СТАНИСЛАВ ПЕТРОВ: Херој који је спасио свијет

Свијет никада није био ближе катаклизми као 26. јула 1983. године и опстао је само захваљујући пуковнику Станиславу Петрову, који је ризиковао уништење сопствене земље да би спасио човјечанство.

Петров је радио у тајном бункеру „Серпуков-15“ у близини Москве, на врхунцу „Хладног рата“. Дана 26. јула на сателитском екрану угледао је надолазећи нуклеарни пројектил.

Тренутак касније огласиле су се сирене и забљескали црвени знакови, након што је систем за упозоравање показао још четири пројектила.

Петров је имао само 15 минута да обавјести совјетског врховног команданта о пројектилима, што би, највјероватније, довело до активирања совјетских нуклеарних глава и атомског рата.

Међутим, инстинкт му је говорио да нешто није у реду, јер други, одвојени радар није „ухватио“ никакве пројектиле.

Док су његове колеге чекале одлуку, Петров им је рекао да се врате назад на посао и да игноришу упозорење.

„Био сам шокиран. Пар секунди нисам знао што да направим. Осјетио сам да сви гледају у мене. Видио сам изненађење и панику“ – изјавио је Петров у једном интервјуу.

Шансе су биле 50:50 да се ради ради о правом или лажном аларму. „У таквој ситуацији одлучио сам да не желим да започнем Трећи свјетски рат“ – објашњава Петров.

Мучило га је сазнање да су животи више милиона људи „висили о концу, али да нико од њих није имао појма о томе“.

Систем је чак показао да су нуклеарне ракете почеле да падају по СССР-у. Али, ништа се није дешавало. Москва није била срушена.

Тада се показало да је одлука Петрова била исправна – радило се о квару у систему, који је могао да уништи свијет.

Петров је касније објаснио своју одлуку резоновањем да би САД напале са стотинама пројектила, а не само са пет.

Заправо, Петров уопште није требало да буде на „нуклеарном дежурству“ те ноћи. Замјењивао је колегу који је узео слободно. Ко зна шта би било да је колега био на његовом мјесту?

Петров је био свјестан да би пријављивање „напада“ значило наредбу за моментално активирање совјетског нуклеарног арсенала.

Ипак, његови шефови нису га наградили за брзо размишљање. Умјесто тога, укорен је што „није правилно испунио дневник“.

Петров десет година никоме није говорио о ономе што се догодило, чак ни својој супрузи – наводе портали.

Али, прича је изашла након завршетка „Хладног рата“ и Петров је у УН примио награду Удружења грађана свијета.

Тагови: Москва, Нуклеарно оружје, Станислав Петров, Херој, Хладни рат