ХОЋЕ ли НАТО опстати или неће? О овом питању се све више расправља на Западу.
Ево наслова који довољно говоре и сами по себи:
Politico, 23. фебрура: „НАТО може ускоро да умре“;
Vox, 17. марта: „Да ли је Трамп већ убио НАТО?“
The Daily Telegraph, 20. мартa: „Трамп неће убити НАТО, алијанса је већ мртва.
Уплашени, с једне стране, „руском претњом“, а са друге „одбијањем САД да преузму вођство“, Европљани су почели да активно разрађују различите формуле за одржавање алијансе без Америке.
Financial Times преноси да главне европске чланице НАТО-а (Британија, Француска, Немачка и нордијске земље) договарају како да преузму кључне функције прављања пактом ради одбране континента у наредних пет до десет година.
Питање је наравно: да ли ће САД пристати на такве реформе.
Financial Times цитира неименованог европског званичника који је отворено рекао:
– Мораћемо да се договоримо са Американцима, а није јасно да ће они то желети. Није изненађујуће што су подељена мишљења о спремности Американаца да напусте место команданта НАТО-а у Европи. Гласину о томе су лансирали амерички медији, позивајући се на изворе у Пентагону, што је одмах подстакло спекулације о „деамериканизацији НАТО“.
Холандска колумнисткиња Каролин де Грујтер сматра да су Европљани погрешно разумели Трампа: он неће оставити Европу саму, већ жели да је „потпуно потчини, учини својим протекторатом“.
Она још уверава своје читаоце:
– На срећу, Европа се буди. Истраживања јавног мњења спроведеног у највећим земљама ЕУ су показала да 51 одсто испитаника Трамп сматра „непријатељем Европе“, док га само девет одсто сматра „пријатељем“.
Истовремено, значајан број европских аутора доводи у питање способност Европе да води било какву независну одбрамбену политику. Тако, холандски колумниста, Микел Керес, пише:
„Чак и ако изузмемо нуклеарно одвраћање, које је готово у потпуности у рукама САД, деамериканизација европске одбране је огроман и сложен задатак. Европи тренутно недостаје низ основних вештина и ресурса: од транспортних авиона до сателитског надзора. Штавише, чак и кад би Европљани одлучили да дају све од себе, под таквим условима би им требало више од деценије да изграде независну одбрамбену машину. А с обзиром на чињеницу да многе земље одбијају да учествују у суманутим пројектима милитаризације Европе, мало је вероватно да ће они бити спроведени“.
Данска премијерка Мете Фредериксен покушала је да ово прикаже као „конфликт север-југ“. Објашњавајући непопустљивост земаља јужне Европе, рекла је да „троше веома мало новца на одбрану јер су даље од Русије“.
Било би добро да је причала само о Италији или Шпанији, али је споменула и Мађарску. Као да је Данска или, још више, Британија много ближа Русији од Мађара!
Европљани су у журби. Наводе да ће на јунском самиту алијансе Америци представити своју нову визију НАТО.
Али, ако не буду успели да нађу заједнички језик, мало је вероватно да ће бити интересантни Трампу. Да би сачувао статус Европе као протектората, биће заинтересован за наставак рата између њеног Севера и Југа.
На крају крајева, принцип „завади па владај“ још нико није укинуо.