СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ КОЈИ ЈОШ ЧЕКАЈУ ПРАВДУ: Данас комеморација за убијене Србе у Вариводама и Гошићу

У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморација у спомен на српске цивиле са подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције „Олуја“.

Комеморацију организују Српско народно вијеће и општина Кистање.

На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мјештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико није осуђен, саопштио је данас предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мјесеца по завршетку „Олује“, у селу Вариводе, убијено је девет мјештана српске националности: Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Рајдивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац 84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /82/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/. Просјечна старост жртава је 69 година, наводи Штрбац.

Мјесец дана раније, 27. августа, у сусједном селу Гошић убијено је седам мјештана такође српске националности: Саво Борак /70/, Васиљ Борак /68/, Гроздана Борак /75/, Марија Борак /81/, Косовка Борак /77/, Милка Борак /75/, Душан Борак /56/. Просјечна старост жртава је 70 година. Ни за те злочине нико до данас није одговарао.

„Сви убијени у оба села били су цивили, а у тим селима ни у вријеме рата нити у вријеме убистава није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису `окрвавили руке` гарантује имовинску и личну сугурност. А, сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине на кућним праговима“, истиче „Веритас“ у саопштењу.

Припадници МУП-а су их, наводи „Веритас“, тајно покопали на книнском гробљу под ознаком „непознат“, иако су знали њихов идентитет. Њихова тијела су у прољеће 2001. године ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 тјелом, колико их је било покопано на том гробљу, сви из времена „Олује“ и „постолује“. Породице су их идентификовале 2002. у Загребу, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, та убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника /Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић/ због кривичног дјела убиства из користољубља.

Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Наиме, на главном претресу сви оптуженици су порицали учешће у тим убиствима. а признања у истрази су правдали притисцима од стране полиције и истражног судије.

Врховни суд Хрватске је укинуо првостепену пресуду и случај вратио на поновно суђење. Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002. године заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика јер је „недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине“.

Ови злочини су били обухваћени и оптужницом Хашког тужилаштва против хрватских генерала у предмету „Олуја“.

На основу мноштва доказа Хашки трибунал је утврдио да су убиства почињена, али ни он није могао /хтио/ утврдити ко су починиоци, па су „испали“ и из оне првостепене осуђујуће пресуде, наводи „Веритас“.

Неке породице убијених покренули су судске поступке за накнаду штете, додаје Штрбац.

Послије почетног неуспјеха – а након што је Врховни суд, у једном предмету у фази ревизије, заузео становиште да је смрт њихових рођака узрокована терористичким актом, то јест „актом насиља извршеним из политичких побуда с циљем изазивања страха, ужаса и осјећаја особне несигурности грађана“, по ком основу је Хрватска одговорна, и то по начелима друштвене солидарности, равномјерног сношења јавног терета, те правичног и брзог обештећења – указала им се шанса да добију обештећење.

У међувремену су донесене и првостепене пресуде у корист оштећених породица, али држава /Хрватска/ их сада оспорава због наводне застаре потраживања, закључује се у саопштењу „Веритаса“.

Тагови: Вариводе, Гошић, Комеморација, Олуја, Срби, Хрватска