Иако је тешко чак и замислити да би нуклеарни рат заиста могао да избије, новинари „Шпигла“ упозоравају да му „никада нисмо били ближи“. Истина, још није минут до дванаест, али јесте свега 100 секунди до Судњег дана на том часовнику који од 1947. квантификује опасност од рата у коме не може да буде победника.

Симулација нуклеарног рата

„Нови СТАРТ“, једини преостали споразум о контроли нуклеарног оружја између Русије и Америке, истиче кроз мање од годину дана, 5. фебруара 2021, а представници САД управо су отказали учешће на састанку на коме је требало да се утврде детаљи договора о продужењу важења овог споразума.

„Очигледно је да се у овом преосталом року (…) не може ништа значајно урадити (ни) уз сву обострану жељу“, прокоментарисао је Владимир Леонтјев, заменик шефа Одељења за питање неширења и контроле наоружања при руском Министарству иностраних послова.

Истовремено, након што се Америка прошлог августа повукла из Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета, у још једном акту без преседана, на брифингу за новинаре у Пентагону прошлог петка обелодањено је да је спроведена симулација напада нуклеарним оружјем на Русију.

Супериорност руског оружја

Разумљиво, ни друга страна не седи скрштених руку. У разговору са Столтенбергом новинари „Шпигла“ наглашавају да је, развојем нових крстарећих ракета и хиперсоничног оружја, „Москва сад постала далеко супериорнија од Запада у овој области“.

Признаје то и Марк Еспер, амерички министар одбране, који је у писаном извештају Представничком дому америчког Конгреса навео да развој хиперсоничног оружја „потврђује страхове од растућег војног потенцијала“ Русије, док ће генерал Марк Мили, главнокомандујући америчке војске, оценити и да је „наша конкурентска предност поткопана, и нико не треба да сумња у то. Кина и Русија јачају своје војне потенцијале како би надмашиле САД и (њихове) савезнике, и обезбедиле свој утицај у целом свету“.

Председник Русије Владимир Путин нуди пак другачије објашњење – хиперсонично оружје, које је без такмаца у свету, нема овако офанзивне и агресивне амбиције, већ му је сврха да Русији осигура безбедност у дугорочној перспективи.

Колико је заправо опасна ситуација у коју клизи читав свет? Зашто се Америка извлачи из нуклеарних споразума с Русијом? И чему служи ширење страха од Русије и њеног оружја у коме учествује и генерални секретар НАТО-а – обрачуну с Русијом, или наставку америчке контроле над западом Европе? Јер, открио је Столтенберг пред Европским парламентом, данас је на нашем континенту присутно више америчких војника неко икад од почетка овог века.

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и војни аналитичар Љубан Каран.

Спирала нежељене ескалације

Џорџ Биби, некадашњи шеф одељења за анализу Русије у оквиру ЦИА-е, устврдио је недавно да је „ризик од нуклеарног рата с Русијом много већи него што мислимо“, и то не зато што неко планира такав рат већ зато што је „у повоју ситуација налик оној из Првог светског рата – спирала нежељене ескалације за коју малобројни признају да се сада развија. Ова опасност могла би да се заврши катастрофом ако се ништа не промени.“

„Опасност јесте све већа“, уверен је и Љубан Каран, који објашњава: „Свет је до сада чувала равнотежа страха од узајамног уништења; проблем је настао када су САД и водеће НАТО државе помислиле да себе могу да заштите од контраудара, чиме је и нарушено дотадашње уверење да се ни једна од страна, из страха од одмазде, неће усудити да изврши нуклеарни удар.“

Повратак равнотеже

Развој руског хиперсоничног оружја представља пут ка поновном успостављању ове равнотеже страха која гарантује мир и зато, напомиње Зоран Миливојевић, „јасно је да је руско оружје, за које Столтенберг каже да је опасно, опасно само за онога ко би помислио да нападне Русију“.

Признања моћи руског оружја Миливојевић види као „још један доказ промене снага у светским односима, која је и довела до нестанка униполарног поретка“: „Опасност се сада састоји у томе што позиција једине суперсиле, коју је Америка дуго имала, њој не дозвољава да рационално размишља и доноси одлуке. А управо то је неопходно јер је Русија поново постала партнер, с којим се мора разговарати уместо сталних покушаја да се сузбије њен повратак на глобалну сцену. Руско наоружавање је само последица тог америчког покушаја да очува своју глобалну супрематију на штету Русије. Она то неће дозволити, јер алтернативу томе заправо и нема. И Америка ће ту реалност једноставно морати да уважи.“

Трка у наоружању

Наизглед парадоксалну ситуацију, у којој Сједињене Државе излазе из споразума о наоружању с Русијом док истовремено отворено признају надмоћ њеног оружја, Љубан Каран објашњава њиховим „покушајем војног, али и економског исцрпљивања Русије, у намери да се она поново увуче у трку у наоружању и да јој се одвуче пажња од Сирије и Блиског истока, Балкана…“.

„Реч је о настојању Америке да оствари компаративну предност у односу на Русију, у наивном веровању да она нема могућности да томе парира“, додаје Зоран Миливојевић.

Бојно поље Европа

„Проблем за САД, међутим, представља то што оваквим поступањем она губи поверење својих савезника у ‘старој’ Европи, иако покушава управо супротно – да јој, подгревањем страхова од руске претње, докаже како јој је неопходна америчка заштита“, указује Љубан Каран.

„У Европи све више расте свест да ће она бити главна жртва у оваквом развоју догађаја који подразумева стални раст тензија између Запада и Русије, у функцији интереса који се не поклапају са европским интересима“, сагласан је Зоран Миливојевић, који оптимистички закључује: „У том сазревању свести и лежи нада да ће претерана ескалација тензија ипак бити спречена. Тим пре што ће, буде ли освојио други председнички мандат у САД, и Доналд Трамп имати одрешеније руке да оствари оно што је обећавао пре свог првог мандата, а то је управо спуштање тензија у односима с Русијом.“