Светогорски оци, у Недјељи Светогорских Отаца: исповједника, преподобних, јерараха и мученика, сачинили су отворено писмо за чији су нам превод дали благослов да га објавимо. У отвореном писму они наглашавају да се из радова тзв. Светог и Великог Сабора, као и одговора угледних богослова и митрополита ненаметљиво изводи закључак, да се овај сабор показује као неправославан, разбојнички и јеретички. Овим сабором озакоњена је свејерес Екуменизма, дата црквеност кривовјернима а хришћанство срозано на ниво социјалности. Они су замолили оце да сазову Ванредни двоструки сабор на којем ће тзв. Свети и Велики Сабор бити осуђен као кривовјеран, антиканонски и разбојнички. „Борите се да сачувате Свештено Завјештање Православне Цркве и Вјере“, замолили су на крају свештене оце.
Отворено писмо Светогорских отаца преносимо у цјелости:
Свештеној Општини Свете Горе,
Двадесеторици игумана са њиховим братствима,
И на знање Христоименитој Пуноћи Цркве.
… јер као синови који љубе своје Очеве, отачко насљеђе сачувајмо неразрушиво;не укидајмо мјесто [Свету Гору] као бесплодну смокву: него гледајући на скончање живота наших наставника, подражавајмо њихову вјеру и подвиге, да би с њима вјечна блага задобили.
(глас II, литијска стихира, служба Преподобних и Богоносних светогорских Отаца наших на Светоименој гори Атос просијавших)
Поштовани Оци,
Проучавајући са сваком пажњом обнародоване коначне текстове тзв. Светог и Великог Сабора, као и одговоре угледних богослова и митрополита, упознајемо вас са сљедећим излагањима.
Из њихових радова ненаметљиво се изводи закључак, да се на крају овај сабор показује као неправославан, разбојнички и јеретички, јер:
1. Слиједио је новојављене (до сада непознате) методе у тематологији и у њиховој примјени.
2. Искључио је Епископе, и нарушио је православну Саборност, и, уопште, кориштени су неправославни методи у начину његовог рада.
3. Није постојало довољно обавјештавање православне пуноће; насупрот, постојало је прикривање донешених одлука у пред саборском процесу.
4. Утврђује постотачко богословље.
5. Званично и саборно озакоњује свејерес Екуменизма.
6. Коначно је постигнут циљ давања црквености кривовјерјима; уствари, десило се да су Папизам,као и друге јереси примљене као Цркве а не као кривовјерја.
7. Срозава хришћанство на ниво социјалности (“социјално јеванђеље“).
8. Не изражава светодуховско искуство црквеног тијела.
9. Не слиједи светоотачко Предање Цркве, и на почетку (сабора) није било признање свих предходних сабора, као и главно, није било признање 8 и 9 као Васељенских Сабора.
10. Нарушава одлуке Васељенских Сабора.
11. Признаје протестантски тзв. Свјетски Савез Цркава.
12. Показана је равнодушност и пренебрегнута је улога монаштва, а посебност Светогораца насупрот Папизма и Екуменизма.
Сагласно са крајњим текстом, „Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свијету“ тзв. „Светог и Великог Сабора“ у одјељку бр. 6 напомиње се да: „Православна Црква признаје историјско име, не налазећих се с њом у општењу и других инославних хришћанских Цркава и конфесија“.
Тако признајући да је Папизам Црква, Сабор у исто вријеме и признаје одлуке богословских дијалога са папистима, које сада добијају и саборну важност. Међутим, у њима, као што вам је познато, бива признавање: црквеног карактера, апостолске вјере, аутентичних (Светих) тајни и апостолског пријемстава у Папској Јереси (в. текстове Минхен 1982., Бари 1987., Нови Валам 1988., Баламанд 1993.). Дакле, само из ове одлуке, се показује да је овај сабор застранио по питању Православне вјере и исповједања.
Послије овог писма услиједиће непосредна аналитичка студија на потврду изреченог.
Поштовани Оци, док сте се у почетку са вашим текстом разликовали према Васељенској Патријаршији, у односу на нека мјеста у пред саборским текстовима, послије овог, вашим учествовањем, путем Игумана Св. м. Ставроникита, на тзв. Светом и Великом Сабору, суштински сте примили коначне његове одлуке, као што су оне изражене путем крајњих текстова.
У ствари, до овог тренутка званично признајете „православност“ Сабора, неопозивост одлука и, сљедствено томе, званично саборско утврђење свејереси Екуменизма.
Дакле, молимо и очекујемо, као што то сматрамо као вашу насушну духовну дужност, да сазовете непосредно (одмах) Ванредни Двоструки Сабор и да осудите, на основу горе изложених неслагања, поменути сабор као кривовјеран, антиканонски и разбојнички.
На крају вам изјављујемо, као Светогорски Оци, да ћемо благодаћу Господа и Бога нашег Исуса Христа, помоћу Пресвете Богородице, и свију Преподобних Светогорских Отаца, Преподобномученика и Исповједника, „слиједећи Светим Оцима“, послије свега овог, ако, небило тога, ви не осудите лажни сабор и не прекинете помињање Патријараха (на свештеним службама), бити обавезни, на основу Свештених Правила Цркве и вишевјековног предања нашег Свештеног Мјеста, да ми учинимо ово непосредно задужење које је само по себи разумљиво. Сагласно са XV Правилом I и II Сабора -Васељенске важности, дужни смо да престанемо помињање Патријарха, као што су то прије нас учинили Преподобни Светогорски Оци при кривовјерном патријарху Јовану Векосу, који су на крају и страдали и које славимо; јер као што нам наглашава XV Правило који прекидају помињање „они нијесу осудили епископе него псеудоепископе и псеудоучитеље“.
Сви Свети Оци наше Цркве уче исто. „Сви Учитељи Цркве, сви Сабори,
божанска Писма савјетују нас да бјежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избјегавамо општење са њима“.(Св. Марко Ефески, П.Г. 160, 105Ц).
Исто тако по XXXIII правилу Лаодикијског Сабора, „С јеретицима или расколницима не смије се заједно молити“, и „(који )опћи са онима, који су одлучени, нека буде одлучен и он…,“( II правило V помјесног Антиохијског сабора, којег су користили Светогорски Оци у писму упућено Константинопољском Сабору 1275). Овдје смо изнијели само малобројне извадке из богатог учења Светих Отаца Цркве.
Осим тога, Васељенски патријарх је одговоран и као главни надахнитељ и покретач ових Саборских одлука, и он се иначе за нас Светогорске Оце и све Православне Хришћане: клирике и мирјане, поставља дјелом и ријечју ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИКОМ (водећи КРИВОВЈЕРАЦ), све до данас, као Арије, Несторије, Векос и др., као што су то доказали многи епископи и богослови, и не само путем Свејереси Екуменизма али и кроз Сверелигију коју проповједа заједничким мољенима. Проповједа друге догмате, неправославне и противотачке; због тога по заповјести Господњој вјерници „за туђином (кривовјерцем) неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас туђинаца“ (Јн. 10,1-5).
Дужни смо да вас извјестимо да ће на дану (Страшног) суда бити без одговора сви они који ће се покорити и примити одлуке овог Јеретичког лажног сабора, и који ће наставити у знању да помињу Патријарха; сви ови нека знају да ће раздјелити светогорску монашку заједницу.
Ожалошћени смо много за овај антиправославни пут, као што смо вам били нагласили у нашем Отвореном Писму- Светогорских Отаца (13. 6. 2016.). Чекаћемо у оквиру оправданог временског раздобља, да свака Св. Обитељ, Св. Скит као и сваки Светогорски Монах, јасно и свјесно заузме став по питању теме.
Свети Оци, Православној Цркви и Православним Хришћанима је објављено гоњење. Већ сада, лажни критски сабор, све нас који му се противимо, православне Хришћане, Архијереје, Јереје, монахе и мирјане карактерише као „јеретике“, „зилоте“, и иронично као „супер православце“. Да ли ћемо дозволити да ово лажно обавјештавање и изопачење уђе у народну свјест?
Са много смирења, страха Божијега и љубави за нашу Цркву, молимо вас, да сви заједно допринесемо да се коначно сазове стварни Православни Свети и Велики Васељенски Сабор, који ће да одбаци поменути лажни сабор.
Поштована Свештена Општино и Свети Игумани, сто година крајњег снисхођења и трпљења, насупрот латиномислећих екумениста и унијатољубивих Патријараха и Епископа, изазвали су велико кварење вјере и његовање кривовјерних одступања (од вјере). Штета и изопачење које је изазвало ово лажно „снисхођење“, у Православним убјеђењима клира и народа, огромних су размјера. Поново вас молимо: Борите се да сачувате Свештено Завјештање Православне Цркве и Вјере.
Амин.
Очекујући вашу досљедност у односу на Светогорско Предање,
Са доличним и посебним поштовањем,
Старац Гаврило, Св.К. Светог Христодула, Св. М. Кутлумуш.
Старац Сава Лавриота, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Иларион, Св. Катизма Св. Максима исповједника.
Инок (монах) Доситеј, Св. Катизма Св. Максима исповједника.
Старац Харитон Свештеноинок (Јеромонах), Св. К. Вазнесења, Св. М. Ватопед.
Старац Кирило, Св. Ис. Благовјести Богородице, Катунакија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Херувим, Св. К. Арханђела-Кукузељи, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Јован, Св. К. Ваведење Богородице, Вигла, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Георгије, Св. К. Св. Варлама и Јоасафа, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Власије, Колиба на Вигли, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Пајсије, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Дамаскин Попа, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Дамаскин Раус, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Јоил, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Сава, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Свештенођакон Матеј, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Јефрем, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Никодим, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Герасим, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Тарасије, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Марко, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Арсеније, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Рафаил, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Јован, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Серафим, Св. скит Претечин, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Павле, Св. К.Успења Св. Ане, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Нектарије, Св. К.Св. Димитрија, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Симеон, Св. К.Симеона Новог Богослова, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Исаија, Св. К.Симеона Новог Богослова, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Јевстатије, Св. К. Св. Јевстатија, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Поликарп Свештеноинок, Св. К.Св. Атанасија, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Јоаким, Св. К.Св. Атанасија, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Христодул, Св. К.Св. Атанасија, Св. скит Кавсокаливија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Пантелејмон, Св. К. Св. Антонија, Керасја, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Максим Свештеноинок, Св. К. Св. Антонија, Керасиа, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Роман, Св. К. Св. Антонија, Керасиа, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Атанасије, Вулефтирија, Св. Скит Св. Ане, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Томаш, Св. К. Св. Апостола Томаша, Св. Скит мале Св. Ане, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Теолог, Св. К. Св. Апостола Томаша, Св. Скит мале Св. Ане, Св. Велики манастир Лавра.
Инок Фотије, Св. К. Св. Апостола Томаша, Св. Скит мала Св. Ане, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Филип Свештеноинок, Св. К. Св. Атанасија, Св. Скит мале Св. Ане, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Пантелејмон Свештеноинок, Св. Ис. Св, Јована Богослова, Катунакија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Герасим, Св. Ис. Св. Герасима, Катунакија, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Атанасије (Рус), Св. Ис. Св. Саве (србског), Каруља, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Симеон (Србин) Каруља, Св. Велики манастир Лавра.
Старац Илија, Св. Ск. Св .Василија, Св. Велики манастир Лавра.
Свештеноинок Иринеј, Капсала
Инок Пајсије, Кареја.
Свештенођакон Козма, Св. К. Св. Атанасија, Св. Ск. Кутлумушки.
Старац Никодим, Св. К. Св. Нектарија, Капсала, Св. обитељ Ставроникита.
Старац Мелетије, Св. К. Рождество Богородице, Капсала, Св. обитељ Пантократор.
Свештеноинок Макарије, Св. К. Рождество Богородице, Капсала, Св. обитељ Пантократор.
Инок Макарије, Св. обитељ Хиландар.
Старац Кипријан Свештеноинок, Св. К. Св. Георгија, Св. обитељ Филотеј.
Старац Спиридон, Св. К. Св. Николаја, Св. обитељ Кутлумуш
Старац Пајсије, Св. К. Св. Харалампија, Св. обитељ Ватопед
Старац Пахомије Свештеноинок, Св. К. Свих Светих, Капсала, Св. обитељ Пантократор.
Старац Хризостом Свештеноинок, Св. К. Св. Спиридона, Св. обитељ Кутлумуш
превод и. М. Хиландарац
Тагови: Сабор, Света гора