СВЕТИЊИ НИЈЕ МЕСТО У МУЗЕЈУ: Икону Богородице Филермосе треба вратити у Острог!

Најчувенијој икони на свету посвећеној Богородици Пустинољубивој (Филермоси) није место у музеју већ у цркви. И то у манстиру Острог.

Саопштавајући ово недавно, приликом обележавања славе Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“, којем је Богородица Филермоса заштитница, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсетио да је једна од три најпознатије хришћанске светиње, које се од Другог светског рата налазе у Црној Гори, „ухапшена“ у музеју, и да се на њој не смеју зарађивати паре. Највреднија икона хришћанства се налази у Плавој капели Историјског музеја Црне Горе на Цетињу. Богородица се налази у једном собичку (адаптирана је за те потребе некадашња канцеларија) на зиду иза непробојног стакла, обасјана плавим светлом, где је могу видети туристи.

Чудотворну икону Пресвете Богородице, која је покровитељ краљевског Цетиња, насликао је половином првог века својом руком Свети апостол Лука. Било је то у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова. Ова светиња била је извесно време на Родосу, у православном древном светилишту Филермос и отуда име. Зна се да је донета у Јерусалим, а 430. године царица Источног ромејског царства Евдокија је преноси у Консантинопољ и похрањује је знаменитој Влахернској цркви. После пада Константинопоља од удара крсташа, многе светиње су опљачкане, међу њима и икона Богородице Филермосе. Завршила је у рукама римокатоличког монашко-витешког реда Јовановаца, који су је убрзо пренели у Свету земљу. Јовановци је преносе на острво Кипар, потом 1310. године на острво Родос, где су саградили војна утврђења, болнице и своју резиденцију.

Малтешки витезови су дошли и у посед других двеју светиња, које се данас, такође, налазе на Цетињу – честице Часнога крста на којем је био разапет Исус Христос и десне руке Светога Јована Крститеља, која је у реци Јордан крстила Господа. Малтешки витезови су после пропасти Малте од напада моћног Наполеона, напустили земљу. Они су 3. августа 1799. године три велике светиње хришћанске поклонили руском императору Павлу II Романову.

– Светиње су благосиљале руску земљу сто двадесет година – каже познати публициста, Цетињанин Јован Маркуш. – Биле су спасене од насиља бољшевика након Октобарске револуције.Настојатељ манастира у Гатчину где су се налазиле, пренио их је у Естонију да би их царица Марија Фјодоровна, пренела, потом, у Копенхаген. После њене смрти су ту неко време боравиле, а онда су пренете у руски саборни храм у Берлину. Године 1932. светиње су поклоњене од стране митрополита кијевског Антонија Храповицког, југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица. И положене у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу.

У манастир Острог стигле су првих априлских дана 1941. Донео их је млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Тајну је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, а овај је „задужио“ тадашњег игумана Острога Леонтија Митровића да их чува. Тако је било. У својој келији, светиње је врли игуман сачувао и у јесен 1952. игуман Митровић је објаснио како су стигле и сачуване у Острогу. Реликвије су завршиле у сефу тајне полиције, да би после четврт века, 20. јануара 1978. Честица часнога крста I десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је отишла у музеј. За цео случај знали су тада ретки. Тек 1993. на Лучиндан, на заседању Архијерејског сабора СПЦ на Цетињу, митрополит Амфилохије је открио тајну.

У широј јавности се међутим готово и не зна да је икона Богородице Филермосе оскрнављена. Да ли се то догодило док је 120 година била у руским лаврама, на путевима по Европи, или пак тог злог пролећа 1941. у смутним данима априлске бежаније од Београда до Острога? Да ли можда после у Народној Републици Црној Гори?

– Од почетка овдашње приче о Филермоси било је јасно да је икона оскрнављена, тако што су с ње скинута и трагом нестала два крупна драга камена – један од девет рубина бледоцрвене боје у ореолу, први по реду у десном краку, гледано одозго нагоре и средишни, највећи од осам сафира у ђердану и на прсима Богородице – каже Будо Симоновић, публициста из Подгорице који се дуго бавио овом темом. – На месту где је стајао рубин, баш као и уз одговарајући рубин на супротном, левом краку, односно уз свих преосталих осам рубина у ореолу, и даље се налази један мали дијамант, а на месту где је био велики сафир у облику огромне капи сада стоји неки златни украс у облику крстића са белим каменом у средини. Нема ни сафира ни дијаманата, на каквим висе осталих шест сафира у ђердану. У новије време има и оних који верују да се овде и не ради о сафиру, него о некој врсти плавог дијаманта, у сваком случају најскупоценијег драгог камена на свету, са јединственим особинама, каквих има само на Уралу, у рудницима из којих су драгуљима снабдеване руске царске јувелирске радионице.

Тагови: Богородица Пустинољубива, Манастир Острог, Црна Гора