СТИЖЕ ПЕТРОЈУАН: Кина повлачи потез који ће свргнути Америку са места прве економске силе

Кина је највећи трговац нафтом на свету, а петројуан је реалност која очекује свет крајем марта. Русија је најавила да ће куповати обвезнице у јуанима, а како ће ново тржиште дочекати друге велике економије, још је непознаница.

На шангајској међународној енергетској берзи 26. марта би требало да отпочне трговина нафтом у кинеској валути, јуанима.

То је била тема разговора емисије „Енергија Спутњика“, коју уређује и води Јелица Путниковић, а чији је гост био Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду, иначе и независни члан управног одбора Кинеске банке.

За нашег госта је природно да кинеска валута служи као обрачунско средство и као средство плаћања, и сматра да ће Кина вероватно у следећих неколико година преузети од САД позицију највеће економије света. Пошто је Кина и један од највећих светских увозника нафте, Шошкић каже да је нормално да кинеска предузећа желе да купују нафту у кинеској валути како би смањила валутни ризик, који није мали када се купује у доларима који губе вредност.

„Када се јави стандардизовани промет у неком производу, као што је у овом случају нафта, креира се тржиште финансијских деривата. То су термински уговори, најчешће у форми ’фјучерса‘. ’Фјучерс‘ је први корак који подразумева да је могуће купити нафту у неком будућем року испоруке са данас у утврђеном ценом, и то у овом случају у кинеским јуанима, што представља природни корак даље у развоју трговине у јуанима у свету“, објашњава Шошкић.

Уколико профункционише берза у јуанима, Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој Русије, каже да емитовање оваквих „фјучерса“ може да доведе до тога да се ликвидност концентрише управо у Кини, а колико ће правила бити интересантна учесницима и колико ће бити играча на тржишту, остаје да се види.

„Као и код било које друге трговине, и овде је неопходан одређен обим ликвидности. Како би овај инструмент постао популаран, требало би да постоји велики број играча као и да се поприличне суме обрћу кроз овај инструмент. Постоје шансе да се то временом претвори у нешто заиста велико и значајно, јер је кинеско тржиште сада број један на светском нивоу из перспективе куповине нафте“, каже Пикин.

Професор Шошкић је уверен да ће овај инструмент заживети и да оваква врста трансакција има јако добру перспективу. Биће потребе да се иде кроз ову врсту трансакција, директно у јуану и посебно кроз „фјучерс“ трансакције, које елиминишу део ризика промене цене нафте на тржишту зато што је Кина највећи увозник и највећи извозник нафте у свету.

„Они који се одлуче да продају у јуанима, било промптно — у садашњем тренутку или термински — на фјучерс тржишту, дакле у будућности, примаће валуту с којом и те како имају шта да набаве од разгранате, комплексне и извозно оријентисане кинеске привреде. Њом може да се плаћа читав низ кинеских производа и услуга“, објашњава он.

Шошић је нагласио да је јуан стабилна валута и да ће временом само добијати на значају.

„Нема нестабилности из сфере политике у домену вредности јуана. Кредибилно је средство плаћања које је атрактивно да се добије и да се чува, тако да је природно да земље не само директно тргују у јуанима него да почну да формирају један део својих девизних резерви у тој валути, јер је то природна функција сваке међународне валуте која има амбицију и постаје глобално средство плаћања“, додаје професор.

Најаву Русије да ће своје обвезнице продавати у кинеским јуанима Шошкић објашњава тиме што многим земљама одговара да се задуже у некој валути која им даје куповну снагу коју могу да користе за трансакције са том земљом.

Професор Шошкић предвиђа да ће доћи до нове котације цене нафте, за разлику од досадашње у Њујорку и Лондону.

„Јавиће се још једна значајна далекоисточна дестинација, где ће се одвијати велики обим трансакција и где ће те цене бити међусобно прилично корелиране. Разликоваће се по исказаној валути“.

Пикин каже да улазак јуана на тржиште нафте никако неће у потпуности утицати на формирање цена, јер много фактора утиче на цену нафте. Он сматра да је Кина значајан, али не и пресудан фактор.

Кина је тржиште које је дефинитивно у стању да утиче на укупну глобалну равнотежу цена, сматра професор Шошкић.

„Јавља се нова значајна глобална реперна цена за нафтне деривате са будућим роком испоруке. Знаће се за сваки ’фјучерс‘ уговор када је месец испоруке, када се нафта, уколико се остане у том уговору, може испоручивати. Верујем да је то један нови, значајан репер на међународном финансијском тржишту који ће се котирати све више и анализирати од стране финансијских и нафтних аналитичара. У питању је економија која не само да је велика него има динамичне стопе привредног раста“.

Према његовим речима, питање је времена да се свет навикне на нови распоред економске и финансијске снаге и да не мисли да ће бити неких контраудара од стране Америке или Велике Британије.

Прерасподела снага на берзама нафтом, по Шошкићевим речима, довешће до тога да земље традиционални извозници нафте неће морати да добијају доларе и буду усмерени да те доларе троше најчешће директно купујући америчке производе.

„Сигурно је да ће једна алтернативна берза са валутом која није долар на располагању бити и оним трансакцијама које су желеле да избегну долар из било ког разлога. То ће утицати да се на тржиште укључе и неки који су били искључени. Постоје домени где Америка, Русија и Кина имају јаку конкуренцију. Пре свега мислим на одбрамбени сектор, а земље које су извозници нафте су активни купци на том тржишту, тако да ће то отворити и могућности за другачије процене извозника за трошење тог новца“.

Без обзира на то што је понашање појединих земаља често условљено и утицајем политике, Шошкић сматра да ће за земље као што је Саудијска Арабија, која је велики извозник нафте, тржиште ипак бити пресудно.

„Ово што је сада у повоју ће бити интересантно свима који су извозници нафте, а истовремено имају разлога да граде и развијају своје релације са засад другом највећом привредом света —Кином. Атрактивност овог инструмента је општа, и земље које имају јаку везу са САД ће вероватно проценити да барем једним делом у почетку могу да направе једну врсту диверсификације извоза и да се окрену и овом тржишту“.

Без обзира на то што су петродолари извор јефтиног финансирања америчког јавног дуга и што би Америка желела да задржи садашњи систем функионисања, професор Шошкић је уверен да ће и у овом случају тржиште, као и снага друге економије света, бити јак аргумент који ће САД респектовати.

Шпекуланти, чије понашање, према речима професора Шошкића, није увек штетно, јавиће се и на новом тржишту.

„Они некада обезбеђују ликвидност на тржишту, без обзира на то што раде у свом интересу. Труде се да купе јефтино и продају скупо или да продају позајмљено кад је скупо, а да касније купе јефтиније и да врате свој дуг. Те трансакције имају понекад и стабилизирајуће дејство на тржишту. Веће, разуђеније тржиште јесте стабилније, тако да када се формира још једна тржишна платформа и у другој валути, онда ће се јавити простор за додатни промет и ту ће бити теже организовано утицати на цену из шпекулативних разлога“, објашњава он.

Шошкић каже да је Америка и даље на првом месту, мада је њена стопа раста битно нижа него у Кини, а да би Европска унија требало да буде у стању да окупља највећи економски простор на свету. По његовим речима, проблем је у томе што постоје земље које неће улазити у еврозону, а питање евра је и политичко питање везано за правац у коме иде ЕУ.

„Значајне су земље БРИКС-а, али ЕУ је и без Британије изузетно значајна у светским размерама. Ако Кина настави овим темпом привредног раста, несумњиво ће врло брзо постати економска сила број један“, закључује наш саговорник.