Односи Туске и Србије, који се у економској сфери убрзано развијају, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбиција Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић.
Танасковић је навео да је доласком на власт партије Тајипа Ердогана примјетно ојачало неоосманистичко усмјерење турске спољне политике, која је такав курс заузела још почетком деведесетих година 20. вијека.
Он је за „Блиц“ рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заједнице што чвршће „укотви“ као доминантна регионална сила с тим што се у новије вријеме то настоји реализовати дискретније, а не наметљиво као прије неколико година.
Према његовим ријечима, неоосманистичку доктрину први је теоријски заокружио Ахмет Давутоглу, својевремено универзитетски професор међународних односа и Ердоганов спољнополитички савјетник, својом студијом „Стратегијска дубина“ из 2001. године.
Танасковић каже да је ту доктрину Давутоглу почео да систематски и досљедно спроводи у пракси од 2009. године као министар иностраних послова Турске.
Он је напоменуо да турска спољна политика никада не губи из вида свој стратегијски неоосманистички циљ, али да се њен прагматизам огледа у томе што је кадра да се прилагођава промјењивим међународним околностима и да се у сваком тренутку користи компаративним предностима којима располаже.
Танасковић је указао да су они, на чији рачун се турски прагматизам испољава, склони да га сматрају превртљивошћу и непринципијелношћу, са чиме се Турци не слажу.
– На одређени начин су у праву, јер турска политика заправо није лишена принципијелности, само што је једини принцип којег се придржава – уско схваћени турски интерес – објаснио је Танасковић.
Тагови: Дарко Танасковић, Турска