ТАГЕСШПИГЕЛ: „БиХ један од највећих регрутних центара исламиста у Европи“
Фото: РТРС
Њемачка штампа овог понедјељка детаљно пише о исламизму и џихадистима који из БиХ и региона Западног Балкана одлазе у рат у Сирију и Ирак, преноси DW.
Берлински дневник Тагесшпигел у опширној репортажи из Босне и Херцеговине пише о исламизму, вехабизму, Горњој Маочи и рату у Сирији и Ираку. Новинари Уна Хајдари и Крсто Лазаревић посјетили су Горњу Маочу за коју се сматра да је упориште вехабизма у БиХ.
“Долазимо путем пуним кривина. Иако нема сигнала мобилне телефоније глас да су новинари у селу се шири брзином свјетлости. На брзину се са кућа уклањају заставе Исламске државе. Двојица дјечака камењем у рукама покушавају да са једне фасаде уклоне натпис који је једна варијанта заставе ‘Исламске државе’. Након неколико минута све нестаје. Један човјек који се представио као Едис Боснић објашњава ралоге за ово хектично ‘поспремање’: ‘Ми с тим људима немамо ништа. Одавно су напустили село и не знамо куда су отишли’.“
Тагесшпигел напомиње како је Босна и Херцеговина највећи регрутни центар ‘Исламске државе’ у Европи. Експерти процјењују да је из читавог региона Западног Блакана у борбе у Ираку и Сирији отишло око хилљаду бораца. Међу њима су и Бошњаци који у међувремену имају аустријско, српско или њемачко држављанство. А најважнији центар за њихово врбовање је Горња Маоча“, пише Тагесшпигел напомињући да је и у децембру у рацији која је спроведена у селу ухапшено неколико особа. “Припадници Сипе су и у фебруару претраживали село, јер је било спекулација да се у околини налази терористички камп.
Фото: РТРС
Есад Боснић, који на свом налогу на Твитеру као једну од профил-фотографија има и заставу ‘Исламске државе’, пак говори да они нису терористи и да само покушавају у миру да живе у складу с исламом. Међутим, Суад Хасановић из Сипе, који је руководио рацијом у фебруару, је другачијег мишљења: ‘Претпостављамо да повратници с ратишта врбују нове џихадисте за рат у Ираку и Сирији’.
“Јашаревић и многи становници његовог села су сљедбеници ултраконзервативног тумачења ислама раширеног у Саудијској Арабији, који се пак, након рата у БиХ, задржао и у региону. Јер, тада су хиљаде муџахедина дошле из сјеверне Африке, са Блиског и Средњег истока како би се борили на страни бх муслимана. Послије рата у Босни и Херцеговини су настале исламистичке енклаве, између осталог и зато што је много страних џихадиста остало у земљи. Многи муџахедини су донијели са собом и ратно искуство из Авганистана. Међу њима су били и припадници Ал Каиде, које је у Босну и Херцеговину послао Осама бин Ладен. У августу 1993. су основали јединицу ‘Ел Муџахид’.
На непрегледном сиријском фронту међу “побуњеницима“ налазе се и стотине радикалних муслимана и конвертита. Многи од њих долазе и из БиХ, гдје до прије двадесетак година вехабизам није имао никакво упориште. Након терористичких напада у Паризу повећао се број немуслимана који долазе у бх. џамију. Жеља им је да упознају комшије који практикују “европски ислам“ и који предњаче у међурелигијском дијалогу.
Армин Казалић директор Центра за безбједносне студије у БиХ критикује акције које спроводи Сипа и каже како операције Дамаск 1 и Дамаск 2 ником нису помогле већ су само од ухапшених направиле хероје. Он сматра да је та стратегија погрешна јер су затвори најбоља мјеста за радикализацију: ‘Ставите у затвор једног исламисту из затвора ће изаћи њих десет’.“, пише дневник из Берлина и напомиње да дјела људи из Горње Маоче свједоче сама за себе и помиње случај Мевлида Јашаревића, који је пуцао на Америчку амбасаду у Сарајеву.
Фото: РТРС
“Јашаревић и многи становници његовог села су сљедбеници ултраконзервативног тумачења ислама раширеног у Саудијској Арабији, који се пак, након рата у БиХ, задржао и у региону. Јер, тада су хиљаде муџахедина дошле из сјеверне Африке, са Блиског и Средњег истока како би се борили на страни бх муслимана. Послије рата у Босни и Херцеговини су настале исламистичке енклаве, између осталог и зато што је много страних џихадиста остало у земљи. Многи муџахедини су донијели са собом и ратно искуство из Авганистана. Међу њима су били и припадници Ал Каиде, које је у Босну и Херцеговину послао Осама бин Ладен. У августу 1993. су основали јединицу ‘Ел Муџахид’.
На непрегледном сиријском фронту међу “побуњеницима“ налазе се и стотине радикалних муслимана и конвертита. Многи од њих долазе и из БиХ, гдје до прије двадесетак година вехабизам није имао никакво упориште. Након терористичких напада у Паризу повећао се број немуслимана који долазе у бх. џамију. Жеља им је да упознају комшије који практикују “европски ислам“ и који предњаче у међурелигијском дијалогу.
Фото: РТРС
За њих се чуло јер су својим противницима одсијецали главе и њима играли фудбал. Исламистичке мреже из рата у БиХ су и даље активне и сада стоје на располагању ИС-у. Тада су многи исламисти преко Беча ишли у БиХ да се боре на страни своје браће по вјери. А данас је многима из БиХ Беч међустаница, прије него преко Истанбула оду у области које контролише ИС.
У опису Горње Маоче, аутори чланка наводе да то село нема никакве везе са осталим дијеловима Босне и Херцеговине: жене су потпуно покривене и не смију да разговарају са непознатим људима. А неки мушкарци су им пријетили смрћу, показујући прстом ка врату као да би им могла бити одрубљена глава. Новинари Тагесшпигела су у свом чланку изнијели више личних прича и ставова актера догађаја, било да се ради о вехабијама, функционерима локалне полиције или портиру џамије Краљ Фахд у Новом Сарајеву Елвиру Ризвићу.
“Он радо одлази на фудбалске утакмице а понекад излази и у кафану. Поносно води посјетиоце кроз ово здање. Раније овдје није била џамија – а сада за рамазан она може да прими и 4.000 људи. Он познаје оптужбе да је ова џамија упориште исламиста и на њих само одмахује руком: Да ли Вам ја изгледам као исламиста? То су све бесмислице. Многи који долазе у џамију су умјерени муслимани. И поред тога, на молитву долазе и многи бх џихадисти. Вехабијска интерпретација ислама нема много заједничког са ханифијском традицијом у Босни и Херцеговини. Нову интерпретацију је у БиХ донио прије свега новац из држава Персијског залива.“
“Сарајево је до 9. фебруара било и радно мјесто Мирсада Кебе, који је у међувремену постао бивши потпредсједник државе“, пише даље Тагесшпигел. “Он је државном тужилаштву предао хиљаде страна докумената, који би требало да помогну да се расвјетли идентитет и ратни злочини страних бораца у рату у Босни и Херцеговини.
Фото: РТРС
Зато га многи Бошњаци оптужују да је издајник. А он каже: Никада нисам критиковао Армију Босне и Херцеговине. Ја говорим о злочинима које су починили страни исламисти у рату против цивила. Мирсад Кебо је протеклих недјеља промијенио страну. Рекао је да није више хтио да гледа како његови бивши страначки другови из бошњачко-конзервативне СДА експлоатишу земљу и све више је удаљују од Европе. Он тврди да прије рата 1992. у Босни и Херцеговини није било исламиста. Да је бх. ислам толерантан и дио Европе.“
Текст завршава приказом плана вође ‘Исламске државе’ Абу Бакра ал-Багдадија, према којем “читав Балкан до Беча треба да постане дио калифата који је џихадистичка терористичка организација крајем јуна прогласила на заузетим територијама Ирака и Сирије. У Горњој Маочи су већ истакнуте заставе.“
Берлинер цајтунг пише о томе гдје заправо почиње Балкан. “За Нијемце у Аустрији, за Аустријанце у Словенији, за Словенце у Хрватској, за Хрвате у Србији, за Србе у Албанији… Словеначки филозоф је тако једном погодио у срж рекавши: ‘Балкан је увијек негдје другдје’. Тамо су дивљаци а не овдје! Тамо су они нецивилизовани а не овдје. Радио новинар Данко Рабренбовић види то другачије и каже да Балкан може да инспирише. А он зна приче о ‘том’ Балкану, јер и он је из некадашње Југославије и из мијешаног брака: но, то не значи из брака у којем је отац мушкарац а мајка жена – као што он пише – већ отац Србин, мајка Хрватица. У недјељу увече у Берлину Рабреновић је представио своју нову књигу ‘Херцлих Вилкоменчић’. У дупке пуној Сали окупило се доста Југовића, било је то једно забавно вече. Данко Рабреновић је то вече рекао да на Балкану нису само преваранти, а Њемачка је овом књигом постала мало више усељеничка земља“, пише Берлинер цајтунг.
