СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР: Ни Руси неће на Крит?

Свети синод Руске православне цркве (РПЦ) у понедељак ће на ванредној седници донети коначну одлуку да ли ће учествовати на Свеправославном сабору, чији је почетак планиран за 17. јун на Криту. Од става Московске патријаршије у великој мери зависи да ли ће историјски састанак највиших делегација православних цркава уопште бити одржан, односно да ли ће имати само технички карактер.

Српска православна црква, која је изнела низ примедби на предложени дневни ред, документе предвиђене за разматрање, као и начин доношења одлука, препоручила је одлагање Сабора, али без отказивања већ заказаног скупа. Свети синод СПЦ предложио је да се критски састанак искористи за наставак консултација и припреме за велико сабрање православних поглавара и архијереја.

– Постоји могућност да Московска патријаршија одбије учешће на Сабору. Ова могућност посебно је вероватна после отказивања учешћа Антиохијске, Бугарске и Грузијске цркве, као и резервисаног става наше цркве – објашњава саговорник „Новости“ из СПЦ. – Могуће је да се Руска црква придружи нашем захтеву да се Сабор одложи, а време до тада искористи за бољу припрему скупа.

На овакав сценарио упућује низ сигнала који су прошле недеље стигли из Москве. Шеф одељења за спољне односе РПЦ митрополит Иларион (Алфејев) после објављивања писма патријарха Иринеја поглавару Васељенске патријаршије Вартоломеју нагласио је да одлуке Сабора без присуства свих цркава неће имати легитимитет. Највећа православна црква на свету затражиће и хитно одржавање предсаборске конференције чији би задатак требало да буде разматрање примедби које су изнеле незадовољне цркве.

У овом кругу ће се наћи и СПЦ, која је изнела своје незадовољством што се ниједан од њених предлога није нашао на дневном реду Сабора. Патријаршија у Београду је очекивала да ће јој бити омогућено да на овом скупу изнесе проблем који има са Румунском православном црквом, због нелегалног деловања њених свештеника у источној Србији. Неканонско деловање румунских клирика и оснивање паралелне епископије, због чега су односи између две цркве пред пуцањем, постало је кључни разлог за одбијање учешћа Српске патријаршије на састанку на Криту.

Патријаршије које су отказале учешће на критском састанку навеле су низ разлога за своје потезе. Они се пре свега тичу међусобних проблема које имају једне са другима, али и одбијања Васељенске патријаршије да решења ових питања уврсти у припрему Сабора. Последња црква која је отказала путовање на Крит је Грузијска, која је свој отказ образложила незадовољавајућим деветим местом у званичном поретку цркава Васељенске патријаршије – Диптиху. Грузијци су незадовољни и што су са листе тема скинута важна питања која се тичу стицања брака и календара.

ПРОБЛЕМ И ПРОЦЕДУРА

ЦРКВЕ које су се успротивиле одржавању Сабора на Криту критиковале су и предвиђену процедуру у којој ће делегације радити. СПЦ је упозорила на нејасан положај епископа, за које није прецизирано да ли ће имати статус учесника или посматрача. Упозорено је и на чињеницу да неће сви бити равноправни, јер је појединима ускраћено право гласа. Патријаршији у Београду није по вољи ни што је патријарх васељенски Вартоломеј, као председавајући, себи дао преширока права, што је угрозило принцип саборске једнакости.

Тагови: Крит, Русија, Свети Синод, Црква