Познати амерички политолог Џорџ Фридман, шеф обавјештајно-аналитичке агенције СТРАТФОР, истиче да је највећа опасност за САД потенцијални савез Русије и Немачке.
„То би био савез немачких технологија и капитала са руским природним и људским ресурсима“ – објашњава Фридман и напомиње да су САД увек настојале да спрече било коју земљу да постане доминантна у Европи.
Вашингтон је све учинио да спречи Немачку да ојача мимо контроле, а онда и СССР – појашњава он.
Фридман оцењује да власти Руске Федерације не могу да допусте ситуацију у којој ће се западне оружане снаге налазити на стотинак километара од Курска или Вороњежа.
Према његовим речима, америчка и западна реторика против мењања граница јесте – глупост.
„Југославија је била први случај промене граница. Косово је само кулминација тог процеса, а САД су се директно умешане у те догађаје“ – напомиње Фридман.
Он процењује да је стратешки императив Русије да има што дубљу „тампон-зону“ на својим западним границама. Због тога Русија има посебан однос према Белорусији, Украјини, балтичким земљама и другим земљама источне Европе
„Русија не жели да потпуно контролише Украјину нити да је окупира. Довољно је да Украјина не уђе у НАТО и ЕУ“ – сматра Фридман.
Он указује да су се Американци у последње време почели озбиљно да брину због потенцијала Русије и њених намера. Русија је почела да прелази са одбрамбене стратегије на поновно успостављање некадашње сфере утицаја.
Фридман у интервјуу за лист „Комерсант“ оцењује да Русија неће правити уступке када је у питању Крим.
„САД није толико важно да оне контролишу Украјину. Њима је важно да је не контролише Русија, а за Москву је присуство западних војника на територији Украјине прави кошмар“ – наводи амерички аналитичар.
Фридман сматра да је циљ санкција да се, „уз минималне губитке САД и нешто веће губитке ЕУ, нанесе бол Русији и тако изазове капитулација Москве, тј. прихватање америчких захтева“.
Он не верује да је циљ смена режима у Русији, већ је намера Вашингтона да ограничи руским властима простор за маневар, а ту су улогу одиграли и пад руске економије и цене нафте.
Фридман наводи да било који амерички председник не може „седети скрштених руку“ ако Русија постаје све утицајнија.
Понашање Москве на Блиском Истоку и у случају давања азила Едварду Сноудену САД су доживеле као кораке усмерене против америчких интереса – закључује он.
Тагови: СТРАТФОР, Џорџ Фридман