Сваке године Други светски рат губи све више и више сведока који су га заиста проживели. У нашим животима овај сукоб ће постати нешто налик америчком грађанском рату, сукоб од великог значаја који је постао апстрактан и далек нашој стварности. Проблем је тај што ће се борба за разумевање највећег сукоба у људској историји сада наставити у биоскопима, мејнстрим медијима и на друштвеним мрежама.
Орвеловски клише да онај ко контролише прошлост контролише и будућност је тачан у много аспеката. Један од главних циљева нација у источном делу Европске уније јесте да се обезвреде победу над нацистичком Немачком и/или да Совјете изједначе са нацистима.
ГЕОПОЛИТИКА ИСТОРИЈЕ
У Летонији, у којој се одржавају годишњи маршеви у част Вафен СС ветерана, сада је одлучено да се униформе Црвене армије изједначе са униформама нациста. Свака особа која буде ухваћена како носи ову врсту униформе (што је уобичајена ствар за руску мањину у земљи и разне учеснике у обележавању историјских догађаја) биће кажњена новчаном казном од 700 до 7.000 евра. Имајте на уму да ношење про-нацистичких униформи у одобреним СС маршевима не подлеже овим казнама. Ови двоструки аршини се примењују у земљи коју нико не сматра нарочито важном. Међутим, у целој Источној Европи постоји тренд реинтерпретације руске победе над Немачком на Источном фронту.
Велики део борбе која се одвија на подручју Донбаса између Украјине и Русије некако подсећа на карактер Другог светског рата. Неки од украјинских добровољачких батаљона попут азовског користе нацистичку симболику, а читава украјинска страна види нацистичког колаборатора Степана Бандеру као свог највећег националног хероја. У отцепљеним републикама се, насупрот томе, користи пуно совјетске симболике, организују параде на којима се носи георгијевска лента како би се разљутио Кијев, а Дан победе се прославља што је могуће грандиозније у тренутним условима. Осим тога тамо су симболички опране централне улице након што су туда проведени заробљени украјински војници, као што су Совјети провели заробљене нацисте пре много деценија.
Као што можемо видети, симболика Другог светског рата и његова интерпретација говори доста тога о одређеној влади. Кијев и Рига, који званично презиру Русију, желе да обезвреде њену победу док рехабилитују своје „хероје“ који су били на Хитлеровој страни. С друге стране, генерално проруски настројене нације попут Белорусије и отцепљене републике Јужна Осетија и Придњестровље сакрализују Дан победе на исти начин као што су то чинили док су били део Совјетског Савеза. Став о Другом светском рату показује на којој је ко страни данас.
Иако масовно деструктивна и скоро разрајућа за СССР, победа над Немачком дала је сваком појединцу у држави осећај заједничког жртвовања. Огромне количине проливене крви и људска патња створили су везивно ткиво које је држало огромно и веома мултиетничко друштво на окупу, и то је вероватно разлог зашто је Русија, као један од „добрих момака“ у Другом светском рату, под таквим ударом на истоку (Европе).
ПРОМЕНА ПРИПОВЕДАЧКОГ ФОРМАТА
Русија је фантастична држава на војном плану, али главни разлог зашто велика совјетска победа полако еродира је то што Русија није била способна да направи и прода један једини филм изван својих граница и својих бивших територија који би широј публици представио Други светски рат из руске перспективе.
У нашем 21. веку већина младих људи се неће упознавати са Другим светским ратом кроз приче „са дединог колена“, већ путем видео игрица и филмова који се углавном и праве на Западу, где људи просечног совјетског војника виде као неку врсту регрутног роба који је као топовско месо бачен пред немачке митраљезе од стране диктатора који се не разликује од Хитлера. Када људи са оваквим гледиштем почну да производе медијске садржаје, то ће само додатно учвршћивати овај поглед на свет у умовима будућих генерација пошто ће овај антируски мит бити бесомучно понављан.
Ако је Русима заиста стало до тога да очувају сећање на своје претке, онда они морају да направе филм који ће достићи мејнстрим успех на Западу и видео игрицу која ће завредети пажњу најбољих програмера. Недавно је игрица Бојно поље 5 (Battlefield 5) исмејана због очигледних историјских нетачности и модерног наратива о социјалној правди. Сада је прави тренутак да Русија нападне и направи „реалистичну“ игрицу која одговара реалности рата из руске перспективе.
Нажалост, Русији, која чува сећање на милионе изгубљених живота, сада је потребна потпуно другачија, апстрактна и креативна техника. Русија мора бити добра у информационом једнако као у конвенционалном рату како би сачувала сећање на своје претке који су дали све од себе да спасу Русе (и друге Словене, Јевреје, итд.) од потпуног истребљења.
Тим Кирби је независни новинар, ТВ и радио водитељ.
Превео Радомир Јовановић
Извор strategic-culture.org