролише нешто попут вештачке интелигенције или суперкомпјутера… Уопште не мора да значи да ће наше животе уређивати људи. Мислим да је то тренд, филозофија, правац у ком се крећемо. И мислим да је то застрашујуће, јер би људи требали да самостално доносе одлуке о свом животу. Слободна воља је темељ свега.
Постоје ли политичари у Европи који се противе тим агендама о којима говорите? Да ли себе сматрате делом европског десничарског покрета, односно нове европске деснице? Јер све је више десничарских странака које добро пролазе на изборима. На пример, у Шпанији, у Немачкој – бар према последњим анкетама – у Италији је десница је преузела власт и формирала владу. Шта мислите о том тренду?
– Па, проблем је што су нас све те странке изневериле током COVID-19.
Све?
– Мислим да су све.
Уз изузетак Шведске и Белорусије, зар не? Мада тамоше владе и нису баш десничарске.
– Да, у Шведској је било мало мање озбиљно, нису имали затварања, али у принципу нису разоткрили корупцију. Шведска није разоткрила корупцију која је стајала иза свега овога. Хидроксихлорокин и Ивермектин су такође били забрањени у Шведској. Вакцине су такође уведене у Шведској. Имали су социјално дистанцирање. Имали су неколико ограничења окупљања, ограничења броја људи у затвореним просторијама, и тако даље.
Тако да осећам да су нас све институције и све мејнстрим политичке странке у свету (, чак и десничарске) издале. Чак нас је и Доналд Трамп изневерио. Суочимо се с тим. Он је стајао иза програма брзе производње вакцина. Он је спровео прво затварање у свету.
Али био је и човек који је узимао Хидроксихлорокин и рекламирао Ивермектин. И данас буквално покушавају да га ухапсе. Мислим да се јуче појавила његова полицијска фотографија, која изгледа веома занимљиво. Дакле, шта мислите каква ће бити његова судбина и мислите ли да је он на доброј страни?
– Мислим да је на доброј страни, али да се окружио погрешним људима. Надам се да ће бити паметнији ако буде поново изабран и мислим да начин на који дубока држава, а под тим изразом подразумевам сталну политичку класу, државне службенике, дугогодишње чланове свих јачих политичких странака, велике медије, велике инвестиционе компаније – Блекрок, Вангард итд…
Мочвара?
– Тако је, мочвара. И сви ови људи су против Трампа, што је добар знак.
Шта мислите о томе што је Такер Карлсон практично забрањен на Фокс њузу зато што је покушавао да шири оно што је он сматрао истиномм, на пример у вези са Северним током? Јесу ли ове теме заправо забрањене у Европи?
– Јесу.
Зашто је то тако?
– Зато што је Европа окупирана територија, послушница америчке дубоке државе. И све наше владе добијају инструкције. Понављам, не у телеграмима, не у мејловима, не директно ко шта сме или не сме да каже. То не иде тако. Они долазе на те конференције и осете које теме треба избегавати. „Боље да о томе не говоримо”. То је органски процес, али сви су апсолутно послушни у томе.
Кад смо већ код медијских забрана, да ли сте забрањени у Холандији? И зашто? Да ли је то била спонтана одлука јер су ваши ставови сувише контроверзни за њих?
– Да, они сматрају да теорије завере о рату у Украјини не би требало да постоје.
„Теорија завере” је израз који се користи да би се негирале и оспориле нежељене теорије. Сад, што се тиче Пригожина, он је вероватно – нисмо још увек сигурни – погинуо у авионској несрећи у Русији.
Сви западни медији кажу да је Путин то урадио. Дакле они кажу да није била несрећа, није терористички акт, не. Путин је то урадио. Али то је теорија завере, зар не? То је хипотеза о закулисном плану који је направљен, а затим спроведен како би се неко убио. Дакле, то је теорија завере. Али свеједно је у свим медијима.
Дакле они нису против теорија завера, није да не верују у њихово постојање. То им је просто одбрамбени механизам. Кад год указујете на деловање америчке империје и дубоке државе, они вам просто кажу да се ради о „теорији завере”. То је тако једнострано и глупо.
– Коефицијент интелигенције тих новинара је ужасно низак. Потпуно су неспособни да схвате да је у питању политиканство. Ужасно су пристрасни, веома једносмерни. То је стварно досадно. Изузетно досадно. Не могу да замислим да читам традиционалне новине, просто зато што су досадне. Свакодневно читате исте чланке. То је исти наратив. Данас: „Украјина побеђује”. Сутрадан: „Украјина побеђује”.
Ако заиста побеђује, зашто јој треба све више оружја?
–„Ковид је ужасан, имиграција је сјајна, климатске промене су стварне”. Увек исти наративи, то се дословно усађује у мозгове људи који то читају, који гледају те ТВ емисије, и ја то једноставно не могу да поднесем. Толико ми је то досадно, поред тога што се не слажем с тим. Све је ужасно досадно. Какви су животи тих људи? Замисли да си политичар, пријатељу. Замисли да си мејнстрим новинар. Ужасно досадан живот.
Да. Како можеш погледати себе у огледало и онда написати нешто типа „Сви би требало да једемо инсекте”? Али да вас питам нешто друго: како видите европску политику за десет година од сада? Да ли постоји начин да се Европа ослободи од доминације САД?
– Па мислим да је то неизбежно, јер ће Америчко царство пропасти.
Али који је временски оквир за то? Да ли ће се то десити за педесет или сто година, или можда десет?
– Не знам тачан временски оквир. Мислим да постоје догађаји који то могу успорити, можда и убрзати. Али оно што је иронично у вези с пропашћу америчког царства јесте… узгред, морам рећи да волим америчку републику, волим америчку грађанску културу, волим многе елементе америчке демократије…
Ви сте поштовалац Токвила, зар не?
– Да, али мислим да је америчка империја, настала после 1945. године – када су Американци изашли као велика победничка нација из Другог светског рата – мислим да је та империја скренула с пута, изгубила компас и да сада, што је парадоксално, ради против америчке републике. Тако да америчка империја сада убрзава пад америчке хегемоније у свету, а рат у Украјини је савршен пример тога. Тај рат није у интересу Америке, није у интересу Европе, није ни у интересу Украјинаца, очигледно, хиљаде њих умиру свакодневно, што заправо помаже Русији да изгради алтернативни савез у свету. Дакле, ужасно глупо.
Шта мислите о „рату” великих технолошких компанија из САД са европском, односно бриселском бирократијом, која покушава да обузда технолошке гиганте попут Гугла и Фејсбука? Да ли то раде како би унапредили слободу говора или како би је угушили?
– Како би је угушили. Постоји врло распрострањено веровање, мада можда реч „веровање” сугерише да су људи који спроводе ту политику интелигентни. Није то веровање, више је осећање, интуиција, осећање да су баш они ти који знају како свет функционише. То је изузетно арогантно и изузетно надмено стање ума, које заправо постоји унутар ЕУ комисије, унутар новинарских мејнстрим компанија, унутар универзитета… Они стварно сматрају да знају.
Они знају. И све што је ван њиховог зацртаног оквира, мора бити лажна вест, мора бити дезинформација, мора бити ово, мора бити оно. Тај затворени ментални оквир је штетан јер гура наративе који су једноставно погрешни.
На пример, кад је реч о климатским променама, то је врло интересантно. Лично увек волим да разговарам о темама које су повезане са стварима у физичкој реалности, попут климатских промена. То је нешто што можете стварно да посматрате, у вези је са науком, опипљивом науком. Али сваки елемент наратива о климатским променама је потпуно нереалан. То је лажна наука, у смислу да инстистира на општем тренду загревања, што је врло, врло сумњиво, јер имамо поуздана мерења тек од 1977. године, то су прва сателитска мерења. Све пре тога је веома сумњиво. Добро, ми можда имамо један тренд благог загревања, али, опет, врло је вероватно да смо у прошлости имали много више температуре. Имали смо глечере и ледене брегове који се сада топе, а испод њих проналазимо остатке древних кућа.
Јесте ли приметили како су променили боју у временској прогнози из зелене у црвену?
– Да, то је тај њихов алармизам. Али то и јесте мој став о завери, зачније о заверама, множина. Оне су један органски процес. То је циклус. Ови људи заиста почињу да верују у то. А политичари нису интелектуалци. Обично су то људи које занима моћ, занимају их друштвени процеси, тако да су спремни да прате одређени наратив ако за то неће имати никакве последице. Они немају своје послове. Плаћа их држава и добијају апанаже од мејнстрим медијских кућа зато што следе њихов наратив, тако да ће генерално добро пролазити на анкетама и изборима. Зато новинари и политичари немају подстицај да траже истину.
Кад смо код климатских промена, када очекујете да ћемо морати да плаћамо порез на угљеник?
– Мислим да ће то бити у наредних десетак година.
У наредних десетак година?
– Да.
Како би то могло да изгледа? Знам да нико то за сада не зна, али како очекујете да ће изгледати? Да ли то значи да ћете плаћати више пореза ако користите пластичне сламчице, или ако се купате топлом водом?
– Да, све то. Већ је то на снази. Када резервишете авионску карту, плаћате додатну таксу на угљеник. Тако да је већ на снази. У Холандији се уводи порез на месо. Тако да, кад купите месо, морате плаћати одређени проценат или промил на постојећу цену меса, као компензацију за емисије које проузрокујe узгој стоке. То већ постоји и само ће се проширити.
Добро, да се вратимо геополитици на тренутак. Можда можемо рећи да тренутно бесне два хладна рата. Један између Русије и Запада, а други између Кине и Запада. Овај други има карактеристике технолошког хладног рата. Шта мислите, зашто је Европа у кампу САД и да ли је у интересу Европе да прати америчке технолошке стандарде – на пример кад је реч о вештачкој интелигенцији и другим новим технологијама – или би Европа требало да развија сопствене технолошке стандарде, односно да некако избалансира између САД и Кине?
– Па… мислим да је однос између САД и Кине врло двосмислен, јер с једне стране, неоконзервативци унутар САД и америчка дубока држава покушавају да прикажу Кину као великог непријатеља. С друге стране, цела америчка економија зависи од кинеске производње и много тога су САД и финансирале. Кинеску комунистичку партију углавном финансирају САД и тако даље. Тако да је то врло сложен и двосмислен однос.
Мој став је да Европа треба да развије сопствену политику која је одвојена од Запада. Мислим да је концепт „Запада” створен после 1945. године, да би се оправдало америчко вођство над Европом. „Америка је лидер Запада, лидер слободног света“. Можда је током Хладног рата то имало смисла, или можда није, како год. Али сада живимо у време када америчка империја има сопствену логику. Мислим да та логика својим постојањем штети америчким интересима, но добро, то је њихов проблем.
Али мислим да је од огромне важности да Европа пронађе сопствени пут и волео бих да Европа не мора да бира између америчке или кинеске технологије, већ бих желео да развијемо сопствену високу технологију. Мислим, имали смо је у 19. веку и у првој половини 20. века, на пример „Леица”, те сјајне камере које су стигле из Немачке. Имали смо сјајне инжењере попут Ајфела, који је направио Ајфелову кулу у Паризу. Имали смо прву подземну железницу у Лондону. Све су то биле европске иновације. А где смо сад? Зашто не бисмо постали амбициознији и предузетнији? Зашто морамо да гледамо у Кину или у Америку очекујући некакве иновације?
И знате, ствар је у томе да сам ја врло наклоњен Европи, али сам против Европске уније. И мислим да је то врло важна разлика. Сматрам да је ЕУ антиевропска институција, јер је огромна снага Европе лежала у тој подели између нација. Зато је и било толико изазова.
Видео сам да сте твитовали о антиколонијалистичким покретима у Африци. Шта мислите о тој теми и о проширењу БРИКС-а? БРИКС је заправо одлучио пре неколико дана да…
– Мислим да многе земље у свету никада нису имале толико добру управу као под колонијалном влашћу. Мислим да су Холанђани, на пример, пошто знам понешто о холандској колонијалној историји, урадили изузетно добар посао и направили Индонезију, која се некад звала Индија, онаквом каква је данас.
На шта мислите кад кажете „добар посао”?
– Изградили смо сва та пољопривредна постројења, системе за наводњавање, путеве, школе, успоставили смо владу тамо, успоставили трговинске путеве. Била је то дивна комбинација свих тих шароликих, прелепих народа на месту које је данас Индонежански архипелаг. И са Холанђанима… ту је створена дивна синергија. Мислим да се исто може рећи и за француски Алжир.
И сматрам да се велика трагедија догодила приликом деколонизације. Тада су све те земље потонуле у грађанске ратове, глад, ужасне диктатуре, владавину исламиста, многе ужасне ствари. Али мислим да је европска колонизација свеукупно… Добро, било је случајева где је постојала лоша владавина, лоша правила, лоше одлуке, очигледно. Али свеукупно, сматрам да је колонијализам био диван, чудесан и врло узвишен тренутак за европску цивилизацију.
За европску десницу, којој припадате, уобичајено је становиште да је колонијализам заправо био добар за земље које су тада биле покорене. Али шта мислите о покретима широм данашње Африке или широм неких других земаља, на пример на Блиском истоку, који у суштини покушавају да се ослободе од француског и британског неоколонијалног система? Да ли они не признају све те добре ствари које су учињене за њих или то виде другачије из неког разлога?
– Нисам сигуран да уопште постоји тренутна неоколонијална структура о којој говорите. Мислим да је оно што је успостављено након 1945. године била пре свега америчка војна управа. Али не видим како…
Не бисте то назвали „колонијализмом”?
– Где данас постоји европски колонијализам?
Не, то се зове „неоколонијализам”, јер постоји у другачијем облику.
– На пример?
На пример, 12 афричких земаља још увек мора да користи француску валуту и морају да држе своје националне резерве у француској Народној банци. Знате ли да је француска Народна банка заправо та која држи њихов новац? Мислите ли да је то део неоколонијалне динамике на Блиском Истоку?
– Рећи ћу само да за мене реч „неоколонијализам” нема конкретно значење. То су сложени финансијски договори између ових земаља. Имају неку врсту франкофоног односа и сигурно да постоји нека веза између Британије, на пример, и Индије, Комонвелта… Ако то зовете „неоколонијализмом” – у реду, али је значење колонијализма било сасвим другачије.
То је значило да је Европа имала цивилизацијску мисију, да је Европа на неки начин представљала врхунац развијеног света и ја се потпуно слажем с тим виђењем. Мислим да је Европа у 19. веку била најбоље и највише што би било која цивилизација могла да достигне. Ако погледате архитектуру, уметност, технолошки развој, ако просто погледате стил облачења, поезију, општи ниво културе… Имамо писма од слугу, кућних помоћница које су радиле код обичних породица средње класе тог времена. И имамо писма која су писале својој породици. Вокабулар обичне слушкиње, из обичне породице француске средње класе, био је обимнији од вокабулара просечног средњошколца или студента данас. Тако да је просечни друштвено-цивилизацијски ниво био знатно виши. Ми смо доживели страшну деградацију зато што нисмо озбиљно схватали одржавање сопствене цивилизације у нашим земљама.
А има ту и пројекције на остатак света. Ако пратите тренутна дешавања, Кина сада преузима ту улогу. Кина гради путеве, оснива школе, преузима одређене елементе владавине у Африци. Дакле, реалност је да ће у свету увек неко владати. И ако смо ми изгубили вољу да владамо, ако смо изгубили вољу да управљамо собом, нашим сопственим нацијама, да штитимо своју културу, бранимо свој начин живота, као и остатак света, онда ће неко то радити уместо нас. Ми смо сведоци ужасне пропасти. Надам се само да ће се нова генерација дозвати памети и да ћемо поново изградити оно што је остало од наше велике цивилизације.
Тјери, хвала вам на овом разговору и надам се да ћемо се поново видети у Београду кад ваша књига буде преведена на српски језик. Радо бисмо вас видели, ако нам поново дођете. И онда ћемо играти шах?
– Да. Хвала вам најлепше.
Задовољство је било угостити вас.
Интервју водио Александар Вујовић
Извор Нови Стандард
Насловна фотографија: Beeld Anp/Koen Van Weel
