У централним нивоима власти у Приштини упозоравају да би повратници са ратишта у Сирији и Ираку могли да нападну и покрену екстремно насиље против становништва и косовских институција. На постојање тог ризика, указују и аналитичари за безбедносна питања.

„У принципу, опасност увек постоји, институције владавине права и полиција треба да их држе под контролом и мониторингом. Остале институције треба да раде са члановима њихових породица, са заједницом и са осталим људима са којима они имају контакт како би се реинтегрисали и како не би убудуће представљали опасност. Идеологе и оне који су их регрутовали, треба суочити са правдом“, указује аналитичар за безбедност Бурим Рамадани.

Са Косова је у Сирију отишло 335 људи, од тога су 54 жене и 27 деце. У борбама на страни терористичке Исламске државе погинуле су 52 особе са Косова.

Главни узроци одласка у Сирију су недостатак алтернативе, сиромаштво, лоше образовање, криза идентитета. То се истиче у најновијем извештају УНДП-а, на основу интервјуа са борцима повратницима који служе затворске казне на Косову.

„То нам помаже да разумемо шта покреће младиће и девојке да напусте Косово и оду у ратне зоне и угрозе не само себе већ и своје породице“, каже косовски премијер Рамуш Харадинај.

Актуелна косовска влада борбу против тероризма истакла је у нацрту плана свог четворогодишњег мандата. Најављује стварање Одељења у оквиру МУП-а за превенцију и реинтеграцију радикализованих особа, а након учешћа у ратовима у Сирији и Ираку.

Претходна косовска влада, међутим, у националној петогодишњој стратегији против насилног екстремизма и радикализма који води ка тероризму, као прво жариште означила је север Косова и Метохије.

„Мислим да је једна оваква теза апсолутно неприхватљива, нарочито након првог бриселског споразума, где се ситуација смирила и ми нисмо имали више никаквих радикалних протеста, насупрот ситуацији у Приштини где су посланици Самоопредељења свакодневно бацали сузавац, имали смо случајеве гранатирања косовске скупштине, али и насилне демонстрације на улицама Приштине, где је било више повређених људи“, напомиње Милан Радојевић, заменик министра унутрашњих послова.

Извештаји међународних безбедносних служби указују да је Косово до скора било регрутна зона за радикалне исламисте. Млади људи се шаљу на обуку и по повратку са ратишта регрутују нове.

Када се узме у обзир да је Балкан и центар за трговину оружјем и да само на Косову има више од 150.000 комада нелегалног оружја, то је довољан разлог за бригу, истичу у безбедносним мисијама.