Шта у ствари остаје иза Ангеле Меркел: Питање које је важније и од победника избора у Немачкој

Да ли ће у Немачкој бити семафор коалиције? Или ће социјалдемократе после данашњих избора радије у нови тројни блок примити идеолошки ближе колеге из партије Линке? Или нас можда очекује велеобрт и до скора тешко замислива сарадња демохришћана и зелених? Иако се најчешће говори о првој варијанти, могућа са различита изненађења.

Извесно је само да Алтернатива остаје у опозицији. Немачки анкетари ретко греше, па се зато и пре одржаних избора јасно назире колико ће ко гласова освојити. Отворено је, зато, питање расподеле мандата.

Комбиновани начин бирања посланика оставља простор за одређена изненађења. Истина мала изненађења, али од њих може зависити и могућност састављања већине.

Ипак, много више, будућа већина зависиће од могућности усаглашавања политичких приоритета и циљева будуће владе. Чак и ако буде постојала математичка већина за неку од варијанти, то се уопште не мора испоставити као кључно.

Шта иза себе оставља Ангела Меркел

Јер, иза Ангеле Меркел остаје поприлично хаотично стање, у њеном последњем мандату не само да се детектују све веће разлике у погледима на одређене проблеме између странака, већ и унутар политичких партија. Чини се како никада није било више подела, а позиција државе у међународним односима итекако је сложена.

Дуго времена, успех Ангеле Меркел долазио је не због чињења, већ због нечињења. Да ли сада рачуни стижу на наплату?

Несумњиво, Ангела Меркел јесте оставила дубок траг у немачкој политици. Бити канцелар у четири узастопна мандата није мала ствар. За то време Берлин се наметнуо за кључног чиниоца ЕУ. Политика Немачке најчешће је представљала и политику ЕУ.

Међутим, остаје упитно колико ће та политика, или оно што је од ње остало, издржати тест времена!?

Безбрижније се живело на југословенском простору за време Јосипа Броза, остварени су значајни домети у бројним областима, Југославија бејаше призната у свету, а „највећег сина наших народа и народности“ испратила је цела земља, на сахрани је присуствовало 209 делегација из три четвртине држава чланица тадашњих УН, затим међународних организација, међу њима и 38 председника и краљева, 10 премијера…

И? Да ли је то значило да ће Југославија опстати, а Титова политика преживети? Похвале Меркеловој не недостају, аплаузи на „отвореној сцени“ и истицање великих заслуга не престају, приче о неспорном ауторитету захваљујући којем је постала „лидер Европе“ трајаће још неко време, као и (пре)наглашавање њене улоге у континенталној политици на почетку века. За многе Немце та ствар је и емотивног карактера. Али, упркос свему томе, врло брзо, све више и чешће биће покретане полемике и о другом делу њене заоставштине.

Заоставштина која оптерећује

Политичко наслеђе Ангеле Меркел су и многе ствари које ће оптеретити не само немачку, већ и европску политику. Хоће ли због тога ЕУ завршити као Југославија? Меркелова је „широм отворила врата“ за милионе миграната, тиме и поларизовала европска друштва, а затим променила стратегију и плаћала Турцима милијарде евра годишње да их задржавају на својој територији. Докле то може трајати и какве ће последице у перспективи имати?
Она је Јануковича ставила пред избор „или – или“, усмеравајући украјинску кризу ка неумитној ескалацији, затим му обећала и „мирну транзицију“ која се већ сутрадан претворила у крвава сукобљавања на „Евромајдану“. Логично, након тога су односи са Русијом погоршани до те мере, да данас дестабилизују целу Европу.
Са Пекингом је дуго преговорала о регулисању економских односа, а затим допустила да се резултат тих преговора не ратификује у Европском парламенту, чак се и придружујући антикинеским мерама које су смишљене другде. Како ће ЕУ реализовати планове о новом „великом расту“ у условима нарушених политичких односа са Кином?

На Блиском истоку, осим донекле у случају Ирана, увек и свуда је следила САД, од Ирака, преко Авганистана до Сирије. Зато је сада амерички неуспех уједно и европски, са ценом која ће бити висока и плаћана на рате.
Односи са Америком – посебна прича…

Посебна прича је њена релација ка Вашингтону. Све њене иницијативе, предузимане у циљу осигуравања веће аутономије ЕУ у односу на САД и обезбеђивања боље позиције за Немачку завршене су неповољно.

Ако је пре ње још и размишљано, макар „полујавно“ и кроз „протурене“ двосмислене формулације у документима ЕУ о „европским безбедносним снагама“, након ње то више није опција. Није ни могло другачије пошто је, испоставило се, америчка НСА заједно са данском војном обавештајном службом прислушкивала приватне телефоне Меркелове и Франка Валтера Штајнмајера. Шта би се десило у билатералним релацијама да су то чинили руске или кинеске службе?

Декларисана спољна и безбедносна политика ЕУ не може се спроводити без НАТО. Превише кризних жаришта, изражене напетости, без „јаке војске“ ту се мало шта да опослити. При томе, Трампова администрација инсталирала је и иницијативу „Три мора“ са недвосмисленим геополитичким акцентом, али је тако послата и порука Немачкој везана за енергетско повезивање са Русијом.

Повезивање са Русијом

Као плус Меркеловој наводи се завршетак пројекта „Северни ток“, што јесте значајно, мада треба имати у виду да су припремне радње за гасовод започете још 1997. године, да је заинтересованост европске, а пре свега немачке привреде била толика да то нико није могао игнорисати, као и да су амерички циљеви апсолутно нереално постављени.

Гасовод је завршен, али су и Американци учврстили војно присуство у источноевропском појасу. У таквим околностима, ЕУ неће постати „независан играч“ у глобалној арени. Колико је таквом расплету својим грешакама и рђавим проценама допринела Меркелова!?

Напослетку, и унутар странке којом је руководила иза Меркелове остаје „лоша атмосфера“. Прерано најављено повлачење, протежирање политичара који нису могли одговорити задатку и слабо управљање унутарпартијском кризом утицали су да се рејтинг ЦДУ скоро па преполови у доносу на неке претходне изборне циклусе.

Нова већина у Немачкој формираће се према одговорима на отворена питања која су остала иза Меркелове? Како уредити односе са САД и колику цену плаћати због америчких неуспеха, докле у сарадњи са Кином, шта са завршеним „Северним током“, где су „црвене линије“ у Украјини и у којој мери се могу „одблокирати“ разговори са Русијом, да ли се наставља договор са Турском и уопште како гледати на мигрантску кризу у будућности?

При свему томе, у тражењу одговора мора се пазити и на ставове савезника унутар ЕУ који су често и супротстављени. Иза Ангеле Меркел остало је много „знакова питања“. Толико, да ће то оптеретити не само формирање будуће владе у будућим недељама, него и немачку политику у целини у будућим годинама.