Западни медији пишу са униформношћу и дисциплином на којој би СС дивизије током марширања на паради могле да им позавиде: Џо Бајден упутио је „оштро упозорење“ Путину: немој да нападаш Украјину, иначе… (видeти овде, овде или овде).
С обзиром да Русија нема намеру, потребу, па чак ни способност (узевши у обзир тренутни распоред војних трупа) да „нападне“ Украјину, можемо бити сигурни да ће Бајден извести своју најбољу имитацију „шерифа који шкиљи очима на ОК корал“ (амерички председници воле то да раде како би изгледали „опасније“ и, самим тим, „председнички“) и изјавити како је он сам зауставио руску инвазију на Украјину. Он је много „опаснији“ од Трампа, зар не?
Нека му буде. Кога брига? То је мала цена коју треба платити да би се избегао рат пуног (или чак ограниченог) обима.
Ово ће бити очигледан ПР трик, који Бајдену чак и неће Бог зна колико помоћи, али с обзиром да се налази у тешкој (заиста погубној) ситуацији, све што може да представи чак и као полууспех вреди рећи и учинити. Могућност да изговори реченицу „Дакле, зауставио сам Путина!“ – било је најбоље чему се Бајден могао надати.
Ово, међутим, не решава суштину проблема (бар не у овом тренутку).
Преговори стручњака
Међутим, постоје јасни знаци да је до суштинских разговора ипак дошло (дужина разговора, присутни стручњаци, тоналитет након састанка, итд). Прво, обе стране сложиле су се око „даљих консултација“ на „експертском нивоу“. Штавише, америчка страна изјавила је да „још увек не верујемо да је председник Путин донео одлуку“ о „даљој инвазији“ на Украјину. Дакле, упркос свим (урнебесно смешним) „тајним мапама“ које су објављивали западни медији (видети овде или овде), изгледа да професионалци у Бајденовој Белој кући певају другу песму (за сада).
Онда имамо и ово: с обзиром да је Путин званично повукао „црвене линије“ и да је Бајден званично изјавио да неће признати никакве црвене линије – око чега су се тачно поменути „стручњаци“ договорили да се „даље консултују“? Одговор је прилично очигледан – тврдим да се ради управо о овим црвеним линијама!
Сада је јасно да ће званичан став Бајденове администрације о пакленој ватри, сумпору, санкцијама из пакла и свим осталим претњама и увредама које су изнеле САД заправо бити спроведен у дело само ако Русија изврши инвазију на Украјину.
Другим речима, шта ако Русија не изврши инвазију (што она и не намерава да уради? Онда нема више санкција?
Можемо бити сигурни да ће Ратна коалиција (коју ја дефинишем на следећи начин: целокупан спектар америчких медија, неоконзервативци, трамповско-републиканска банда у Конгресу, „анти-Бајден банда“ унутар Демократске странке, амерички енергетски сектор, амерички војно-индустријски комплекс, целокупна америчка „дубока држава“, израелски лоби, украјински лоби, британски лоби, пољски лоби, итд) то представити као огроман, галактички „уступак“, па чак и „издају“ Бајдена који је „капитулирао“ пред Путином, злим комунистичким КГБ насилником.
(Хистерија Ратне коалиције због одлуке генерала Милија или Бајдена о повлачењу из Авганистана потврдила је сумње да су ови људи у потпуности усвојили линију понашања које су се демократе придржавале током четири године Трампове администрације, и да ће сада барем покушати да фабрикују неки „Русија гејт 2“ како би победили на наредним изборима. Међу лоповима нема части и они су *сви* сигурно лопови!)
Ево на шта ће се Ратна коалиција фокусирати: о чему би тачно амерички и руски стручњаци уопште могли да преговарају?
Све до данас, Сједињене Државе су Русију званично третирале као „регионалну силу“ са „девастираном економијом“, „бензинску станицу маскирану у државу“, не-ентитет на који Империја није имала апсолутно никакву потребу да обраћа пажњу, а камоли да са њим преговара!
А сада – преговори?
Преговори, по дефиницији подразумевају да обе стране приступају као равноправне и да су обе стране спремне да се ангажују у узајамно корисном пружању уступака. Ако то није случај, онда није реч о преговорима, већ о ултиматумима. По свему судећи, Бајден Путину није поставио никакве ултиматуме.
Још је „горе“ (са становишта Ратне коалиције) то што је Бајден до сада телефонски контактирао Путина три пута, једном се са њим састао, и затражио данашњу видео конференцију. То значи да је једина хиперсила, светски хегемон и лидер свих демократија у Галаксији контактирала „убице“ из Кремља и затражила разговоре најмање пет пута. Пет пута.
Питао (лепо и љубазно)
За разговоре (на равноправним основама)
Пет пута (и обећао још разговора)
То је огромна ствар и апсолутно без преседана у претходних 20 година, ако не и од пада СССР-а! (Мора да је Обама у сузама :))
Добре вести
Оно што следи постаје још невероватније.
Према наводима Британаца, Бајден је обећао да ће позвати лидере следећих западних држава како би их обавестио о својим преговорима са Путином: Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке Италије.
Да ли сте приметили ко није ни поменут?
Па, за почетак Пољска и Украјина.
Ово показује да каква год да је званична пропагандна мантра, барем неко у Белој кући разуме да постоји „права Европа“, Европа која је битна, а да онда постоји „европски вртић“ који не значи ништа (чак нећу ни поменути 3B+PU [Летонија, Литванија и Естонија плус Пољска и Украјина, прим. прев] кловнове).
Касније је Саливан покушао да исконтролише штету и изјавио је да ће Бајден разговарати са Зеленским у четвртак. Али шта би Бајден могао да каже Зеленском осим да му пружи тону вербалних уверавања о заштити и нула стварних гаранција?
Коначно, важно је напоменути да америчка страна није обећала да ће прихватити Украјину у НАТО (уместо тога давали су уобичајене испразне изјаве о „отвореним вратима“), а САД су чак реафирмисале Минске споразуме (који, де факто, а можда чак и де јуре, могу створити основу за одрицање од било каквог напада Украјинаца на Луганску и Доњецку Народну Републику).
Опет, ово су добре вести. Што мање моћи има ЕУ вртић, то је мање вероватно да ће форсирати агенду и увући одрасле у (могуће нуклеарни) рат.
Добре вести!
Постоје, наравно, и лоше вести: сви 3B+PU кловнови то савршено разумеју. За њих је избор оштар и, заиста, можда чак и егзистенцијалан (с обзиром на могућност самоуништења): или идемо у рат, или постајемо небитни у очима колективног Запада.
Дакле, наредна два питања су:
Шта ће 3B+PU учинити учинити овим поводом?
Шта ће САД учинити када 3B+PU предузму нешто по том питању (уз пуну подршку америчке Ратне коалиције)?
Искрено, не могу да одговорим на ова питања, превише је непознаница да бих могао да направим одређена предвиђања.
Чињеница да су суштински преговори коначно заменили амерички „унилатерализам“ (овде сам испао љубазан) је главни развој догађаја, и то добар. Али то је, у најбољем случају, само први корак. Амерички политичари познати су по томе што кажу једно када преговарају са Русима, а друго чим их њихови медији осуде да су „слаби“.
Али авај, оно што треба поништити или барем трансформисати јесу три деценије самопоражавајуће западњачке глупости!
Хоће ли се то догодити? Не знам.
У наредних неколико дана чућемо мноштво изјава, са свих страна, од којих су многе категоричке. Предлажем да сачекамо мало, па да онда поново размотримо питање касније током недеље.
PS
Велике, веома велике ствари одвијају се између Русије и Индије и Русије и Кине. Ово је кључно за добијање потпуне слике о томе шта се тренутно дешава. Предлажем да и то поново размотримо касније током недеље.
Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард
Насловна фотографија: Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Извор The Saker