ТАНКА ГРАНИЦА КОЈА ДЕЛИ БИЋЕ ОД НЕБИЋА: Знам зашто су дошли Немци

Увек са посебним осећањем слушам причу о томе да је „Хитлер кренуо да ослободи Русију од комуниста, а руском народу не би се десило ништа лоше“.

Моја родбина сусретала се са немачким окупаторима тих година лицем у лице. Не само на линији фронта, него и у „мирном животу“, у заробљеништву, уопште – тамо где није било никакве неопходности да се убија. И ја тачно знам зашто су дошли Немци. Дошли су да убијају.
Не треба мени причати о томе да су они дошли да убију Стаљина и даље по списку – „Јевреје, комесаре итд.“ – а тебе, Вањка, не би ни пипнули.

Баш до Стаљина тешко да би стигли, а ево, например, моју бабу замало што нису убили, и то два пута. Убили би је да су могли.
Тако да су они у ствари дошли да убију мене. Нико их овамо није звао, нико их није провоцирао и први на њих нападао. Они су једноставно прешли границу да би почели са убијањем. Никаквог заборава или опроштаја ту нема нити га може бити, зато што је немогуће опростити када вас убијају.
Ја тачно знам за шта су се борили сви мушкарци из моје породице, који су били војници. Они су се борили за мене, за моје родитеље и за моју децу. За танку границу која дели биће од небића.
Хвала им за Победу.

Јегор Холмогоров

(„Взгляд“)

Са руског превео Желидраг Никчевић