ШТАБ генерала армије Сергеја Суровикина разрађује план удара великих размера по украјинским снагама и утврђењима који ће уследити чим на фронтове стигне 300.000 мобилисаних руских војника, а снаге кијевског режима додатно искрваре покушавајући да пробију руске утврђене линије на херсонско-запорошком и изјумско-сватовском северном фронту.
Неће се, по свему судећи, дуго чекати јер је министар одбране РФ, Сегреј Шојгу, објавио да је мобилизација „потпуно завршена“.
Украјинци и странци који ратују у њиховим униформама – како претпостављају московски војни експерти – добиће наредбу да нападну јер ће амерички конгресни међуизбори бити одржани 8. новембра, па је Белој кући у Украјини потребан било какав осетнији војни успех.’
Укри, међутим, неће имати никакве шансе ако у борбе не убаце десетине хиљада војника јер ће они нападати на туђе утврђене положаје. А за то је потребна бројчана премоћ бар у сразмери 3:1. А управо то постаје проблематично.
Председник Чеченске Републике Рамзан Кадиров изјавио је да су Укри од 25. до 27. октобра испред Николајева и Кривог Рога имали 657 погинулих и 300 рањених. А да су још изгубили ено осам тенкова, пет борбених возила пешадије, 20 других оклопних возила, седам великих минобацача и четири хаубице.
Кадиров је признао да су чеченски борци под жестоком украјинском артиљеријском ватром имали 23 погинула.
Украјински губици су вишеструко већи. Истраживачка група OSINT (open-source intelligence, која користи отворене изворе) објавила је да је Кијев до 20. октобра имао безмало погинулих и тешко рањених који су потом умрли.
Конкретно, ОСИНТ (опен-соурце интеллигенце, опен соурце интелигенција) проценио је неповратне губитке Украјине од 20. октобра 2022. године на 402.000.
Руски ратни извештачи су опрезнији. Баратају са 200.000 погинулих Украјинаца.