Стратешка аутономија Саудијске Арабије: Како је Ријад одбио да постане део антируске хистерије

Саудијска Арабија показала је да стоји на страни међународног права када је запретила да ће продати део дуга европских земаља који тренутно држи, ако би државе чланице Г7 заплениле замрзнуту руску имовину.

Према писању „Блумберга“, те претње су утицале на одлуку европских земаља да не подрже заплену руске имовине, већ да пронађу „креативно решење“: коришћење профита од имовине, уместо њеног директног отуђивања.

Тај потез власти у Ријаду показао је колико је Саудијска Арабија ојачала, као и да се она с правом данас може назвати једним од кључних геополитичких играча – и то не само на Блиском истоку.

Саудијска Арабија је трећи највећи произвођач нафте на свету, иза САД и Русије, али заузима прво место када је реч о извозу, у чему далеко предњачи у односу на своје такмаце. Та земља је и неформални лидер Организације земаља извозника нафте (ОЕПК), док у проширеном формату ОПЕК+ сарађује са Русијом.

Толико снажан положај на (и даље незаменљивом) тржишту енергентима Ријаду даје диспропорционално велики утицај на светску политику, који је додатно појачан чињеницом да Саудијска Арабија располаже са готово незамисливим резервама новца – што ту земљу чини једним од најзначајнијих инвеститора на светском тржишту.

То је омогућило Саудијској Арабији да купи значајне количине европских обвезница. Према писању „Блумберга“, она вероватно располаже са „десетинама милијарди долара“ у европским и француским обвезницама, што „вероватно није довољно да би се направила значајнија промена“, али јесте да се заплаше европски лидери.

Међутим, Европљани су забринути да би то могло да пошаље лошу поруку остатку света, те да би и друге државе могле да крену стопама Саудијаца. Са тим тумачењем слаже се и аналитичар и колумниста РТ Балкан Бранко Павловић.

„Сам финансијски ударац продаје обвезница би, наравно, био решив за еврозону и кључне европске економије, али такав потез показао би да постоји неповерење и несигурност. То би могло да има несагледиве последице, које би могле да доведу до слабљења евра и повлачења депозита, па и смањења ликвидносни банака у еврозони. Непосредни потези се могу санирати, али на средњи и дужи рок то може да буде опасно, због губитка поверења“, објашњава он за наш портал.

Павловић додаје и да се код европских политичара види недостатак размишљања на дужи рок, због чега повлаче неке исхитрене и непромишљене потезе.

„Видели смо да европски политичари о томе уопште не воде рачуна и не размишљају како то може да утиче на њихове земље на дужи рок. Ово није питање само односа Русије и Запада, већ се то односи на цео свет, који је постао подељен. Саудијска Арабија скреће пажњу да, иако су у добрим односима са Западом, они неће толерисати овакве потезе“, истиче наш саговорник.
Нова геополитика Саудијске Арабије

У центру промена у саудијском геополитичком понашању налази се млади престолонаследник те земље Мухамед бин Салман, који је од 2017. дефакто најмоћнији човек у краљевству. Он је започео значајне реформе, укључујући и пројекат Визија 2030, чији је циљ диверсификација саудијске економије од нафте ка другим економским секторима.

Универзитетски професор др Срђан Перишић за РТ Балкан каже да је Саудијска Арабија почела да мења свој геополитички положај пре десетак година, али да је то додатно убрзано од када је она добила зелено светло за чланство у БРИКС-у.

„Промене у понашању Саудијске Арабије у међународним односима постале су уочљиве још 2014. и 2015. године, када су западне земље увеле санкције Русији, што је био знак за узбуну у Ријаду, пошто су оне почеле да утичу на цене нафте“, истиче Перишић.

Као други кључан догађај, Перишић истиче трговински рат који је тадашњи амерички председник Доналд Трамп објавио Кини 2018. године.

„То је такође забринуло Саудијце, који доста сарађују и тргују са Кином. Данас су Кинези највећи купци саудијске нафте, у чему су претекли САД. То је створило неке полазне основе да Ријад промени свој геополитички положај“, истиче он.

Исте године, десило се убиство саудијског новинара Џамала Кашогџија у конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу. ЦИА је оптужила Бин Салмана да стоји иза убиства, што су саудијске власти оштро демантовале. Ипак, ти наводи су довели до захлађења у односима Ријада и Вашингтона, који се до данас нису истински опоравили.

Срђан Перишић подсећа да Саудијска Арабија од седамдесетих година продаје нафту у доларима, чиме је формиран систем тзв. петродолара. У том контексту је приступање Саудијске Арабије БРИКС-у од кључног значаја, зато што би она коначно могла да се „ослободи“ од трговине у америчкој валути.

„Два највећа продавца нафте, Саудијска Арабија и Русија, и два највећа купца, Кина и Индија, су чланице БРИКС-а. То показује да та организација жели да преузме контролу над нафтним токовима. Видимо да БРИКС све више развија идеју да се направи засебни платни систем, односно да се изврши дедоларизација, и то не само у трговини нафтом, већ и у другим робама. Постоје предлози чак и да се направи нова валута“, објашњава Перишић.

Наш саговорник додаје да је значајно и то што је перспектива чланства у БРИКС-у довела до поновног успостављања дипломатских односа између Саудијске Арабије и Ирана, који су, како наводи, обновљени уз помоћ Русије и Кине.

„Јасно је да је Саудијска Арабија незадовољна понашањем САД и да ће та земља у чланству у БРИКС-у видети могућност одвајања од Запада. Тамо су присутне све друге цивилизације. То је један мултиполарни, вишецивилизацијски формат. Ријад је то уочио и то му више одговара у геополитичком смислу, али и у цивилизацијском поретку“, закључује Перишић.