СТРАТФОР: Русија неће одустати од Сирије, уз отворену могућност да активности прошири на Ирак
Фото: РТРС
До краја године остало је још нешто мање од два и по мјесеца, а приватна обавјештајна компанија Стратфор изнијела је своја не баш свијетла предвиђања о развоју ситуације на геополотичкој сцени у том периоду.
Према Стратфоровој анализи, многе земље се боре да сачувају кредибилитет, а тако ће остати и у мјесецима који долазе. Русија, незадовољна због „завиривања Америке у њено двориште“, појачала је присуство у Сирији, доводећи тиме у питање кредибилитет САД као државе која предводи иницијативу против Исламске државе.
Истовремено, Москва покушава да одржи мир на истоку Украјине, како би повратила кредибилитет међу великим европским силама, које би радије преговарале са Русијом, него се сукобиле с њом.
Кредибилитет кинеске Комунистичке партије је такође у игри, поред економског успоравања и чињенице да су интервенције Пекинга много више ограничене него раније.
Када је ријеч о појединцима, велику битку за одржавање сопственог кредибилитета код куће наставиће да води Ангела Меркел. Растрзана између мигрантске кризе и грчког дуга, њемачка канцеларка имаће и многе друге проблеме на дневном реду.
У посљедњем кварталу 2015. планирани су и избори у Турској и Венецуели, земљама у којима је кредибилитет владе већ озбиљно нарушен. Ипак, то не значи да ће турска Партија правде и развоја и Уједињена социјалистичка партија Венецуеле лако препустити власт.
Фрагментација Европе
Главна тема у Европи, према предвиђању Стратфора, и током наредна два и по мјесеца остаће фрагментација. Притом се мисли прије свега на политичку фрагментацију, мада ни она територијална није искључена као могућност.
Три главне теме са којима ће се суочавати Европска унија биће избјегличка криза и политичка дешавања у Шпанији и Грчкој.
Привремено ће се смањити прилив избеглица
Велики број избјеглица које са Блиског истока покушавају да стигну до земаља ЕУ и даље ће представљати проблем, али се очекује да хладније вријеме и мјере које уводе државе чланице привремено доведе до смањења прилива миграната.
ЕУ ће се, такође, трудити да обезбједи веће количине новца за земље Блиског истока и Сјеверне Африке, мада ће то бити само донекле успјешно, будући да државе попут Либије немају централну владу са којом би се преговарало.
Под притиском конзервативних снага код куће, Њемачка ће се трудити да постане мање привлачна дестинација за тражиоце азила. Њихов број ће се смањивати и кроз репатријацију, односно једнократну новчану помоћ за оне који сами одлуче да се врате – прије свега избјеглице из држава Западног Балкана.
Грчка ће искушати стрпљење кредитора
У четвртом кварталу 2015, грчка влада ће спровести таман толико мјера, да добије још мало новца из програма помоћи. Кредитори ће због тога унијети извјесна одлагања у првобитно планирани распоред наплате дуга по ратама. Такође ће дати грчким политичарима још времена да осмисле владин програм и план реформи.
Ипак, стрпљење Њемачке неће бити бесконачно, посебно због њеног обећања код куће да ће непрестано вршити притисак на Атину. Зато се пред сам крај године очекује да Берлин поново јаче притисне Грчку по питању дуга. То значи да би страх од изласка те државе из ЕУ поново могао да ескалира.
Стратфор оцЈењује да позиција Ангеле Меркел као канцеларке неће бити угрожена грчком кризом, али да ће она ипак морати да пронађе компромисно рјешење.
Односи Русије и САД ће се додатно закомпликовати
Москва ће наставити са својим маневрима, у покушају да увуче Вашингтон у стратешки дијалог и ублажи став САД о санкцијама због Украјине. Вашингтон ће покушавати да одржи економски притисак над Русијом, истовремено поручујући савезницима да им „чува леђа“.
Главни циљ Москве у четвртом кварталу биће да у Европи створи толико подјела, да може да спријечи јединствени европски глас за продужавање санкција у јануару. Русија ће највећи притисак у том смислу вршити над Њемачком, Француском и Италијом.
Одржавање мира на истоку Украјине саставни је део стратегије Русије у Европи. Наставиће се повлачење тешког наоружања из области у којима су проруски сепаратисти, а радиће се и на одлагању избора у истим областима.
Москва ће од Кијева захтевати сагласност за измЈене у уставу, али Кијев неће моћи да постигне компромис о аутономији источне Украјине без ризиковања колапса владе, посебно пред локалне изборе 25. октобра. Компромису ће се оштро противити крајња десница и ултранационалистичке групе.
САД ће Кијеву обезбједити довољно помоћи на пољу финансија и безбједности, да се Украјина не повинује руским захтјевима. Америка ће, такође, наставити да охрабрује европске земље да се опредијеле за продужавање санкција Русији.
Упркос тренутном смиривању украјинског конфликта, односи Русије и НАТО остаће напети и током наредних мјесеци. НАТО неће одустати од војних вјежби на периферији руске територије, док ће Москва покушавати да их ограничи сопственим војним вјежбама и притискањем Бјелорусије да коначно оствари план о изградњи војне базе за руске авионе.
Због улоге Русије у Сирији, односи са Турском наставиће да буду натегнути. С друге стране, Москва ће покушати да поправи однос са Јапаном, уз могућу посјету Владимира Путина тој држави до краја године.
На пољу опоравка руске економије неће бити већег помака. Јачање долара ићи ће у прилог великим извозницима попут Гаспрома и Росњефта, али од тога никакву корист неће имати грађани и мање компаније које се ослањају искључиво на рубљу.
Русија неће одустати од активности у Сирији, уз могућност да их прошири и на Ирак.
Почетком године, Стратфор је прогнозирао да ће Русија у сиријском конфликту заузети улогу крупног играча који рјешава проблеме, како би нарушила кредибилитет САД и ојачала сопствени. Слична прогноза изнијета је и за посљедњу четвртину 2015, када ће Русија, под изговором „борбе против тероризма“, заједно са Ираном наставити да подржава Асадов режим и „чисти“ дијелове територије у којима су побуњеници.
Русија ће, такође, покушати да задржи Тартус и Латакију, као једине руске војне базе на Медитерану. САД ће истовремено наставити да спонзорише обуку побуњеника, уз друге спонзоре попут Турске, Саудијске Арабије, Катара и Јордана.
Међутим, Америка неће покушати да парира руским активностима у Сирији. Она ће радије остати посвећена активностима у другим дијеловима свијета, укључујући и области близу граница Русије.
Исламска држава ће остати велика пријетња не само у Сирији, већ и у Ираку, па се очекује да Москва почне са озбиљнијим разматрањем активности и на територији те земље. Слаба ирачка војска и влада у Багдаду погођена финансијским проблемима, додатно ће успорити борбу против исламиста.
Што неспособније Багдад буде дјеловао, то ће регионална курдска влада постајати поузданији савезник САД.
