Према мишљењу Милера, становници полуострва су кроз историју више пута доказивали да су спремни да бране своје интересе до краја, а Крим ни данас нема намеру да се повуче пред нападом украјинске стране, која стреми да га врати.

Писац је разговарао са становницима Крима како би сазнао како се односе према поновном уједињењу полуострва са Русијом и уверио се да је његов став исправан.

Доцент са Државног универзитета у Севастопољу Марија Некрасова испричала је да су за време референдума 2014. године Кримљани добијали претње не само од украјинских власти, него и од националистичких група. Међутим, студенти су решили да у случају украјинске интервенције узму оружје у руке.

„Почели су да проучавају подземне војне објекте из времена Другог светског рата, како би открили да ли се сада поново могу користити у борби против украјинских снага“, објаснила је Некрасова.

Према Милеровим речима, Москва никада неће предати полуострво Кијеву, јер је та територија за њу од посебног значаја „у цивилном и војном погледу“.

„Војна лука, руски град, становништво спремно за одбрану — то је Севастопољ. Град који се никада добровољно неће вратити у састав Украјине“, пише новинар.

Крим се поново ујединио с Русијом у марту 2014. године, након референдума који је одржан после државног удара у Украјини. За припајање Русији гласало је 96,77 одсто становништа Крима и 95,6 одсто грађана Севастопоља.

Из Москве су више пута изјављивали да је одлука донесена демократским путем, у складу са међународним правом и Уставом УН.

Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је поптуно затворено.