СВЕТСКИ ПОЛИЦАЈЦИ: Вашингтон ће Северни ток 2 и Турски ток прогласити за „војну опасност“ по САД?

„Уврстили смо санкције против градитеља у предлог закона о војној одбрани за 2020. Скупо ће их то коштати”, преносе медији Ришову изјаву

Октобарски апел „Ројал Дач Шела”, треће највеће компаније на свету, америчком Конгресу да не уводи санкције градитељима „Северног тока 2”, по свему судећи, није оставио неки утисак на Капитол хилу, напротив. Колико протеклог викенда, Џим Риш, председавајући Комитета за спољне односе америчког Сената, обавестио је јавност о најновијем плану Вашингтона да заустави изградњу „Северног тока 2”, али и за Србију још значајнијег „Турског тока”.

„Прозор се затвара. Велики део ’Северног тока 2’ је већ завршен… Уврстили смо санкције против градитеља у предлог закона о војној одбрани за 2020. Скупо ће их то коштати. Ако те санкције прођу, (фирме) могу да ставе катанац. Руси ће морати да траже други начин да то заврше, ако су у стању”, пренели су медији Ришову изјаву за „Ју-Ес дифенс њуз”. У међувремену, садржај документа о санкцијама није обелодањен. Ипак, Риш је истакао да је предложена верзија „веома налик” Закону о заштити енергетске безбедности Европе, који је Комитет за спољне односе Сената усвојио у јулу.

Тај закон је иначе предвиђао да Вашингтон заведе санкције фирмама које постављају цеви гасовода „Северни ток 2” и „Турски ток”. Летошња иницијатива у Вашингтону да се Закон о заштити енергетске безбедности Европе из Сената хитро унесе на гласање у Представнички дом (одмах по завршетку сезоне годишњих одмора), а затим достави америчком председнику Доналду Трампу на потпис, спотакла се јесенас на домаћем терену. Мучна дебата о следећем америчком буџету и драматични развој иницијативе о опозиву 45. шефа Беле куће, скрајнули су одлуку о санкцијама градитељима „Северног тока 2” и „Турског тока” у други план.

С ове стране Атлантика, руско-западноевропски конзорцијум наставио је градњу „Северног тока 2”, као што су настављени и радови на „Турском току”. Лампица за узбуну у САД упалила се изгледа 30. октобра, када је Данска одобрила изградњу последњег крака „Северног тока 2” кроз своје воде Балтика. Да се нешто у последњи час ипак мора предузети, постало је јасно и у Вашингтону и у Кијеву. Колико ових дана, Олексиј Оржељ, украјински министар енергетике, најавио је да „Кијев разматра могућност да се жали на одлуку Копенхагена (у корист ’Северног тока 2’), и то из еколошких разлога”. Коме би се Кијев жалио, министар Оржељ није прецизирао. „Ипак, јасно је да ’Северни ток 2’ неће бити у потпуности оперативан од јануара 2020”, поручио је украјински министар енергетике.

С оне стране Атлантика, противници „Северног тока 2” свесни су да је остало још мало времена да се осујети пројекат тежак око 11 милијарди долара. „Остала су три месеца да се заустави ’Северни ток 2’”, проценио је Атлантски савет у недавном тексту. У разматрању коме би међу актерима изградње овог гасовода најпре требало увести санкције, противницима прво на памет пада швајцарска фирма „Алсиз”, која носи кључни део посла постављања цевовода у оба гасовода.

У међувремену, утицајни политички лоби противника „Северног тока 2” и „Турског тока” – у цајтноту пред могући скори завршетак оба гасовода – уочио је опцију по којој и Конгрес и амерички председник не могу, а да не делују. Закон о државној одбрани је документ који по природи ствари сваког поретка мора бити усвојен и озваничен. Када би то могло да се деси у Вашингтону, није сасвим извесно. За коначну одлуку о „анексу о санкцијама” и профилу предлога закона о државној одбрани САД који иде у Конгрес, задужен је Комитет за оружане снаге Сената. Колико има до уобличавања коначне верзије дотичног закона, загонетка је. Сенатор Џим Риш је протеклог викенда истакао да је предлог „анекса о санкцијама” усаглашен споразумом „америчке администрације, Представничког дома и Сената и банкарског сектора”.

Градитељи „Северног тока 2” будно мотре на развој прилика у Вашингтону и ових дана убрзано спремају мегабаржу „Академик Черскиј” за финиш радова на Балтику.

 

Ауторка Тања Вујић

 

 Насловна фотографија: iStock

 

Извор Политика, 26. новембар 2019.