ШТО ВАЖИ ЗА АМЕРИКУ, НЕ ВАЖИ ЗА КИНУ: Кинески антитерористички закон брине Обаму и Запад

Фото: Политика

Фото: Политика

Кинески парламент усвојио је антитерористички закон који, између осталог, како преноси Ројтерс, дозвољава да се војска те земље укључује у операције против терориста у прекоморским државама.

Према оценама западних медија, законом је угрожена слобода говора, омогућена је контрола медија, надзор над приватним комуникацијама преко интернета, крађа интелектуалне својине и ометање рада страних компанија које послују у Кини. То је већ побудило америчког председника Барака Обаму да свом кинеском колеги Си Ђинпингу директно пренесе колико је забринут због нових прописа.

Није познато како је Си одговорио Обами, али је из Пекинга јавно поручено да Кина напросто ради оно што су и западне земље већ учиниле тражећи од фирми које се баве информационим технологијама да им „помогну у борби против тероризма”. Заиста, и у Америци и у Европи компаније тог профила и критичка јавност се рву са законима који омогућавају обавештајним службама да прикупљају податке које грађани остављају о себи преко интернета. Сличне су и одредбе иза којих су сада стали кинески парламентарци: ИТ предузећа ће морати да предају властима кодове за шифровање података, што отвореним оставља улаз у личне информације корисника интернета.

Забринутост Вашингтона, међутим, нипошто није подстакнута само жељом да се грађани заштите од кинеских, ако не већ и од америчких тајних служби. Белу кућу мучи и то што је, мада о томе говори само незванично, убеђена и да су хакери које је унајмила кинеска влада одговорни за низ пробоја у америчке базе података, одакле су покрали податке о државним службеницима, као и информације о америчким предузећима. Они су их, како се наводи, потом предали њиховим кинеским конкурентима ради стицања непоштене предности на тржишту. Последњи акт који је изгласала кинеска скупштина није ни први ове године којим се, како се оцењује на Западу, сужава слобода пословања фирмама из тог дела света које имају филијале у Кини.

Нови закон је контроверзан и стога што ограничава право медија да извештавају о појединостима терористичких напада, уз образложење да би предочавање таквих детаља јавности могло водити томе да их неко подражава. Забрањено је и приказивање сцена које су „свирепе и нехумане”.

Страни новинари се још одраније жале да су под притиском. Дан пре усвајања закона, Кина је саопштила и да неће обновити акредитацију француској новинарки Урсули Готје, чиме ју је практично избацила из земље, као што је пре три године била приморана да оде и Мелиса Чан, дописница Ал Џазире. Министарство спољних послова је Готјеову оптужило да је подржавала тероризам и замерило јој што одбија да се макар извини за своје поступке. Новинарска часописа „Обс” је, наиме, написала да нема доказа да су напади у кинеском региону Синђанг, већински настањеном муслиманским народом Ујгурима, повезани с терористичким организацијама у иностранству. Она је оценила да солидарност Кине с Француском након масакра у Паризу није без прикривених мотива јер Пекинг жели међународну подршку за своје наводе да случајеви етничког насиља у Синђангу спадају у проблем глобалног тероризма.

Кина већ неко време упозорава на сепаратистички покрет у Синђангу и могућност да се он повеже с исламистичким радикалима у суседном Авганистану, чије су власти летос процениле да је на њиховој територији већ око 7.000 страних бораца, махом из бивших совјетских република, који се спремају за продор у централну Азију. Пекинг је пролетос посредовао и у покушају да се покрену мировни преговори између авганистанске владе и талибана. Пре десетак дана је на састанку Шангајске организације за сарадњу Кина предложила осталим чланицама да потпишу споразум о борби против екстремизма, не прецизирајући да ли би он могао подразумевати размену обавештајних података или и заједничке војне операције против терориста – какве би могле бити олакшане одредбама новог закона о ангажману кинеске војске у иностранству.

Осим антитерористичког акта, кинески парламент је усвојио и закон против породичног насиља, први такве врсте у тој земљи. Он предвиђа и заштиту партнера из ванбрачних заједница, али не обухвата и геј парове. Процењује се, преноси Ројтерс званичне кинеске податке, да је отприлике четвртина жена претрпела насиље у браку, иако то полицији пријави свега 40 до 50 хиљада годишње.

Политика

Тагови: , ,

?>