СТИЖУ МИЛИОНИ МИГРАНАТА: Да ли Европи прети исламизација?

Француска је ових дана обележила тужну годишњицу од атентата исламских терориста који су Париз и околину пре четири године завили у црно, када је у серији напада убијено 130 људи и више од 350 рањено. Највећи број ових терориста претходно је стигао у Западну Европу као – избеглице.

Нису, наравно, мигранти криви због чињенице да се у њихове редове убацују и радикални елементи. Али чињеница је да се тероризам одомаћио откако је с Блиског истока кренуо талас ка европском елдораду. Убачени елементи су индоктринирали домицилне „успаване нападаче“ који и даље прете безбедности, мењајући заувек сигурносну слику на улицама европских градова.

Није само тероризам, као директна претња, разлог за главобољу. У мензама неких школа се прилагођава јеловник и избацује свињетина, родитељи негде одбијају да се девојчице купају с дечацима у базенима, док су неки делови приградских насеља права гета у којима слободније обучена девојка у мини-сукњи од локалних каида може да доживи силне непријатности. Било је и оних који су у таквој средини поздрављали атентате и ширење Исламске државе у Сирији и Ираку.

Једно од основних питања које данас заокупља Стари континент је да ли Европи прети опасност од исламизације. На то је, уосталом, својим „пророчким“ романом Покоравање указао и чувени француски писац Мишел Уелбек, који је у блиској будућности као председника Француске видео радикалног муслимана, а његову земљу исламизовану.

Процењује се да данас у Француској живи од пет до осам милиона муслимана, од којих око три и по милиона практикују верске обичаје. Референтни амерички Пен Рисрч центар изашао је с подацима да би број муслиманске популације до 2050. године у Европи могао да порасте за 7,4 до чак 14 одсто, зависно од тога којим ће се ритмом досељавати. Тако би Шведска могла да има чак више од 30 одсто исламске популације, Немачка и Аустрија око 20, а Француска 18.

Колико ова тема заокупља европску јавност, показује и чињеница да је Уелбеков роман, тада, 2015. године, за само пет дана продат у 120.000 примерака, док је месец дана касније тираж већ износио 350.000, с највећом продајом у Француској, Италији и Немачкој. Од тада, у Европу су стигли милиони миграната.

Према званичним подацима Европског статистичког завода Еуростат, у 2015. години на територију ЕУ ушло је 2,4 милиона људи из трећих земаља, у 2016. два милиона, а 2017. поново 2,4 милиона. Само Немачка је те године примила близу милион избеглица, што је, процењује се, коштало функције канцеларку Ангелу Меркел. Њихов број сада опада, али је за критичаре он и даље огроман.

Треба истаћи да ови подаци не обухватају мигранте само из Африке и Азије или исламских земаља, већ из читавог света. Ипак, највећи број захтева за азил стиже из најугроженијих подручја, као што су Сирија, Авганистан или Ирак. Важан податак у томе је да је половина миграната млађа од 28 година. Иако су они који пристижу већином узорни грађани, ретко ко од њих је спреман да одмах прихвати локална правила, и велики број њих живи по навикама и обичајима које су донели са собом, када је у питању секуларни начин живота.

Све то је знатно ојачало националне и десничарске политичарске снаге у целој Европи. ЕУ се поделила на оне земље које прихватају емигранте и оне, попут Вишеградске групе, које се томе оштро противе. У питање су доведени и основни стубови постојања ЕУ, као што је слобода кретања, где неке државе свесно суспендују Шенгенски споразум далеко дуже од дозвољеног периода. Границе се враћају, а то лако може да се види, на пример, већ после неколико километара вожње ауто-путем, када се из Аустрије пређе у Немачку.

Чак је и тибетански духовни вођа далај-лама летос изазвао доста полемике упозоравајући ЕУ да би могла да постане муслиманска или афричка. Они који се залажу за долазак миграната, кажу да ће овако бити надокнађена потреба за дефицитарном радном снагом.

ДРЖАВЉАНСТВА
Почетком прошле године, према тренутно доступним подацима, међу 512 милиона житеља ЕУ, 22,3 милиона, односно 4,4 одсто су били житељи трећих земаља. Али не треба занемарити ни податак да су поменуте 2017. године земље чланице ЕУ доделиле чак 825.000 држављанстава. Било је чак и података о око 18 милиона придошлица у целој Европи за последње четири године, али су у ту бројку урачуната и унутрашња померања дошљака из једне у другу европску земљу.

 

Аутор Горан Чворовић