Он напомиње да је Русија из овог тела УН искључена без икаквих доказа да је починила оно што јој се приписује, док са друге стране имамо конкретне доказе да украјинске снаге муче и убијају руске заробљенике.

„Међутим, ти конкретни докази нису били довољни да се покрену некакве мере против Украјине, можда не тако оштре, али било какве. Са друге стране имамо недоказане тврдње, јер се не зна да ли су ти људи ту убијени или не, ко их је убио, да ли иза тога стоје украјинске или руске снаге, све је потпуно нејасно, али се на основу тврдњи украјинске стране и њихових западних пријатеља, значи једне зараћене стране, ипак доноси одлука против Русије“, указује Анђелковић.

Према оцени бившег амбасадора и директора Српског спољнополитичког круга, Милисава Паића, овај потез представља још један покушај потпуне међународне изолације Русије и деморализације њеног руководства и оружаних снага. Тај потез, примећује, има и један дугорочнији циљ.

„Ово је покушај Сједињених Америчких Држава да спрече оно што је неминовно, а то је да се промени униполарни свет и да се на бази постојећих политичких, војних и економских реалности промени тај монополистички утицај Америке на светска збивања. Гледано у целини ово није усмерено само против Русије, али је Русија прва линија отпора тој хегемонистичкој политици САД и у овом моменту је, као земља окружена државама које прихватају америчку политику обрачуна са супарницима, рањивија од Кине коју Америка види као свог глобалног супарника“, примећује Паић.

Зато, додаје наш саговорник, и не чуди да су многе земље, које већ дуже време воде непријатељску политику према Русији, спремно дочекале да буду међу првима у захтевима да се Русији уведу санкције и да се она међународно изолује.

„Али мислим да бројеви ипак показују да та политика САД има своја ограничења. То говори број земаља које су се уздржале, а још више оне које су гласале против суспензије Русије из Савета за људска права. Покушај САД да потпуно међународно изолује Русију не може успети, јер озбиљне земље које су се успротивиле или су биле уздржане приликом гласања потврђују да имају снаге да прозру циљеве САД, циљеве који апсолутно немају везе са међународним правом нити заштитом људских права, будући да су управо САД у последњих тридесет година највише кршиле међународно право и људска права“, истиче Паић.

Према његовој оцени број земаља које су гласале „за“ резултат је, између осталог, и невиђене медијске кампање сатанизације Русије, која иде од тога да криминализује руско руководство и прети неким међународним судовима који би требали да суде Русији за недоказане ратне злочине у Украјини. У том смислу, како наводи, број земаља које су се одупрле америчким притисцима није занемарив.

„Жалосно је што је Србија међу онима који су гласали за такву резолуцију. Мени је то непојмљиво и мислим да је то нешто што је директно занемаривање виталних интереса српског народа који је и сам био изложен невиђеним санкцијама Савета безбедности од 1992-1995, а рекао бих и до 2000. године. Србија би требало да буде последња земља која би се сврстала уз земље које су прихватиле или, на неки начин, попустиле пред притисцима САД и ЕУ“, каже бивши амбасадор.

И историчар Драгомир Анђелковић сматра да је у случају суспензије Русије из Савета за људска права очигледно само био потребан изговор, као што је Рачак био изговор, односно лаж искоришћена као изговор за агресију на Србију.

„Да смо се уздржали приликом овог гласања то би већ било у функцији онога што Запад хоће, али не би било до те мере понижавајуће и против руских интереса као што је произашло из чињенице да смо гласали „за“. Несхватљиво је да Србија, којој је Русија главни чувар статуса Косова у УН, делује против Русије у истим тим Уједињеним нацијама. То је као да Београд призива признање Косова. Уистину несхватљив потез Београда против наших националних интереса, против морала, против руско-српских односа“, оцењује Анђелковић.

Он верује да ће се, без обзира на добре односе са Москвом и благонаклон став Русије према Србији, ово манифестовати на, на пример, однос Русије према одређивању нове цене гаса.

„Сигурно је да Русија неће према Србији ни тада бити рестриктивна, али довољно је да не буде онако попустљива као што се у Београду очекује, јер ово уистину јесте нешто што Београд није смео да учини, поготово јер знамо шта се нама дешавало са Рачком“, закључује Драгомир Анђелковић.

Генерална скупштина УН суспендовала је Русију из Савета за људска права, а нацрт резолуције, коју су предложиле САД и друге западне државе, подржале су 93 земље, док су против биле 24 државе, а уздржаних 58. Као повод за најновију иницијативу искоришћен је случај са наводним злочинима руске војске у месту Буча код Кијева, а међу државама које су гласале “за” су САД, Израел, земље чланице Европске уније и земље региона, међу којима и Србија.

Против нацрта резолуције у Генералној скупштини УН гласале су, између осталих, Русија, Алжир, Белорусија, Боливија, Централноафричка Република, Кина, Куба, Северна Кореја, Иран, Казахстан, Сирија, Вијетнам и Зимбабве.