Светски медији сложни: Све теже до јединства у НАТО-у, слабе наде за Украјину

Медији у земљама широм НАТО-а наглашавају да су поделе унутар тог савеза све дубље, као и да је готово немогуће постићи консензус по питању потенцијалног чланства Украјине

Украјина неће бити примљена у НАТО када се лидери земаља чланица тог савеза буду састали на Самиту у Вилњусу, пише “Њујорк тајмс”.

Месецима уназад о томе вођени проговори које је требало окончати пре Самита у литванској престоници. Чињеница да ништа још увек није договорено показује да је јединство унутар НАТО-а, о ком председник Бајден толико често воли да говори, све теже постићи колико сукоб у Украјини дуже траје, наводи амерички лист.

НАТО функционише по принципу консензуса, што све више нервира његове веће чланице које обезбеђују највећи део помоћи Кијеву. Украјински председник Владимир Зеленски провео је целу прошлу недељу путујући по НАТО престоницама како би добио подршку за чланство своје земље, претећи да неће ни допутовати у Вилњус ако не буде опипљивог напретка у интеграцијама.

У интервјуу који је дао за Си-Ен-Ен, амерички председник Џозеф Бајден је рекао да “не мисли да је Украјина спремна за чланство у НАТО-у”, додајући да би, докле год сукоб у тој земљи траје, оно САД одвело у “рат са Русијом”. Сличне поруке он шаље већ пуних 15 месеци.

Немачка се слаже, али то није случај са појединим земљама у Источној Европи, које верују да би Украјину требало примити што пре, или макар чим буде постигнуто примирје.

Иако је турски председник Реџеп Тајип Ердоган био непоколебљив за одобрење чланства Шведске у Алијанси, вечерас се десило супротно. Генерални секретар Северноатланстког савеза Јенс Столтенберг рекао је да је турски председник одобрио чланство Шведске у НАТО, иако су поједини НАТО званичници говорили су да Ердоган чека бољу понуду од тога савеза у оружју и помоћи, наводи “Њујорк тајмс”.

Председник Бајден разговарао је телефоном са својим турским колегом непосредно пре него што је кренуо за Вилњус, а Бела кућа је штуро објавила да је Бајден Ердогану рекао “да жели да Шведска постане чланица НАТО-а што пре”.

Све то би, само по себи, било довољно компликовано за дводневни Самит. Ипак, неслагања око чланства могла би да буду надјачана чињеницом да дуго очекивана украјинска контраофанзива не напредује како је планирано, као и да би Кијев могао да остане без муниције, наводи “Њујорк тајмс”.

Бајден је недавно одобрио слање касетне муниције Украјини како би се њихове потребе задовољиле док још муниције не буде доступно.

Амерички председник и његов саветник за националну безбедност Џејк Саливан затражили су од својих савезника да подрже испоруку такве муниције, чак и од оних који су потписали Конвенцију о касетној муницији која забрањује њихову производњу, продају и употребу.

Постоји забринутост да та муниција, налик на нагазне мине, ствара опасност и након сукоба. Неексплодирани комади који су разбацани по бојном пољу могу да експлодирају годинама касније, често када их покупе деца.

У приватним разговорима, Бајденови сарадници тврде да су државе које су потписале Конвенцију – укључујући Велику Британију, Француску и Немачку – потајно задовољне зато што су САД одлучиле да пошаљу ту муницију, сматрајући да је то једина преостала опција.

Главно питање које се налази пред шефовима држава НАТО-а је шта тачно обећати Украјини на Самиту.

Очекује се да ће у коначном документу писати да је Украјини “место у НАТО-у”, али се и даље расправља о томе да ли ће се додати конструкција “када услови то буду дозволили”.

Украјина и централноевропски савезници, посебно они који се граниче са Русијом, кажу да желе да се Украјини обећа моментално чланство када борбе престану.

САД, Немачка, Холандија и друге земље одбијају тај приступ. Они инсистирају да Украјина мора да предузме друге реформе свог политичког, финансијског и правосудног система како би се квалификовала за чланство.

Оно што је сада важно, сматрају они, је практична помоћ у средњем року — давање даље војне и финансијске подршке Украјини.

И европски медији шаљу сличне поруке

Италијанска “Коријере дела сера” пише да државе чланице ” желе да Кијев види напредак у односима са НАТО-ом, али не желе да дају конкретна обећања, као што су конкретне временске одреднице које би морали да испуне”.

НАТО наставља са опрезним приступом, који осим САД подржава и Немачка, пише италијански лист. Дипломате желе да “ојачају обећање” дато 2008. године на Самиту у Букурешту, када је “Алијанса одлучила да ће Украјина бити чланица, али није прецизирала јасан пут”.

Одлука Вашингтона да Украјини пошаље касетну муницију могла би да “умањи потенцијално разочарење Кијева” додају они.

Немачки “Франкфуртер аглемајне цајтунг” (ФАЗ) наглашава недостатак консензуса између држава чланица: Балтичке земље и Пољска желе да позову Кијев у савез, чему се противе Немачка и САД, који не желе да се обавезују на било који начин.

“Они желе да пошаљу позитивну поруку која је снажнија од оне из Букурешта, али не и да дају обећања која можда неће моћи да испуне због непредвидивог развоја сукоба и потенцијалних мировних преговора са Русијом”, пише тај лист.

Грчка телевизија ЕРТ наглашава да приступање Украјине НАТО-у тренутно није на столу, као и да ће Бајден покушати да постигне консензус око нове стратегије колективне безбедности на којој се ради.

Исти извор наводи да би проказало јединство, Турска за почетак мора да укине вето на чланство Шведске савезу, што се и догодило вечерас. Реч је “Гордијевом чвору” који је директно повезан са Ердогановом жељом да набави америчке авионе Ф-16, наводи ЕРТ.

“Политико”: Непријатна питања о трошковима

Наставак пружања подршке Украјини доноси дугорочне проблеме за НАТО, а главна питања, којима би овај војни блок требало да се бави, биће скрајнута са предстојећег самита, тврде експерти и бивши званичници Алијансе за “Политико”.

Текст који је уочи предстојећег самита НАТО-а у Вилњусу у Литванији, објавио бриселски портал, поставља непријатна питања о растућим трошковима помоћи Украјини и о недостатку јединства међу чланицама. Осим тога, многе чланице показују све већу нервозу због наставка помоћи Украјини, посебно због питања “колико дуго и по коју цену Кијев још може да ужива подршку НАТО-а.”

Колико је заправо реч о јединству у односима НАТО-а и Украјине, и питање да ли ће чланство те земље у савезу његову ојачати колективну безбедност, или је пак о намери Запада превдођен САД, да ослабе Русију и прошире границе Алијансе, показаће се у наредна два дана у Вилњусу.