Такер Карлсон: Долар рапидно пропада, сукоб са Русијом последњи који САД могу да приуште

Један од најутицајнијих америчких ТВ водитеља Такер Карлсон, анализирао је одговор америчке администрације на сукоб у Украјини и девалуацију долара и упозорио да се Сједињеним Државама црно пише.

Скоро 80 година, од краја Другог светског рата, амерички долар је био светска валута. Практично није било места на целом свету где неко није знао како долар изгледа. Долар је био универзалан – не само универзалан у трговини, иако је већина међународних трансакција обављена у доларима – већ и као дугорочни „чувар“ вредности на глобалном нивоу.

Светска централна банка складиштила је америчке доларе далеко више од било које друге валуте. Пошто је било толико америчких долара у оптицају ван земље, цена позајмљивања новца унутар земље остала је вештачки ниска и то је један од разлога што су у овој земљи, Америци, људи средње класе могли да купују сопствене домове. У међувремену, америчка влада је успела да нагомила астрономске дугове без много очигледних последица.

С времена на време, Конгрес би расправљао о нечему што се зове горња граница дуга, али то је било апстрактно. За већину људи, читава тема се није чинила много релевантном за њихове животе, јер већину времена заиста није била. Америка је штампала амерички долар.

Контролисали смо глобалну резервну валуту и то је за нас значило да је новац јефтин. Имали смо привилегије које нико на свету није имао. Било је веома лепо, али шта би се десило када би се то завршило? Нисмо желели ни да размишљамо о томе јер би последице биле ружне, заиста ружне, али смо почели да бринемо о томе пре годину дана, када је руска војска прешла украјинску границу.

То је само по себи био дестабилизујући догађај. Сукоб је увек дестабилизујући догађај. Она увек доводи у питање постојећи поредак, али је реакција Запада деловала превише злослутно. Креатори политике у САД су полудели.

Председник Џозеф Бајден, уз помоћ својих републиканских савезника у Сенату, био је одлучан не само да сруши руску владу, већ и да разнесе послератни економски поредак који је тако великодушно служио САД тако дуго. Дакле, тада смо мислили да стварна претња нашој будућности нису само милијарде које шаљемо Зеленском. То је било непромишљено, али вероватно неће утући Америку. Права претња биле су економске санкције без преседана које је Бајден увео.

Циљ тих санкција био је да нашкоде Русији, али је чак и у марту прошле године било очигледно да ће оне наштетити Сједињеним Државама много више него Русији.

Требало би да се припремимо да изгубимо позицију власника светске резервне валуте. То се дешава полако али сигурно. Сада, изгледа да Бајденова екипа нема појма да се ово дешава или можда желе да се то догоди.

Џо Бајден се у говору о стању нације хвалио како је скинуо 30 поена руске рубље у једном дану. Ура! Браво ми! Морали би да се запитамо да ли постоји лоша страна овога? Да ли је ово Пирова победа? Хајде да видимо.

Ова политика је натерала Русију, Кину, Индију, Турску и друге земље да убрзају своје бекство од америчког долара. Да будемо јасни. То је већина глобалне економије. Ово је можда најнепромишљенија и најдеструктивнија ствар коју је било који амерички председник икада учинио Сједињеним Државама.

Дакле, то је било прошле године и у то време је било само викање у ветар. Такви ставови су називани апсурдним, чак и издајничким. Бајден и његови савезници описали су санкције Русији као морално суштинске. Запленили смо јахте олигарха. Затворили смо „Епл стор“ у Москви. Сви смо били убеђени да су то важне победе и свако ко се питао какве су њихове дугорочне економске последице био је Путинов човек. То је био консензус у Вашингтону прошлог пролећа.

Морате да се запитате да ли су ти људи заиста веровали у то што су говорили или су глупљи него што изгледају?

Ове санкције никада нису функционисале онако како су они планирали, јер за разлику од Сједињених Држава, Русија нема привреду која се финансира у касној фази. Руски олигарси се не богате од кредитних промена. Они се богате продајом стварних ствари које су људима потребне за живот: нафте, природног гаса, гвожђа, ђубрива, угља, пшенице. Према неким мерилима, Русија има највећу залиху ресурса на свету.

Годину дана касније, упркос санкцијама – највећим икад, како нам је речено – руска рубља је једнако јака у односу на амерички долар као и пре сукоба у Украјини. Дакле, тим санкцијама нисмо баш наудили Русији, сигурно не дугорочно, али смо наудили себи.

Критична карактеристика резервне валуте је њена аполитичност коју Бајден сада уништава након што су обе стране у Вашингтону уништиле стабилност долара инфлацијом, цитира Карлсон текст у „Дејли куријеру“.

Сада је Бајденова администрација одлучила да користи долар као оружје. Заједно, ова два фактора шаљу поруку странцима, а то је да треба да побегну док још могу.

Као одговор на сукоб Русије са Украјином, САД су замрзле доларске резерве руске централне банке. Да буде јасно, то није била америчка имовина. То су били долари у власништву руске централне банке и руског народа. Заплена је имала за циљ да изазове колапс банака и руског кредитног система. Није успело. Уместо тога, разоткрила је спремност Бајденове администрације да стави шапу на билионе долара које странци с правом поседују. Тешко је преценити опасност од овог председана.

Сви смо ми видели да се то дешава, али нисте могли ништа да видите јер је Русија лоша. Не можемо чак ни да гледамо њихове хокејашке тимове. У реду. Шта мислите да се догодило док смо ми скакали горе-доле и причали о Винстону Черчилу?

Па паметни странци а има их, веровали или не, почели да одбацују амерички долар. Зашто? Зато што амерички долар више није био поуздан чувар вредности. Одједном, то је било политичко оружје које се могло користити по вољи против свакога ко га је држао.

Шта би се догодило ако бисте се, на пример, критиковали трансродну теологију и изнервирали Кампању за људска права? Па, америчка влада би могла да вас прогласи неморалним и конфискује вам сав новац јер су то управо урадили са Русијом и као резултат, долари почињу да изгледају много мање привлачно остатку света и тако је почела дедоларизација која се невероватно убрзала.

Дакле, Русија је најавила да ће пословати у Азији, Африци и Латинској Америци у кинеској валути.

Бразил, који има потпуно нову владу коју подржава Бајденова администрација, најавио је да ће учинити исту ствар. Пакистан – дугогодишњи савезник САД, ради исто. Индија и Малезија, две највеће светске економије, најавиле су да ће своју трговину обављати у сопственим валутама, а не у доларима. Чак и Француска, коју смо ослободили, користи кинеску валуту у новој трговини течним природним гасом. Кина и Саудијска Арабија су сада главни пословни партнери и тако…

Ово се дешава широм света и све то искључује амерички долар и дешава се много брже него што је ико могао да предвиди, а ипак изгледа да нико у Вашингтону није свестан да се то дешава. Дакле, ако желите да остатак света верује вашој валути, последња ствар коју бисте урадили је да је користите као оружје или да одштампате превише тога.

Штампање превише ваше валуте изазива инфлацију и то смањује вредност валуте. Нико не жели да има валуту која сваке године све мање вреди. То је градиво из основне школе, али Бајдена то не занима. Дакле, он штампа више новца. Недавно је најавио још милијарди долара за демократије у развоју. Не за вас или било кога у нашој земљи коме је то потребно, већ за стране владе.

Требало би да се запитамо шта Сједињене Државе имају што ће нам помоћи да задржимо своју вредност? Бајден наставља да шаље садржај нашег трезора, наше доларе корумпираним олигарсима у источној Европи и широм света, а ипак у исто време он распродаје највредније америчке резерве – стратешке резерве нафте. За разлику од америчког долара, нафта, која је у резерви, има инхерентну вредност. Нафта је најгушће складиште преносиве енергије познато човеку.

Дакле, за разлику од „фијат“ валута као што је долар, нафта ће увек имати вредност. Зато Русија није сада осиромашена јер имају много нафте, али ми имамо мање јер су стратешке резерве исцеђене. У последњој фискалној години, Бајденова администрација је продала 218 милиона барела нафте, између осталог и Кини. Колико је још нафте остало? Шта ће се догодити кад испразнимо складишта?

А шта је са нашим златом? Па, америчке златне резерве нису у потпуности ревидиране генерацијама. Ми заправо не знамо колико злата има у Форт Ноксу. Због тога стратешке нафтне резерве постају још виталније, а сада нестају и са њима и моћ Сједињених Држава.

У неком тренутку, шта ће остати? Они ће исушити Велика језера и слати воду у пустињу Гоби за узгој памука. Они ће продавати завесе. Како то поправити?

Па, помогло би да се одмах оконча сукоб у Украјини, што бисмо могли да урадимо јер смо задужени за НАТО, али ми ни не покушавамо. Заправо, ми се још више залажемо за директан сукоб са нуклеарно наоружаном Русијом, а политичари у Вашингтону остају заглибљени у својим чудним фантазијама из Другог светског рата где су сви Винстон Черчил а Зеленски је шеф француског Отпора.

Осврнувши се на коментар лидера републиканаца у Сенату Мича Мекоела који је рекао да је пораз Русије „најважнији догађај у свету“, Карлсон је поручио да не да није најважнији, већ није ни 15 на листи.

Далеко је испод прекида увоза фентанила у ову земљу и далеко је испод очувања снаге америчког долара, али ако политика Бајдена и Меконела настави, све већи број земаља ће почети да окреће леђа долару и шта ће се тада десити?

Па, сви ти долари ће се вратити кући и вредност наше валуте ће још више пасти, а то ће довести до сиромаштва широм Сједињених Држава, што ће довести до типичне политичке и културне нестабилности која неизбежно прати економски колапс, катастрофу.

То смо већ видели у Немачкој раних 1920их. Новчанице у колицима. Хоћеш да купиш шољицу кафе? То ће бити 30 килограма валуте. Деца се играју са безвредним хрпама немачких марака. То се звало Вајмарска република и та влада је пала због хиперинфлације, а затим је економски колапс довео до комунистичких револуција широм Немачке и на крају нациста.

То је добро познато. Али ево ствари које се изгледа нико не сећа – шта је довело до економског колапса који је запалио свет? Зашто је немачка влада уништила сопствену валуту? Па, једноставно. Немачка влада се превише задужила да би платила бесмислени рат.

Да, бесмислени рат је то учинио и ако то звучи познато, то је зато што смо радили управо оно што смо деценијама понављали. Урадили смо то у Вијетнаму. Урадили смо то у Ираку. Урадили смо то у Авганистану и сваки пут смо се извукли, јер смо јединствено држали светску резервну валуту, али овај пут би могао бити веома, веома другачији. Рат против Русије биће последњи рат који можемо себи приуштити, закључио је Карлсон.