СВЕТ ЈЕ ДАНАС ДАЛЕКО ПОДЕЉЕНИЈИ: На данашњи дан пре три деценије пао Берлински зид

На данашњи дан пао је Берлински зид који је од 1961. симболично делио две Немачке, а 1989. хиљаде људи из Источне Немачке се окупило око зида захтевајући од стражара да отворе капије. Када је увече капија отворена, зид је пао, а стотине западних Берлинаца је дочекало своје источне суграђане. Те вечери се плесало, а већ сутрадан је почело његово право, физичко рушење, преноси Танјуг.

Пад Берлинског зида постао је симбол уједињења Немачке, пада комунистичког режима у источном делу земље, али и у целом источном блоку. Зид је био и симбол Хладног рата, па је његовим нестанком срушена и „гвоздена завеса” између комунистичког истока и демократског, капиталистичког запада. Европска унија убрзо је преузела политику уједињења целог континента, а свет је понео „талас оптимизма” да ће будућност донети повезивање и сарадњу.

Околности су се последњих година драстично промениле, па 30 година после пада Берлинског зида свет изгледа далеко подељенији: Велика Британија жели да изађе из Уније, шири се опасност од тероризма, мигрантска криза не јењава, а из Европе стижу све јачи вапаји због растућег утицаја Русије и Кине, посебно на југоистоку Европе.

„Немојте између Русије и Запада изградити зид као што је био Берлински”, поручио је последњи совјетски лидер Михаил Горбачов за британску агенцију Ројтерс, уочи 30. годишњице пада Берлинског зида, чиме је указао на опасност од нових зидова који се дижу широм света.

Када је реч о Немачкој, 30 година касније градови попут Берлина, Дрездена и Лајпцига бележе развитак на свим пољима, али највећи део некадашње Источне Немачке, посебно рурални делови, озбиљно заостаје за стандардом запада земље. Подсећа се да је по уједињењу дошло до колапса источнонемачке економије, а милиони људи су изгубили посао или се одселили на запад. АП упозорава успон десничарског екстремизма наводећи изборни успех десничарске Алтернативе за Немачку у том делу државе.

У Саксонији јачају и антимиграционе групе и ксенофобија, што је постало видљиво по доласку великог таласа избеглица, када су се многи жалили да влада издваја превише за мигранте уместо да се доврши реинтеграција источних Немаца. Немци обележавају пад Берлинског зида и сећањем на око 140 људи који су страдали приликом покушаја бекства за 28 година његовог постојања, док су многи који су ухваћени завршили у затворима.

Аналитичари упозоравају да не треба заборавити зидове који су остали или су тек сазидани, попут оних између Израелаца и Палестинаца, САД и Мексика, али и оних које у срцу Европе подиже Мађарска, „бранећи” Шенгенски простор, и истичу да баријере нису никада биле, нити ће бити решење за проблеме. Пад Берлинског зида је означио и крај Хладног рата, али три деценије касније нове поделе су довеле свет у нову врсту напетости, како га је Горбачов назвао „прохладни рат”.