Стари свет је мртав, добродошли у Путинов свет: Како је Русија ударила на долар и евро?

Ера униполарног светског поретка је завршена, прогласио је Владимир Путин у говору који је, чим је председник Русије престао да говори, оцењен као историјски. Не зато што је рекао оно што желимо да чујемо, већ стога што су се његове оцене већ показале као прецизне. А уз то се и његове прогнозе остварују неумољиво. Сада је Путин најавио нове кораке.
Ако је пре 15 година, својим већ чувеним превратничким обраћањем на Безбедносној конференцији у Минхену, које је изненадило све присутне, Путин изазвао тај поредак неспутане америчке свемоћи, његово обраћање учесницима Међународног економског форума у Санкт Петербургу прошлог петка је обзнанило да је та мисија завршена.

Златна милијарда

Стари поредак је мртав, присуствујемо рађању неког новог света. Путиновим речима: „Било би погрешно претпоставити да је ово време турбулентне промене могуће преседети са стране, или просто сачекати да се ствари врате на старо. Нема повратка на старо.“ У току су „уистину револуционарне, тектонске промене у геополитици“ читавог света.

„Након што су прогласиле победу у Хладном рату“, опоменуо је Путин, „Сједињене Државе прогласиле су себе за божанског изасланика на Земљи, који нема никакве обавезе према другима већ само сопствене интересе који су проглашени за светиње… Они су и даље под утицајем својих погрешних представа о земљама изван њихове, такозване, ‘златне милијарде’: третирају их као колоније, а људе који у њима живе сматрају за другоразредне, јер себе држе за изузетне… Као да верују да је доминација Запада у глобалној политици и економији непромењива, вечна вредност. Али ништа не траје заувек… Чини се да не увиђају да су у последњим деценијама створени нови моћни центри (…) чије интересе више није могуће игнорисати.“

Цар је го

Најважнији део Путиновог говора, који проистиче из ове опаске, био је садржан у његовом објашњењу неопходности настанка новог светског економског поретка.
Контраст, иначе, у том смислу није могао да буде већи. Док председник САД Џозеф Бајден ових дана бесмислено мрмља о „Путиновој инфлацији“ као објашњењу свих проблема који муче Америку, а онда падне са бицикла – тај Бајденов пад био је савршена метафора за промену у поретку света о којој говори председник Русије – Путин је публици у Санкт Петербургу прецизно описао програм економског развоја Русије и свих који ће јој се придружити на новим основама. Дакле, без ослањања на Запад чије време, уосталом, неумитно пролази.
Управо ту, кључну, чињеницу Путин је образложио необично отворено и освежавајуће разумљиво, тако да су сви могли да увиде да је цар уистину го.

„Зато што нису могли да осмисле ниједан други начин, власти водећих економија Запада једноставно су убрзале штампање новца. Како једноставан начин да се надоместе буџетски дефицити без преседана,“ указао је, уз јетку иронију, на податак да је за само две године новчана маса у САД увећана за 38 одсто, и за 20 одсто у Европској унији; за настанак толиких хиљада милијарди претходно су биле потребне деценије. Истовремено, „месечни увоз у САД порастао је са 250 на 350 милијарди долара. Приметно је да пораст износи око 40 одсто – управо онолико колико је наштампано новца без покрића. Наштампали су новац, и искористили га да почисте робу с тржишта трећих земаља,“ опоменуо је руски председник да тако наштампани новац сад због инфлације почиње да губи вредност: „Према ММФ-у, глобалне девизне резерве износе 7,1 билион долара и 2,5 билиона евра. Ове резерве сада се обезвређују по годишњој стопи од око 8 одсто.“

Нови светски монетарни поредак

Што и доводи до поенте од највећег значаја за настанак новог света. Говори Путин: „Због инфлације, многе земље у развоју постављају добро питање: зашто бисмо своје производе размењивали за доларе и евре који губе вредност пред нашим очима? Штавише, доларске резерве могу да буду конфисковане или украдене кад год се Сједињеним Државама нешто не допадне у политици одређене земље… Закључак се сам намеће: економија митских ентитета неминовно се замењује економијом стварних вредности и добара… Конверзија глобалних резерви почеће зато што од њих нема користи у оваквим несташицама. Резерве ће из валута које слабе бити конвертоване у стварне ресурсе као што су храна, енергенти и други сирови материјали… Очигледно, овај процес додатно ће убрзати глобалну доларску инфлацију,“ најавио је Путин.

Интересантно: то исто је, предвиђајући нови светски монетарни поредак са стварним валутама на Истоку и инфлацијом на Западу, прорекао и главни стратег „Кредит Свис“ банке Золтан Позар. А Сергеј Глазјев, министар задужен за интеграцију и макроекономска питања у Евроазијској економској унији, додаје и поједине детаље, и открива да се ради на стварању индекса валута заснованом на корпи од око 20 сировина. Најзад, и Џером Пауел, председник америчких Федералних резерви, упозорава: „Рапидне промене догађају се у глобалном монетарном систему, и могле би да утичу на међународну улогу долара.“

Зашто се догађају ове промене у глобалном монетарном систему, и како ће оне утицати на промене у светском поретку? Зашто је Владимир Путин сигуран да нема повратка на старо? И зашто је, усред напора Запада да је потпуно изолује, Русија продубила сарадњу с партнерима на свим другим странама света?

Неуспели блицкриг

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
„Ми сада сведочимо великом повратку Русије. Путинов став о настанку новог света заснован је на кретањима у последњих 20-30 година, а нарочито после глобалне финансијске кризе 2008. која је додатно подстакла развој чланица БРИКС-а и њихово настојање да и на економском плану створе алтернативу досадашњем поретку. У том смислу, у протеклим месецима све јаснији постаје значај реалне привраде о коме говори и Сергеј Глазјев, нарочито у тренуцима конфликта када финансијски сектор губи своју релевантност,“ указује Борислав Коркоделовић.
„Очекивали су да ће изненада и насилно срушити руску економију… Економски блицкриг на Русију од почетка је био осуђен на пропаст,“ саопштио је председник Русије у Санкт Петербургу.

„Путин је потпуно сигуран да ће из овог рата, на економском плану, Русија заправо изаћи ојачана. Он је исправно објаснио зашто тај блицкриг санкцијама није успео, и зашто, на средњи и дужи рок, нема стратешких уских грла која би омела њен развој. А како је сигуран да Запад неће одустати од своје амбиције да Русију сломи, свестан је и да мора да направи нови систем који ће те покушаје сузбити. Отуда и убрзавање кретања ка сламању долара и евра као резервних светских валута, што је и кључна полуга моћи коју Запад у свету и даље има,“ објашњава Бранко Павловић.

Притом, скреће пажњу Борислав Коркоделовић, „треба имати у виду и да угледни светски економисти, као што је Жак Сапир, износе тезу да, када се погледа сектор реалне економије, Русија заправо није 11. привреда на свету као што показује номинални БДП, већ четврта, испред Немачке“.

Турбуленције и алтернатива

А немачка привреда ће, надовезује се Бранко Павловић, „у наредном периоду бити изложена страховитим додатним притисцима услед енормног поскупљења енергената који су јој неопходни, због чега ће изгубити и своју конкурентност у односу на, рецимо, Кину која није суочена са инфлаторним притисцима а и руске енергенте купује по знатно повољнијим условима. Погоршање економске ситуације изазваће велике турбуленције у западним друштвима.“

На то је упозорио и сам Путин: „Друштвени и економски проблеми погоршаће се у Европи и у САД… Растућа инфлација директно умањује реалне приходе људи и обезвређује њихове уштеђевине… Директни резултат биће даљи раст неједнакости у овим земљама, што ће, заузврат, још више поделити њихова друштва… Стварни интереси народа све више се гурају на периферију… Таква одвојеност од стварности и захтева друштва неизбежно ће довести до раста популизма и екстремних и радикалних покрета, великих социо-економских промена, деградације, па и промене елита у кратком року.“

„На ту перспективу западне елите могу да реагују само даљим ускраћивањем медијских и људских слобода, као што то чине у случају Џулијана Асанжа, у покушају да сузбију и угуше незадовољство народа. Будућност је веома суморна,“ коментарише Борислав Коркоделовић.

С друге стране, ове земље колективног Запада нису успеле да приволе глобални Југ – сав остатак света, заправо – да му се придружи у санкцијама Русији, већ они „иду логиком сопственог интереса. Стварање новог света, о коме говори Путин, на интензиван и организован начин заправо траје већ двадесетак година. То је сарадња која показује конкретне резултате и, што је још важније, то је сарадња у којој нема апсолутних добитника и апсолутних губитника као по западном моделу у коме само он може да буде победник, него сарадња на узајамну корист. Управо зато овакав модел односа блицкригом на Русију није могао да буде уздрман. И стога се сада и налазимо пред ером новог типа глобализације – насупрот досадашњем глобализму као владавини из једног центра који нам је свима прописивао како треба да живимо,“ закључује Бранко Павловић.