ВОДЕЋА УЛОГА: Стручњаци направили „енергетску мапу света“ за наредних 20 година, ево где је Русија

Стручњаци Међународне агенције за енергетику (МЕА) у извештају о перспективама глобалне енергије указују на водећу улогу Русије у тој области бар до 2040. године. Кључни регион, који ће допринети повећању извоза природног гаса за 60 одсто, јесте југоисточна Азија, чија се економија активно развија.

Поуздано и безбедно

Стручњаци МЕА сматрају да на дугорочном плану Русија вероватно неће имати конкуренцију на тржишту гаса. Чак и упркос чињеници да ће потражња за том врстом горива у Европи опасти средином следеће деценије и да ће 2040. године бити мања за 16,4 одсто у поређењу с 2017. годином, европски извоз ће се повећати за 86 одсто. То је повезано са чињеницом да земље ЕУ постепено смањују сопствену производњу. Иако Русија не може потпуно да достигне тај ниво, стручњаци не доводе у питање кључну улогу Москве у снабдевању Европе гасом.

„Русија ће остати највећи и један од најјефтинијих снабдевача гасом у региону, али ефекат тога ће се смањити на интегрисаном европском тржишту гаса, где ће купци имати приступ различитим изворима гаса“, прогнозирају стручњаци.

Један од спорних момената у извештају тиче се безбедности испоруке. Аналитичари очигледно прецењују могуће количине, јер је једина алтернатива за испоруку руског гаса у ЕУ амерички гас, који, упркос надама Вашингтона, није преузео вођство у Европи.

Ове године „Гаспром“ планира да поново обори рекорде у снабдевању иностранства руским гасом, извозећи 205 милијарди кубних метара горива. То је 10 пута више од укупне количине гаса коју је произвела Украјина у 2017. години.

Таквим резултатима су допринели европски потрошачи. Од средине године испоруке у Немачку порасле су за 12,3 одсто, у Аустрију за 48,3 одсто, Холандију за 53,8 одсто, Хрватску за 40,1 одсто, Данску за 11,9 одсто и Пољску за 6,6 одсто.

И сасвим је јасно зашто се ово дешава. Цена америчког природног гаса је у октобру била 352 долара за 1.000 кубних метара, а у „Гаспрому“ је иста количина гаса коштала 230 долара.

Позиција европских потрошача јасно се огледа у инфраструктурним пројектима. У Европској унији се наставља градња „Северног тока 2“. Истовремено се гради и „Турски ток“, а о могућности његовог проширења до Рима крајем октобра у Кремљу је премијер Италије Ђузепе Конте разговарао с Владимиром Путином.

У исто време, изградња нових терминала за пријем америчког гаса по цени „Северног тока 2“ остаје на нивоу обећања европских политичара Доналду Трампу.  

Азијски маневар

Према мишљењу аналитичара МЕА, главни потрошач енергије у наредним годинама ће бити азијска економија која се све више развија. То је пре свега Кина, чије ће потребе за гасом до 2030. године порасти до 480 милијарди кубних метара. Једино политичке провокације појединих играча могу да спрече да се то тржиште активно развија.

„Уверени смо да ће више од 70 одсто глобалних инвестиција у енергетски сектор зависити од држава, а то значи да је судбина те индустријске гране у потпуности одређена политичким одлукама. Остваривање заједничких циљева захтева деловање одговарајуће политике и сродних иницијатива“, истакао је извршни директор МЕА Фатих Бирол.

И у овом случају је Москва у бољем положају од Вашингтона. Због трговинског рата који је покренуо Доналд Трамп, Пекинг је у потпуности одустао од испорука нафте и гаса из Америке. Председници Русије и Кине су склопили договор о изградњи новог гасовода „Снага Сибира 2“ дуж западне руте „Алтај“. Очекује се да ће се годишње тим гасоводом преносити 30 милијарди кубних метара гаса. 

То заправо значи да велики пројекат изградње нових постројења за производњу течног гаса у Америци и експлоатација нафте из шкриљаца представљају велики ризик за америчку економију, а могу да узрокују велике губитке. Тренутно у свету влада дефицит танкера који превозе гас, а цена њиховог превоза расте, док недостатак потражње за америчким гасом у Кини чини бесмисленим изградњу нових објеката.

Према процени аналитичара консултантске куће „Едисон“, прекидом испоруке америчког гаса у Кину фабрика за производњу течног гаса „Магнолија ЛНГ“ са капацитетом од осам милиона тона годишње, која се гради у Луизијани, скоро да је изгубила своје економске изгледе. Изградња других постројења за производњу је такође под знаком питања.