Вашингтон припрема план за одузимање полуострва Крим, које се Руској Федерацији припојило пре четири године након референдума, и враћање у руке Украјине, а идејни творац ове идеје је бивши помоћник главнокомандујућег специјалних операција америчке војске Чед Пилај.
Пилајев план, како преносе медији, поприлично је оштар и подразумева примену војне силе, у којој би главну улогу играле управо специјалне јединице америчке војске, али и јединице земаља-савезница Вашингтона.
Иако овај план није предвиђен да буде реализован у блиској будућности, како тврди Пилај, америчке власти немају намеру да од њега и одустану. Пилај тврди да америчке снаге морају да реагују муњевито — да изузетно брзо доставе крупне дивизије специјалаца у регион.
Управо се из тог разлога и тренутно спроводе припреме — украјински председник Петро Порошенко на све начине покушава да пробије блокаду Керчког мореуза и да доведе бродове НАТО-а, не само у Црно, већ и у Азовско море.
Поред тога, американци настоје да тој операцији доделе и „међународни“ статус, односно да у њу укључе француске јединице у Африци, аустралијске у пацифичком региону, као и британске који тренутно обављају операције у Оману.
Посланик Државног савета Републике Крим Владислав Ганжара мишљења је да се тешко могу замислити услови који би требало да се потрефе да се овако нешто претвори у реалност. Оваква реторика, како оцењује, говори да Американци све више покушавају да подигну ниво напетости у односима САД и Русије и то до те мере да се почне говорити о почетку војног деловања.
„Свесни смо да било какви покушаји инвазије, војне интервенције на Криму, који је део територије Руске Федерације, заправо може довести до почетка глобалног конфликта који Русија сигурно никада неће иницирати. У случају било каквог агресивног деловања од стране Украјине или НАТО-а према Криму, Русија ће предузети све могуће мере одбрамбеног карактера и никада тако нешто неће дозволити“, истиче он.
Зато, како оцењује, амерички чиновници не би требало да дају такве изјаве, јер Москва добро разуме да се под велом прича о инвазији на Крим крије почетак војног конфликта између Русије и Америке.
Према речима америчког генерала, да би овакав сценарио успешно био спроведен у дело, потребно је да и Украјина на то буде спремна — да подигне животни стандард, како би становници Крима увидели како је добро живети у тој земљи, те да сами пожеле да се у њу и врате.
Самим тим, како додаје, овде се не ради о данашњици или сутрашњици, пре свега јер се Вашингтон у односима са Москвом традиционално придржава политике „стратешког стрпљења“, баш као што је то био случај и са рушењем Совјетског Савеза и отцепљењем Прибалтика.
Међутим, како објашњава Ганжара, Кримљани од момента када је полуострво постало део Украјине, сматрају да им је учињена историјска неправда. „Не би требало заборавити ни како се полуострво нашло у саставу украјинске републике, потом државе. Увек је значајна већина грађана Крима желела да се полуострво припоји Русији, што се и догодило 2014. године после референдума“, указује.
„Данас сви житељи Крима сматрају себе грађанима само једне државе — Руске Федерације. Зато Американцима преостаје само да се теше надама да ће успети овде нешто да измене санкцијама или другим притисцима, али заправо, то је пут који само штети читавом систему међународних односа“, сугерише он.
Ганжара каже да, чак и да узмемо у разматрање могућност војне интервенције, не постоји сценарио у којем би Американци могли тек тако то да изведу. Акваторију Црног мора, указује он, у потпуности контролише Руска Федерација, њена флота, морнарица и оружане снаге, док је Крим је обезбеђен најсавременијим комплексима ПВО, а то су С-400, и Бастион, који у радијусу од више од 1.500 километара могу да униште било који пловни или летећи објекат.
„Крим има такве оружане системе заштите какве НАТО и САД немају. Зато, тешко је и представити о чему то Американци данас говоре. Крим је, понављам, обезбеђен са свих страна, различитим системима заштите. Ако би некоме пала сулуда идеја на памет да реализује напад на Руску Федерацију, може очекивати само велике губитке“, закључује Ганжара.