Стручњаци за енергетику о транзиту преко Украјине: Европа још нема алтернативу за руски гас

Аналитичари за енергетику Јелица Путниковић и Миодраг Капор очекују да ће упркос геoполитичкој ситуацији бити обновљен уговор за наставак испорука руског гаса преко Украјине, јер се Европа још није ослободила од гаса из Русије. Напомињу да ЕУ и даље тражи и друге начине за обезбеђивање гаса, пре свега, из Азербејџана како би заменила већи део извоза руског гаса у Европу.

Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић рекла је за Танјуг да се не исплати, ни самим Украјинцима, али ни Русима, да тај транзит буде прекинут.

„Пошто ове године истиче уговор за транзит руског гаса до Словачке, Мађарске и Аустрије, ако Брисел буде тражио од Украјине, да обнови неке нове уговоре, то ће се и догодити, јер се Европа није ослободила руског гаса“, рекла је Путниковићева.

Она је додала да ЕУ види у Азербејџану енергетског партнера, али да те количине нису довољне да се у потпуности замени руски гас. Коментаришући на који начин европске земље могу да дођу до гаса, Путниковићева је истакла да Мађарска може да повећа проток гаса преко Турског тока.

„Они користе ову спољнополитичку ситуацију јер су добили бољу цену у преговарању. Мађарска покушава да добије и на друге начине количине гаса, поред Русије и Азербејџана и преко Алжира“, рекла је она.

Додала је да се наравно иде на коришћење зелене енергије, соларне и ветро-паркова.

„Међутим оно што сваком енергетском систему треба јесте нека базна производња струје. Србија је одустала од угља, 2050. године се више неће користити. Нуклеарна електрана, да ли ћемо је градити, треба и времена за то. Ако се и данас донесе одлука она не може да буде изграђена до 2040. године. Гасне електране су нешто што ће тај период пребродити, али се мора ићи постепено“, објашњава она.

Стручњак за енергетику Миодраг Капор рекао је за Танјуг да Словачка, Мађарска и Аустрија зависе од руског гаса и да је интересантно да своју зависност нису смањивале од почетка рата. Он је истакао да је Србија у истој тој ситуацији и да не покушава да смањи зависност од природног гаса.

„Србија не може да се претвара да се ништа не дешава између Русије и Украјине. Власт ради оно што мора, па тако исто и за гас. Србија има јединствену прилику, али и Западни Балкан да направи скок транзиције од коришћења угља до зелене енергије и обновљивих извора енергије. Западни Балкан има малу економију и потрошњу енергије по глави становника, па тако да ту нису у питању огромни технолошки проблеми, који се не могу превазићи, како би се користиле неке друге енергије“, објашњава Капор.

Коментаришући да ли ће се обновити уговор за руски гас, он је рекао да је то тешко предвидети и да све зависи од геополитичке ситуације, али да постоји могућност. Истакао је да, ипак, треба пронаћи нове изворе енергије, јер и да се заврши рат за две, три године то не значи да ће ситуација бити стабилна.