Аутор предлога наводи да, с обзиром на то да Крим припада Украјини, она може да располаже својом територијом према свом нахођењу, а давање градова чланицама НАТО-а потпуно одговара Кијеву.

Према наводима аутора иницијативе, овај корак појачаће одбрамбену способност Украјине и убрзаће процес фактичког повратка Крима под јурисдикцију Кијева, пошто ће привући амерички интерес за регион.

Петиција је објављена на сајту украјинског председника 11. маја, а до поднева 14. маја петицију су потписале само 92 особе.

Коментаришући ову иницијативу, руски сенатор, председник комисије Савета Федерације за информациону политику Алексеј Пушков, на друштвеним мрежама је исмејао предлог о предаји Севастопоља у најам САД.

Сенатор је нагласио да је Порошенков план сулуд, с обзиром на то да је Севастопољ одувек био руски град и да није припадао Украјини. Пушков је понудио Порошенку алтернативу: да свој стан изнајми Американцима.

„Што је ближе финале, идеје су све луђе: Порошенко је понудио најам Севастопоља (?!) САД. Нема сумње: ако би град био украјински, дао би га Америци за један долар“, написао је Пушков на својој страници на Твитеру.

Депутат Државног савета Републике Крим Владислав Ганжара сматра да ова петиција неће наићи на подршку грађана Украјине.

„Сведоци смо или нових спекулација неких украјинских националистичких активиста, или агоније штаба самог Петра Порошенка, који наставља свој политички активизам, укључујући и ову тему. По мом мишљењу, ова петиција неће добити оне гласове који ће омогућити да се она узме у разматрање. Сама идеја је глупа и ако наиђе на подршку међу становништвом Украјине бићу веома изненађен“, рекао је Ганжара за Спутњик.

Крим је област која је до 1954. године била део Русије, а историчари и даље не могу да објасне зашто је поклоњена Украјини.

Севастопољ, град који је основала царица Катарина Велика, 14. јуна 1783. године, после присаједињења Крима Русији као главну базу руске Црноморске флоте, и данас је седиште руске флоте, и представља најважнију стратешку тачку у црноморском региону и руски излаз на топла мора.

Ганжара подсећа на то да је у марту 2014. године на Криму одржан референдум на коме су грађани гласали за повратак тог полуострва у састав Русије. За припајање Крима Русији гласало је 96,77 одсто Кримљана и 95,6 одсто грађана Севастопоља.

„Непрестано заборављају најважнију ствар: Крим и Севастопољ, пре свега, нису територија, већ ту област чине људи. Ови људи су недвосмислено направили свој избор пре пет година и доследни су том свом избору. Тај избор само јача сваке године откако је Криму у саставу Руске Федерације. И ова петиција је само још једна глупост која се чула са територије Украјине“,  закључио је Ганжара.

Украјина и даље Крим сматра својом, привремено окупираном територијом. Руководство Русије је у више наврата саопштило да су житељи Крима демократским путем, у потпуном складу с међународним правом и Повељом Уједињених нација гласали за уједињење с Русијом.

Запад не жели да призна вољу народа Крима, али најновије истраживање показује да више од трећине анкетираних Европљана у Немачкој, Француској и Великој Британији и 27 одсто Американаца сматрају Крим руским.

„Међународна заједница се навикава на чињеницу да је Крим део Русије. Наравно, у почетку, под утицајем западних медија, који су о томе једнострано извештавали, становништво западних земаља је било склоније да мисли да је Русија извршила ’анексију‘, али постепено је истина почела да допире до становника Запада. А истина је да су Кримљани гласали за поновно уједињење са својом отаџбином. Ово је прва околност. Друга околност је, чини ми се, чињеница да Украјина има знатно мање симпатизера, јер западна заједница почиње да упознаје Украјину онакву каква она јесте. У последњих неколико година, имиџ и репутација Украјине су све нижи и нижи на међународним платформама“, оценио је за Спутњик руски политиколог Павел Шипилин.

По његовом мишљењу, број западњака који сматрају да је Крим руски регион временом ће се само повећавати.