Председник Руске Федерације, Владимир Путин, наредбом о повлачењу руских ваздушно-космичких снага из Сирије поново је збунио своје противнике, који не могу одгонетнути позадину ове одлуке. Њихово изненађење брзином којом Путин повлачи потезе није ништа мање него је било када су руски авиони осванули на аеродрому у Латакији.
О чему је заправо реч? Реч је о тактичком потезу. Можда бисмо могли рећи о престројавању, односно прерасподели снага. Наиме, Турска ће настојати да отежа положај руских војних потенцијала у Сирији, првенствено кроз ометање њиховог редовног снабдевања, што се одвија поморским путем. Недавно је објављена вест да је руски десантни брод „Александар Отраковски“ прошао кроз Босфорски мореуз под великом пратњом турске стране, што је наговештај да ће се кретање руских бродова кроз Босфор и Дарданеле помно мотрити, али и уз различите изговоре ометати.
Без редовног снабдевања руске ваздушне снаге у Сирији имаће отежан положај, а могућност глобалног руско-турског рата биће само питање времена. Сем тога, америчка страна је испоручила Саудијској Арабији противваздушне ракетне системе. Из искуства знамо да оно што од Американаца добију Саудијци брзо заврши у рукама тзв. „сиријске опозиције“, као што је био случај са противтенковским оружјем ТОВ, које се показало као ефикасно у гађању сиријских и руских тенкова, па и хеликоптера који је спасавао пилота обореног сухоја. То значи да руски авиони постају рањиви.
Путин авијацију и копнене снаге више не сме држати у Сирији у броју који је до сада имао, јер би у случају ескалације сукоба са Турском, да би их сачувао, морао кренути у глобални рат. Реално гледано, руске ваздушно-космичке снаге више и нису неопходне у Сирији. Тамо су уништиле на хиљаде циљева, а сада су потребније на другим местима, с обзиром да и Русију настоје да опколе, односно да је нападају на различитим местима. Од нордијских земаља очекује се да ометају кретање руских поморских рута и ваздушних коридора, с циљем да се Руси потисну са Арктика. Могуће су провокације на Балтику, у Украјини али и на Кавказу.
У Сирији ће остати обавештајци, противваздушни систем С – 400 и бродови у Средоземном мору, који располажу са модерним противваздушним системима и електронском опремом. Тенкови које је Русија испоручила Асаду остаће са сиријском посадом на линијама фронта. Све ће то бити довољно да се непријатељ задржи, а да отпочну мировни преговори, како би се дошло до политичког решења. Турска је овим потезом истерана на чистину. Неће имати аргументе да у насталим околностима шаље трупе у Сирију, односно да сукоб доведе до ивице глобалног рата. Русију више нико не може оптуживати да својим војним операцијама подстиче мигрантске таласе који запљускују Европу. Путин је избегао замку.
Тагови: Владимир Путин, Предраг Ћеранић, Русија