Владимир Зеленски је каснио. Позивнице за његов говор у Националном архиву у Вашингтону послате су за неколико стотина гостију, укључујући страначке вође у Конгресу и највише званичнике Бајденове администрације. Најављен као главни догађај током његове посете крајем септембра, говор би му дао шансу да подстакне америчку подршку Украјини против Русије говорничком вештином на коју је свет навикао од украјинског ратног председника. Међутим, ствари нису текле како је планирано.
Тог поподнева, састанци Зеленског у Белој кући и у Пентагону одложени су више од сат времена, а када је коначно стигао да отпочне свој говор у 6:41 поподне, изгледао је одсутно и узрујано. Ослањао се на своју супругу, прву даму Олену Зеленску, како би пренела поруку о истрајности са бине иза њега, док је његово сопствено обраћање било усиљено. Стицео се утисак да жели што пре да га оконча.
Разлог, рекао је касније, била је исцрпљеност те ноћи, не само због захтева које пред њега ставља вођење земље током рата већ и стална потреба да убеђује своје савезнике да – уз њихову помоћ – Украјина може да победи. „Нико не верује у нашу победу онолико колико ја верујем. Нико”, рекао је Зеленски Тајму у интервјуу након свог путовања. Преношење овог уверења савезницима, рекао је, „заокупља сву нашу снагу и енергију. Разумете ли? За то је потребно толико тога.”
Замор Украјином
Ствари постају све теже. После 20 месеци вођења рата, око петине украјинске територије и даље је под руском окупацијом. Десетине хиљада војника и цивила су убијени а Зеленски током својих путовања може да осети како је глобално интересовање за рат ослабило. Баш као што је ослабио и ниво међународне подршке. „Најстрашније ствар јесте што се део света привикао на рат у Украјини”, рекао је. „Исцрпљеност ратом шири се као талас. То се види у САД, у Европи. И видимо да, чим почну да се умарају, то за њих постаје као представа: ‘Не можемо да гледамо репризу по десети пут’”.
Подршка јавности у САД за политику подршке Украјини већ месецима опада, а посета Зеленског није променила ствари. Око 41% Американаца жели да Конгрес обезбеди више оружја Кијеву, што је пад са 65% у јуну када је Украјина отпочела велику контраофанзиву, према истраживању које је спровео Ројтерс, убрзо пошто је Зеленски завршио своју посету. Ова офанзива текла је мучно споро уз огромне губитке, што је учинило још тежим задатак Зеленског да убеди партнере како је победа надохват руке. По избијању рата у Израелу, чак и одржање светске пажње према Украјини постало је озбиљан изазов.
Након његове посете Вашингтону, Тајм је пратио председника и његов тим назад на путу за Кијев, надајући се да ће разумети како ће реаговати на сигнале који су им упућени, посебно на постојане позиве упућене Зеленском да се бори против корупције унутар његове сопствене владе, те на опадајући ентузијазам за рат којем се крај ни не назире. Током мог првог путовања у Кијев, питао сам једног припадника његовог круга сарадника како се председник осећа. Одговор је уследио без секунде оклевања: „Бесно”.
Уобичајено исијавање његово оптимизма, његов смисао за хумор, склоност да током састанака у радном кабинету узме одушка са мало шале или неумесног хумора, ништа од тога није претрајало током друге ратне године. „Сада уђе унутра, прими извештаје, изда наређења и изађе напоље”, каже дуготрајни члан његовог тима. Други ми је рекао да се, пре свега, Зеленски осећа издатим од његових западних партнера. Нису му дали средства потребна да добије рат, већ само она нужна да га преживи.
Али његова уверења нису се променила. Упркос недавним узмацима на бојном пољу, он не намерава да обустави борбу или да затражи било какав мир. Напротив, његова вера у украјинску коначну победу над Русијом је толико оснажила да то забрињава неке од његових саветника. Она је непомерива, на граници месијанске. „Он заварава себе”, рекао је један од најближих саветника не кријући своју фрустрираност. „Ми немамо много могућности на располагању. Не побеђујемо. Али пробајте њему да објасните”.
Табу тема
Тврдоглавост коју показује Зеленски, наводе неки од његових помоћника, нашкодила је напорима његовог тима да изнађе нову стратегију, нову поруку. Док су расправљали о будућем току рата једно питање је остајало табу: могућност да се преговара о мировном договору са Русијом. Судећи према недавним истраживањима јавног мњења, већина Украјинаца би одбацила такав потез, посебно уколико би он подразумевао губитак било које окупиране територије.
Зеленски је остао строго против чак и привременог примирја. „За нас би то значило остављање отворене ране будућим генерацијама”, рекао ми је председник. „Можда би примирило неке људе у нашој земљи, и ван ње, барем оне који желе да разреше ствари по сваку цену. Али за мене, то је проблем, зато што не би решило експлозивну кризу, само би одгодили њено детонирање.”
За сада, он и даље намерава да победи у рату под украјинским условима, и мења тактику којом би се то могло постићи. Свестан да доток западног наоружања може да пресуши током времена, Украјинци су повећали производњу дронова и ракета, које користе да би нападали руске логистичке руте, командне центре и складишта муниције далеко иза непријатељских линија. Руси су одговорили бомбардерским нападима на цивилне мете, повећавајући ракетне нападе на инфраструктуру која ће Украјини бити потребна да загреје домове и одржи упаљена светла током зиме.
Зеленски је описао ситуацију као рат супротстављених воља и боји се да ће се, уколико Руси не буду заустављени у Украјини, борбе проширити изван њених граница. „Дуго живим са овим страхом”, рекао је, „Трећи светски рат могао би да отпочне у Украјини, да се настави у Израелу и да се одатле премести у Азију и да експлодира негде другде”. То је била порука коју је изнео у Вашингтону: помозите Украјини да заустави рат пре него што се он прошири и пре него што буде превише касно. Брине га да би јавност могла да престане да обраћа пажњу.
Крајем прошле године, током претходне посете Вашингтону, Зеленски је дочекан као херој. Бела кућа послала је амерички авион да га покупи у источној Пољској неколико дана пре Божића. Одатле је, заједно са пратњом НАТО шпијунског авиона и борбених авиона Ф-15, долетео је у Базу Ендрјуз (Joint Base Andrews) недалеко од америчке престонице. Те вечери, Зеленски се појавио пред заједничком седницом америчког Конгреса како би објавио да је Украјина потукла Русију „у бици за умове света”.
Слушајући његов говор са балкона, пребројао сам 13 стојећих овација пре него што сам престао да бројим. Један сенатор ми је рекао да не памти да је током три деценије, које је провео на Капитол хилу, један страни лидер тако одушевљено дочекан. Неколико десничарски оријентисаних републиканаца одбило је да стоји или да аплаудира Зеленском, али гласови подршке долазили су из обе странке и чинили огромну већину током претходне године.
Хладан пријем
Овога пута, атмосфера се променила. Помоћ Украјини постала је проблематична тема у дебати о федералном буџету. Један од спољнополитичких саветника Зеленског затражио је да откаже септембарски пут, упозоравајући га на отежалу атмосферу. Конгресне вође одбиле су да допусте Зеленском да се јавно обрати на Капитол хилу. Саветници су покушали да договоре да се лично појави на Фокс њузу и да га интервјуише Опра Винфри. Ништа од тога им није пошло за руком.
Уместо тога, ујутро 21. септембра, Зеленски се приватно сусрео са тадашњим председавајућим Представничког дома, Кевином Мекартијем, пре него што је отишао у Старо веће Сената где су га законодавци испитивали иза затворених врата. Већина уобичајених критичара Зеленског нису говорили током седнице; сенатор Тед Круз дошао је са 20 минута закашњења. Демократе, са њихове стране, желеле су да разумеју у ком правцу се креће рат, и колико је заправо Украјини нужна америчка подршка. „Питали су ме отворено: уколико вам не дајемо помоћ, шта ће се десити?”, присећа се Зеленски. „Десиће се наш пораз”.
Наступ Зеленског оставио је снажан утисак на неке од присутних законодаваца. Ангус Кинг, независни сенатор из Мејна, присећа се да је украјински лидер рекао окупљенима: „Ви дајете новац. Ми дајемо наше животе”. Али, ни то није било довољно. 10 дана касније, Конгрес је усвојио законски предлог којим је привремено одгођена обустава финансирања владе. Тај предлог није укључивао помоћ Украјини.
До времена када се Зеленски вратио у Кијев, завладала је хладноћа ране јесени, и његови помоћници су журили да обаве припреме за другу зиму од почетка рата. Руски напад на украјинску инфраструктуру је оштетио електричне станице и делове електричне мреже – што је довело до тога да можда неће бити у стању да задовољи комплетну потражњу када температура буде пала. Тројица виших званичника задужених за овај проблем рекли су ми да ће искључења струје вероватно бити тежа ове зиме, а реакција украјинске јавности можда неће бити толико трпељива. „Прошле године људи су кривили Русе”, рекао ми је један од званичника. „Овога пута они ће кривити нас зато што нисмо радили довољно да се припремимо.”
Хладноћа ће такође учинити тежим војно напредовање, остављајући линије фронта непромењеним барем до пролећа. Али Зеленски одбија да то прихвати. „Замрзавање рата, за мене, значи изгубити га”, рекао је. Пре доласка зиме, упозорили су ме његови помоћници, требало би да очекујем велике промене у њиховој војној стратегији и велике измене у председниковом тиму. Биће потребно да буде отпуштен барем један министар, заједно са вишим генералима задуженим за извођење контраофанзиве, кажу, како би неко био одговоран за слабо напредовање на фронту. „Ми не напредујемо”, рекао је један од блиских саветника Зеленског. Неки команданти на фронту, наставља, почели су да одбијају наређења о напредовању, чак и када стижу директно из председниковог кабинета. „Они само желе да седе у рововима и да држе линију”, каже, „али рат не можемо да добијемо на тај начин.”
Када сам ове тврдње изнео једном вишем војном заповеднику, рекао ми је да неки команданти немају много избора него да преиспитују наређења која стижу са врха. У једном тренутку почетком октобра, рекао је, политичко вођство у Кијеву је захтевало извођење операције да се преузме град Хорливка (руски Горловка, прим. прев), стратешки положај у источној Украјини који Руси држе и жестоко бране скоро 10 година. Одговор је дошао у облику питања: Са чиме? „Немамо људе нити оружје”, рекао је официр. „Где је оружје? Где је артиљерија? Где су нови регрути?”
У неким сегментима војске, мањак људства постао је озбиљнији проблем од недостатка оружја и муниције. Један од блиских помоћника Зеленског рекао ми је да чак и уколико би САД и савезници обезбедили сво оружје које је обећавано, „ми немамо људе који би га употребили.”
Од почетка инвазије, Украјина одбија да објави званичне бројке мртвих и рањених. Према неким америчким и европском проценама, број страдалих давно је прешао 100.000 људи на обе зараћене стране. То је толико проредило редове украјинских оружаних снага да су одсеци за регрутацију принуђени да позивају све старије људство, подижући просечну старост војника у Украјини на око 43 године. „То су сада већ средовечни људи, а за почетак нису више ни тако здрави”, рекао је блиски помоћник Зеленског. „Ово је Украјина. Није Скандинавија.”
Обустава регрутације
Ствари су изгледале другачије на почетку инвазије. Једна компонента војске, позната као Територијална одбрана, известила је да је примила 100.000 нових регрута у првих 10 дана општег рата. Масовна мобилизација била је делимично подстакнута оптимистичким предвиђањем неких високих званичника да би победа у рату могла бити извојевана за неколико месеци, ако не и недеља. „Многи људи су планирали да се пријаве на кратку службу и да узму учешће у херојској победи”, рекао је други члан председничког тима.
Међутим сада број нових регрута опада. Како су се напори за све већом мобилизацијом интензивирали широм земље, на друштвеним мрежама се шире приче како официри који врше мобилизацију одвлаче људе из возова и аутобуса да би их послали на фронт. Они богатији понекад дају мито и на тај начин избегавају службу, често плаћајући за медицинско изузеће. Ове епизоде о корупцији у оквиру система регрутације постале су толико раширене до краја лета да је 11. августа Зеленски отпустио шефове канцеларија за регрутацију у свим областима државе.
Одлука је донета са намером да покаже његову посвећеност борби против корупције. Али потез је довео до негативних последица, према наводима једног вишег војног официра, пошто је регрутовање скоро обустављено због недостатка руководства. Тешко је пронаћи замену за отпуштене официре, делимично и зато што је нарушена репутација канцеларије за регрутацију. „Ко жели тај посао?” питају се официри. „То је као да ставите на леђа: корумпиран.”
Последњих неколико месеци, питање корупције је отежало однос Зеленског са многим савезницима. Уочи његове посете Вашингтону, Бела кућа је припремила списак анти-корупцијских реформи које би Украјина требало да изведе. Један од помоћника који је путовао са Зеленским у САД рекао ми је да су ови предлози уперени према врху државне хијерархије. „Ово нису били предлози”, рекао је други председников саветник. „То су били услови”.
Како би изашао у сусрет овим захтевима, Зеленски је предузео неке драматичне кораке. Почетком септембра, отпустио је министра одбране Олексија Режникова, члана унутрашњег круга чији је рад био под присмотром због корупције у овом министарству. Два председникова саветника рекла су ми да он није лично био умешан у коруптивне радње. „Али није успевао да одржи ред у свом министарству”, рекао је један, указујући на увећане цене које је министарство плаћало за потрепштине, као што су зимски капути за војнике или јаја за њихову исхрану.
Како су се вести о скандалима шириле, председник је дао стриктна наређења његовом особљу да избегавају и најмање назнаке богаћења. „Не купујте ништа. Немојте ићи на одмор. Само седите за својим столом, будите тихи и радите”, сумирао је један члан особља ове директиве. Неки званичници средњег нивоа у администрацији пожалили су ми се на бирократску парализу и низак морал након што је појачано преиспитивање њиховог рада.
„Режниковљева јаја”
Типична плата у председниковој канцеларији, кажу, негде је око 1.000 долара месечно, или око 1.500 долара за више званичнике, много мање него што би могли да зараде у приватном сектору. „Спавамо у просторији која је два пута три метра”, отприлике величине затворске ћелије, каже Андриј Јермак, шеф председниковог кабинета, указујући на бункер који Зеленском и неколицини поверљивих службеника служи као место за становање од почетка инвазије. „Ми овде не живимо на високој нози”, рекао ми је у својој канцеларији. „По цео дан, свакога дана, заузети смо вођењем рата.”
Усред притисака да се искорени корупција, можда сам наивно претпостављао да ће званичници у Украјини два пута размислити пре него што узму мито или злоупотребе државна средства. Али када сам ово гледиште изнео председниковом саветнику почетком октобра, питао ме је да искључим диктафон како би могао слободније да говори. „Сајмон, грешите”, рекао је, „Људи краду као да сутрашњег дана неће бити.”
Чак и отпуштање министра одбране није „заплашило” званичнике, додао је, зато што је било потребно толико дуго да дође до смене. Председник је упозорен у фебруару да у министарству буја корупција, али је оклевао дуже од шест месеци, дајући својим савезницима више шанси да тихо реше проблеме или да оправдају рад министарства. Када је почео да делује – уочи своје посете САД – „већ је било касно”, рекао је други виши председников саветник. Украјински западни савезници до тада су већ постали свесни овог скандала. Војници на фронту су почели да причају масне вицеве о „Режниковљевим јајима”, што је нова метафора за корупцију. „Штета репутацији већ је била нанета”, рекао је саветник.
Када сам упитао Зеленског о овом проблему, признао је озбиљност ситуације и претњу коју она представља по украјински морал и односе са страним партнерима. Борба против корупције, уверавао ме је, јесте међу његовим главним приоритетима. Такође ми је сугерисао да неки страни савезници имају своје разлоге да преувеличавају овај проблем, зато што им то служи као изговор да обуставе финансијску помоћ. „Није поштено”, рекао је, „да они прикривају свој неуспех да помогну Украјини олаким изношењем оваквих оптужби.”
Али неке оптужбе тешко је оспорити. У августу, један украјински медиј познат по истраживању корупције, Bihus.Info, објавио је извештај о једном од највиших саветника Зеленског за економску и енергетску политику – Ростиславу Шурми. Извештај је разоткрио да Шурма, некадашњи директор у енергетској индустрији, има брата који је сувласник две компаније које се баве соларном енергијом са електранама у јужној Украјини. Чак и након што су Руси окупирали делове државе, искључујући их са украјинске електричне мреже, његове компаније су наставиле да примају државне субвенције за производњу електричне енергије.
Антикорупцијска полиција, независна агенција позната у Украјини као НАБУ, одговорила је на објављивање публикације отварањем истраге за проневере која се повезује са Шурмом и његовим братом. Али Зеленски није суспендовао свог саветника. Уместо тога, крајем септембра, Шурма се придружио председничкој делегацији која је отпутовала у Вашингтон, где сам га видео како срдачно разговара за истакнутим законодавцима и званичницима Бајденове администрације.
Убрзо пошто се вратио у Кијев, посетио сам Шурму у његовој канцеларији на другом спрату зграде председништва. Атмосфера унутар комплекса променила се током 11 месеци од моје прошле посете. Уклоњене су вреће са песком са многих прозора од како су нови против-ваздухопловни системи пристигли у Кијев, укључујући и амерички ракетни систем „Патриот” – који су умањили ризик ракетног напада на канцеларију Зеленског. Ходници су и даље замрачени, али војници више не патролирају дуж њих са аутоматским пушкама, уклоњене су и њихове вреће за спавање и друга опрема. Неки од председникових помоћника, укључујући Шурму, поново носе цивилну уместо војничке одеће.
Када смо сели у његову канцеларију, Шурма ми је рекао да су оптужбе против њега део политичког напада који је платио један од домаћих непријатеља Зеленског. „Бачен је измет на мене”, рекао је, четкајући предњи део своје уштиркане беле кошуље. „И сада морамо да објаснимо да смо чисти.” Није деловало да га брине то што је његов брат велики играч у индустрији коју Шурма надгледа. Напротив, потрошио је скоро пола сата покушавајући да ме увери каква ће златна грозница захватити сектор обновљивих извора енергије после рата.
Можда би, сугерисао сам, било мудрије да се усред забринутости о корупцији у Украјини Шурма повуче док је под истрагом за проневеру, или барем да је одустао од путовања са Зеленским у Вашингтон. Одговорио ми је слегнувши раменима. „Уколико то учиним, сутра ће мете бити сви у тиму”, рекао је. „Политика се вратила, а то је проблем.”
„Није добар час”
Неколико минута касније, на Шурмином телефону се појавила хитна порука која га је принудила да скрати интервју. Председник је позвао своје више помоћнике на састанак у његовој канцеларији. Било је нормално да понедељком ујутру његов тим одржава стратешке састанке на којима планирају за наредну недељу. Али овај ће бити другачији. Током викенда, палестински терористи су масакрирали више стотина цивила у јужном Израелу, што је изазвало израелску владу да наметне блокаду Појаса Газе и да објави рат Хамасу.
Од првих дана руске инвазије, највиши приоритет Зеленског и можда његов највећи допринос националној одбрани било је одржавање пажње према Украјини и окупљање демократског света око украјинске ствари. Оба задатка биће много тежа са избијањем рата у Израелу. Усредсређење украјинских саветника у САД и Европи, и глобалних медија брзо се окренуло према Појасу Газе. Окупљени око конференцијског стола, Зеленски и његови сарадници су покушавали да схвате шта би ова трагедија могла да значи за њихову борбу. „Врти ми се у глави“, рекао ми је један од њих након што је изашао са састанка тог поподнева. „Ствари ће почети да се крећу веома брзо.”
„То је логично”, рекао је Зеленски. „Наравно да ми губимо због догађаја на Блиском истоку. Људи умиру и светска помоћ је потребна да би се сачували животи, да би се сачувало човечанство.” Зеленски је желео да помогне. Након кризног састанка са својим помоћницима затражио је од израелске владе дозволу да посети њихову земљу у знак солидарности. Одговор је објављен наредне недеље у израелском медијском извештају: „Није добар час.”
Неколико дана касније, председник Бајден покушао је да превазиђе пат позицију у коју је Зеленски запао на Капитол хилу. Уместо да затражи од Конгреса изгласавање још једног пакета помоћи Украјини, Бајден је тај предлог повезао са другим приоритетима, укључујући средства за подршку Израелу и за обезбеђење америчко-мексичке границе. Цена пакета би била 105 милијарди евра, од чега би 61 милијарда била за Украјину. „То је паметна инвестиција”, рекао је Бајден, „која ће се исплатити америчкој безбедности током више генерација.”
Али то је такође било признање да нема много шанси да помоћ Украјини самостално буде изгласана у Вашингтону. Када сам питао Зеленског о овоме, признао је да делује да су Бајдену везане руке опозицијом Републиканске странке. Бела кућа, рекао је, и даље је посвећена пружању помоћи Украјини. Али аргументи о заједничким вредностима нису уверљиви америчким политичарима или људима који их бирају. „Политика је таква”, рекао ми је са уморним осмехом на лицу. „Они гледају сопствене интересе.”
На почетку руске инвазије, мисија Зеленског била је да одржава наклоност човечанства. Сада је његов задатак компликованији. Током својих путовања у иностранство и телефонских разговора, он мора да убеди светске лидере да је помагање Украјини у њиховом сопственом националном интересу, и да ће се, како је то Бајден рекао, „исплатити” (pay dividends). Постизање тог циља постаје све теже како се јављају нове светске кризе.
Суочен са дилемом између замрзавања рата или пораза, Зеленски не види други излаз него да прегура зиму и настави даље. „Не мислим да Украјина себи може да дозволи да се умори од рата”, рекао је. „Чак и ако се неко изнутра умори, многи од нас то не признају”. Међу њима, понајмање председник.
Аутор текста објављеног у Тајму 30. октобра 2023. је Сајмон Шустер.
Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард
Извор Time
Насловна фотографија: Saul Loeb – AFP/Getty Images
