Свет улази у зачарани круг ако Америка у антируском лудилу – до краја згази Европу
CC0 / Pixabay /
Европа не мисли својом главом и владајуће структуре у Европском парламенту су под руководећом палицом Вашингтона у спровођењу америчких стратешких циљева. Уколико се настави тренд да је однос према Русији једини валидан критеријум у понашању европских земаља, можемо да уђемо у зачарани круг, страхује дипломата Зоран Миливојевић.
Избегава се, подвлачи наш саговорник, да се каже да две трећине глобалног становништва не деле овај доминирајући став, не подлежу таквој врсти притисака и не понашају се тако.
Било би занимљиво, додаје он, да исти тај Европски парламент, уместо што притиска Србију, прозове Бразил, Турску, Кину као неку афричку или јужноамеричку земљу са којима одржава парламентарне односе да се изјасне о ставу према Русији.
Без обзира на последице по Украјину, западу је неопходно да сукоб у тој земљи траје што дуже. Због тога је веома интересантно како ће се понашати руководство у Кијеву, ускоро ће се видети да ли им је стало да сачувају цивилне жртве или не. Наш саговорник има утисак да су они потпуно под контролом западних центара моћи и да судбином те зеље руководи Вашингтон.
Вашингтон жели Русију на коленима
Види се пре свега, оцењује Миливојевић, да је ово сукоб на штету Европе која трпи на свим линијама и политички и економски и социјално и духовно, а протеком времена сутуација је све тежа и будућност Европе је све неизвеснија. Немачка као водећа сила западне Европе има посебну одговорност да о томе води рачуна и у том смислу можемо разумети неке реакције, пре свега привреде. Миливојевић наглашава да у Немачкој све више расте свест о томе колико има смисла бити у функцији нечијег, а не сопственог интереса.
„Европа је један од чинилаца спровођења вашингтонске стратегије која има за циљ да пре свега Русију спусти на колена и елиминише као противника на глобалној сцени у овом мултиполарном свету, а да касније пређу на Кину,“ рекао је наш саговорник.
Свест немачке елите о сукобу у Украјини
На питање да ли би Немачка могла да буде под неком врстом санкција уколико не престане са куповином руског гаса, Миливојевић каже да га ништа више не би изненадило. Он сматра да се види да не постоје правила у карактеру и садржају санкција против Руске федерације, а Немачка је важна, јер се морамо сетити и историје.
„Немачко-руски одсноси су битни исто онолико колико су важни и немачко-француски који су довели до мировног пројекта ЕУ. Ако то имају у виду онда помало разумем немачку елиту иако су променили политику доласка на власт. Независно од економских интереса битна је појава неофашизма, јер то не може да не дотиче Немачку и да отвори питање става званичног Берлина према томе. Са друге стране, не треба заборавити како се завршио Други светски рат – тиме што је Немачка поражена од руских трупа и било би јако опасно да Немци сматрају да је сада прилика за неку врсту реванша, то је онда увод у нови светски рат при чему се немачка одговорност не би могла избећи,“ оцењује дипломата Миливојевић.
Према томе, додаје он, када Немци избегавају да наступају са тешким офанзивним наоружањем то значи да је та врста свести код неке немачке елите у најмању руку пристутна. Уколико је све ово тачно, онда такав став треба поздравити, а у опозицији у Немачкој треба препознати неки реваншизам, наглашава он. Немачка улога је важна, јер од ње у том смислу зависи и став других европских земаља, али наш саговорник искључује земље које су под капом Вашингтона попут Пољске, балтичких земаља и Румуније.
rs.sputniknews.com, Наташа Милосављевић
