Генерал-мајор у пензији и професор на Војној академији у Београду овако тумачи поруке које је са заседања Парламентарне скупштине НАТО у Мадриду послао генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, међу којима је најупечатљивија била она да ће се сукоб између Украјине и Русије вероватно завршити преговорима, због чега, како је рекао, Кијев треба да добије више наоружања.
„Ако желимо исход који је прихватљив за Украјину, најбољи начин да то постигнемо је да пружимо војну подршку Украјини”, истакао је Столтенберг.
Оружјем до мира
Ковач примећује да упркос томе што се у склопу НАТО-а, а нарочито у оквиру водећих земаља Алијансе и Сједињених Америчких Држава, преиспитује даља сврсисходност подршке ратној опцији у Украјини, ипак постоји инерција у круговима НАТО да се иде ка оној старој формулацији да је мир једино могућ поразом Русије у Украјини.
„О томе говори и ова изјава Столтенберга, иако је и њима самима у НАТО-у јасно да се то неће десити, тим пре јер се постепено троше ефективе и способност украјинске војске да предузму неке јаче, офанзивне акције које спомињу Зеленски и његово окружење у смислу рокова за, како кажу, ослобађање Доњецка, Луганска, па чак и Крима. То се у последњих петанестак дана и могло препознати у изјавама западних званичника, али поједини чиновници НАТО администрације у Бриселу и у самој Алијанси сматрају да за то још није дошао тренутак и да треба даље наоружавати Украјину како би она покушала још нешто да уради својим офанзивним акцијама“, указује Ковач.
Из тог разлога ће се, сматра наш саговорник, ка дипломатском решењу сукоба ићи постепено, када се пре свега Сједињене Америчке Државе увере у неучинковитост оружаних снага Украјине на терену.
САД неће одустати од стварања криза
„Међутим, треба имати на уму да чак и ако оружје престане да пуца и дође до неког примирја или мира у Украјини, Запад ће чинити све да и даље изграђује што јаче украјинске оружане снаге, припремајући се за неки нови украјински рат за две, три или пет година. Наиме, виде се индиције да даљим останком у Украјини, наоружавањем Немачке и јачањем источноевропских земаља, Сједињене Америчке Државе припремају стратегију за неки нови конвенционални рат у Европи“, упозорава Ковач, уз оцену да није сигурно да би такав неки, будући рат, остао на нивоу конвенционалног или би пак израстао у неки већи, па и глобални сукоб.
На питање да ли се дипломатско решење у Украјини не тражи у овој фази јер Сједињене Државе још нису довољно зарадиле од овог сукоба, Ковач каже да је јасно да западни војно-индустријски комплекс гледа да што више повећа интензитет купопродаје наоружања.
„Али, они ће то чинити и ако мир у Украјини буде потписан. Очигледно је да таква одлука још није донета, на шта указује и прихватање обуке украјинске војске од стране Европске уније, па верујем да ће неки наредни период у којем ће украјинске оружане снаге показати да против Русије не могу постићи резултат, довести до нових стратешких одлука унутар САД, које ће бити пренете и на водеће чланице и НАТО и Европске уније“, закључује Митар Ковач.
На заседању Парламентарне скупштине НАТО у Мадриду Столтенберг је истакао и да НАТО савезници „морају бити спремни да подрже Украјину на дуге стазе”, као и да ће повећање улагања у одбрану чланица бити важна тема на самиту у Вилњусу следеће године. Столтенберг очекује да савезници повећају одбрамбене буџете јер, како је рекао, „два одсто БДП-а за улагање у одбрану треба сматрати доњом, а не горњом буџетском границом”.
